Eto, i sud je priznao ono što čitav svet zna, sem onih koji se prave blesavi: Kosovo je Kosovo. Što reče jedna prijateljica, odluku suda ni Čak Noris ne bi mogao da protumači u korist Srbije. Tako je “nova vlast” u Srbiji dobila još jednu šamarčinu, i to zasluženu, jer nije napravila raskid sa Miloševićevom politikom iz devedesetih godina.

A nije da nije mogla, samo da je htela. Ovde je ključno pitanje: da li je htela i ako nije – zašto nije. Sem ono malo kampanje pred hapšenje Miloševića, kada je naciji trebalo pokazati da on jeste ratni zločinac i kada su iz Dunava izronile hladnjače a u Batajnici osvanule masovne grobnice – ama baš ništa drugo nije urađeno da se prikažu prave razmere neverovatnog zločina na Kosovu, koji je proizašao iz režima aparthejda prema Albancima. Ništa nije urađeno da se pruže odgovori na pitanje kako je moguće da je jedna država vodila politiku “Šiptare preko Prokletija”, kako su to – u tri reči – formulisali radikali/naprednjaci.

Srbija je u Balkanskom ratu osvojila Kosovo pa ga je u ratu protiv čitavog sveta izgubila. Politika teških kršenja ljudskih prava pokazala se tako potpuno neisplativom, a Miloševićev režim se na kraju 20. veka koristio logikom srednjeg veka. Ali, zašto to i dan-danas rade i oni koji su, navodno, bili protiv njegove politike?

Odluka suda zapečatila je i sve tupave ideje o podeli Kosova, koja se, eto, neće desiti, uprkos ovdašnjim pasioniranim kartografima, koji su – umesto da pod stare dane slažu pasijans – crtali koliko bi Srbija mogla da štrpne od severa Kosova. Pa su, u alkoholnim i duvanskim isparenjima, negde u “krugu dvojke”, sabirali: “Sever Kosova plus Republika Srpska… Hm, nije loše kad već ne može bolje… Barem dok ne ojačamo…”

Prema očekivanju, sirovi Dodik je odmah nakon odluke suda izašao i izjavio da će takvo pravno tumačenje biti odličan putokaz i za Republiku Šumsku, jer se ona “već duže vreme ne oseća dobro u Bosni i Hercegovini”. Siguran sam da se ni Bosna i Hercegovina ne oseća dobro u društvu sa RS. Dodik lupeta s predizbornom namerom, iako mu je sasvim jasno da je sledeći korak – lagano nestajanje RS. Ako to još nekome treba objašnjavati, ogromna je i fundamentalna razlika između Kosova i tog zlog bh entiteta: Kosovo je dobilo nezavisnost jer je tamošnje većinsko stanovništvo bilo izloženo teroru i etničkom čišćenju. Republika Srpska par ekselans je stvorena na genocidu i etničkim čišćenjima. Kao takva, ona je opasan presedan u današnjem svetu koji počinje da priznaje primat ljudskih prava nad suverenitetom država. Kao takva, ona je zaista primer šta se dešava na jednoj teritoriji kada nacizam pobedi. Desi se to da se Srebrenica danas nalazi u RS?! Takav vivisekt zato neće potrajati, jer se dobro završiti ne može.

Nema, dakle, nikakve sumnje da će odluka suda o Kosovu sada pojačati glad ovdašnjih memorandumskih ideologa i njihovih političkih piona da što pre “kompenzuju” RS za Kosovo. Isto tako, nema sumnje da se to neće desiti i da je to pametnima bilo jasno još pre najmanje 20 godina. Ali, pošto će o tome sve više biti reči, na žalost nema sumnje ni u to da se mejnstrim matrica ovdašnje ideologije neće pomeriti dalje od Garašanina, Mojovića, Memoranduma, Koštunice… To je i dalje ista srednjovekovna priča o teritorijama, o mitovima, o nebeskim narodima. Što opet svedoči o tome da svi ti srpski nacionalisti ne mrze Miloševića zato što je klao po komšiluku, već zato što im je ukrao njihov “policy paper” i nije klao dovoljno.

Ima li Srbija snage da se izvuče iz tog zagrljaja patriotskih hulja i nitkova, koji su se debelo obogatili na mantri o svetom Kosovu, svetoj Bosni, i svim svetima, na čiji su račun izgradili sebi dvore od zlata i čardake ni na nebu ni na zemlji? Ne, Srbija nema kapacitet za to, sem ono malo političara i intelektualaca koji su spremni da se suoče sa rugobom sopstvene države. To suočavanje značilo bi i konačni pronalazak sopstvenog identiteta: reč je o maloj državi, malom narodu, skromne istorije i skromnih postignuća, koji je nekada bio na strani dobra a nekada na strani zla. Niti je Srbija lider niti će to ikada biti. Kao i čitav Balkan, mi smo samo fleka na geografskoj karti koja, i kad bi nestala, gotovo da niko to ne bi ni primetio. U dalekom svetu kada kažete da ste iz Srbije, obično upitno odgovore: “Sajbirija? Vi ste deo Rusije?” Dakle, Srbija zvuči kao Sibir, pustoš.

Jebi ga, ode Kosovo, pukla je “velika Srbija”, krajnje je vreme da smislite drugi način za pljačku!