Iznenađen sam brzinom kojom su odlučili da se obračunaju sa Vojvodinom, jer meni se čini da se za petak u Novom Sadu priprema jogurt revolucija broj 2. Po mnogo čemu, ideja je ista, a izgleda da su i organizatori isti. Naime, koliko ja vidim, ideja je da se tzv. narodnim mitingom sruši vlast u Vojvodini, koja je izabrana na izborima pre manje od godinu dana. Traže se ostavke Pajtića, Vlade Vojvodine itd. Priča se da je ta vlast izgubila legitimitet. To sve liči na one stare priče iz 1988. godine.

Meni se čini da sutrašnji miting ima za cilj i da popravi jedinstvo unutar naprednjačke stranke i uopšte unutar vladajuće koalicije u Srbiji. Odustali su od pokušaja da donesu tzv. bolne odluke u vezi sa kosovskim problemom. Odustali su jer nisu želeli da prihvate ništa drugo od onoga što su sami tražili, a to je recept prikrivene podele Kosova. Pošto to nije prošlo, onda se izbacuje teza da je Evropa nepravedna prema Srbiji.

Problem sa današnjim mitingom i sa jogurtom br. 2 je i u tome što je Demokratska stranka, koja je osovina pokrajinske vlasti, bila proteklih godina politički vrlo pasivna i ućutkana čak i od strane svoje centrale u Beogradu. To se vidi po tome što je, nakon usvajanja Ustava, ona propagirala administrativnu autonomiju i prikazivala je kao stvarnu autonomiju Vojvodine. Znači, ta vlast oko Demokratske stranke je pokušavala da jednu činovničku autonomiju prikaže kao stvarnu, a ljudi u Vojvodini su videli da ta vlada nema neke ozbiljne ingerencije pa su to povezali sa jednim objektivnim zaostajanjem Vojvodine u Srbiji. Pre svega je užasno veliko zaostajanje u odnosu na beogradski region. A zanimljivo je da ovi ljudi koji sada organizuju miting koriste upravo taj podatak o zaostajanju Vojvodine kao argument za krivicu Vlade Vojvodine. Kao da je Vlada Vojvodine mogla bilo šta da čini da Vojvodina ne bi ekonomski propala. Jer Vojvodina je ekonomski propala zbog jednog kontraproduktivnog centralizma srpske države.

Treba spomenuti još jedan aspekt. Ako Vučić i naprednjaci i celo to društvo koje dolazi na miting doista uspe da obori legalnu vlast u Vojvodini, onda se otvara veliko pitanje da li se Srbiji opet ne piše dobro. Jer kad jednom napustite državne i demokratske institucije – videli smo to jako dobro u Miloševićevo vreme – tu nema kraja. To jest, na kraju će ulica početi da se obračunava i sa svojim današnjim vođama i dolaziće naravno sve veći bukači na čelo. A to sve zajedno vodi u jedno novo rasulo društva. Jer će u međuvremenu propasti i sve ono što je kako-tako, teškom mukom, u Srbiji popravljeno u proteklih desetak godina. Znači, ako krenemo sa mitinzima istine i sa menjanjem vlasti preko ulice, to vodi u jednu permanentnu revolucionarnu atmosferu, koju uvek prati taj pakleni krug novog siromašenja i ekonomske propasti.

Imam osećaj da bi pokušaj rušenja vlasti u Vojvodini brže internacionalizovao pitanje Vojvodine, nego što su to pokušavali učiniti autonomaši. Mislim da je to sve u vezi sa tim nazovi evropskim putem Srbije, a koji je u stvari izgleda bio samo jedna retorička figura, jer sada Srbija kreće punom parom u Evroaziju. To smo videli i prilikom posete naših zvaničnika Moskvi, po njihovom snishodljivom držanju. Dakle, Srbija se munjevito, za 24 sata, posle propalih pregovora sa EU, vratila sebi, to jest vratila se azijskoj orijentaciji. Dačić je rekao da je Rusija jedini prijatelj Srbije itd. To su sve olako izbačene izjave, a u stvari ja mislim da se i sam Dačić sa radošću vratio na svoje izvorne stavove. To opet znači da se ta evropska priča u Srbiji očigledno ne prima. Tu nema spasa, to će trajati veoma dugo.

A nije slučajno što se uvek počinje sa Vojvodinom, sa novim pokoravanjem naroda nekoj političkoj eliti. Vojvodina je u tom smislu idealna jer u petak neće biti nikakvog otpora takvoj vrsti mitinga. Međutim, jedina nada mi je da su sve te priče već prilično kompromitovane, izanđale a da bi bile politički efektivne, njima se stalno mora dodavati na jačini, što je zabrinjavajuće. Mislim da nekakva nova provala nacionalnog populizma ne može doneti ništa čak ni toj političkoj eliti u Srbiji. Ljudi su prilično umorni od svega toga. Ako im uspe u Vojvodni, takve mitinge ću sutra praviti u Beogradu, i tako redom. A ta politička elita, koja sada kreće sa serijom novih mitinga, neće uspeti da se na taj način izvuče. Dakle, sleduje nam jedna dublja unutrašnja politička kriza, jer ovako nijedna država ne može da opstane.

(Peščanik)