Početak „velikog nacionalnog“ okupljanja. Tako su desno orijentisane stranke i pokreti u Srbiji opisali svoje buduće akcije usmerene protiv francusko-nemačkog predloga za rešavanje odnosa sa Kosovom.

Potpredsednica Srpskog pokreta Dveri i poslanica u Skupštini Srbije Tamara Milenković Kerković navela je za RSE da nacionalno okupljanje znači pokretanje političkih i patriotskih snaga koje predstavljaju građane koji su protiv „predaje“ Kosova.

„Tim građanima tokom izborne kampanje u političkoj ponudi stranaka u vlasti a ni prozapadne opozicije nisu bili mogućnost kapitulacije, uvođenja sankcija Rusiji i stavljanje potpisa na akt o priznanju suvereniteta lažne države Kosovo“, rekla je Milenković Kerković.

Nakon parlamentarnih izbora u aprilu 2022. godine desnica je u Srbiji dobila parlamentarnu snagu, čime je postala značajan oponent evropskim i američkim naporima za rešavanje odnosa sa bivšom pokrajinom, Kosovom.

Samim tim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao bi se suočiti i sa uličnim protestima, a potencijal takvih događaja video se 2020. godine, kada su desničari, protiveći se COVID politici, upali u Skupštinu Srbiju, a policija je morala da upotrebi suzavac.

Francusko-nemački plan je predlog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, koji još uvek nije javan. Predsednik Srbije je najavio spremnost da radi na njegovoj implementaciji. O predlogu zapadnih diplomata će se uskoro raspravljati i na posebnoj parlamentarnoj sednici.

Dogovor protiv plana

Predstavnici nekoliko desničarskih grupacija poručili su ispred Predsedništva Srbije 28. januara da francusko-nemački plan treba odbaciti i ocenili da je to plan „o kapitulaciji Srbije“.

Odbacivanje francusko-nemačkog predloga za Kosovo, zatražili su koalicija NADA, čija je okosnica Nova Demokratska stranka Srbije, zatim Srpski pokret Dveri, Zavetnici, Pokret za odbranu KiM i Srpska omladina za Kosmet.

Sem jedinstvenog stava kojim se oštro protive nezavisnosti Kosova, ove stranke veže i isti stav o potrebi bliskih odnosa Srbije i Rusije.

Rusija takođe ne priznaje nezavisnost Kosova.

Upitana da li grupacije sa desnog spektra, koje najavljuju nacionalno okupljanje, očekuju podršku Rusije, potpredsednica Dveri Tamara Milenković Kerković nije dala konkretan odgovor.

„Naš je stav da rešenja krize na Kosovu i Metohiji i nikakvih sporazuma ne može biti do okončanja rata koji u Ukrajini sa Rusijom vode EU i NATO pakt“, rekla je Milenković Kerković.

Rusija je započela invaziju na susednu Ukrajinu 24. februara 2022.

Zvaničan Beograd i pored poziva Zapada odbija da uvede sankcije Moskvi zbog agresije na Ukrajinu. Srbija je podržala nekoliko rezolucija u UN kojima se invazija osuđuje.

Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam ocenio je za RSE da bi Rusija mogla da pokuša da utiče na desno orijentisane partije u Srbiji.

„Ali mislim da (te partije) nemaju moć da okupe toliku masu i da naprave nešto što bi bilo ozbiljnije upozorenje vlastima i destabilizovalo situaciju“, naveo je Popov.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare 28. januara predstavnici grupe desničarskih stranaka najavili su nove akcije povodom francusko-nemačkog predloga za Kosovo. Međutim, nisu želeli da preciziraju o kakvim je akcijama reč.

Kolika je snaga desnice u Srbiji?

Glasovi desnice protiv francusko-nemačkog predloga i bilo kakvih pregovora oko Kosova su za analitičara Aleksandra Popova bili očekivani.

On, međutim, smatra da vlast uglavnom može držati te glasove pod kontrolom.

„Ovi drugi mogu da naprave protest, ali ne verujem da mogu da naprave kritičnu masu koja bi dovela do ozbiljnije situacije“, naveo je Popov.

U pokretu Dveri, partiji koja je na prošlogodišnjim izborima osvojila šest od 250 mesta u Parlamentu, kažu da su glasovi koje su dobili na izborima „izvorno i jasno opredeljeni opozicioni glasovi“.

„Režimu je jasno da sada nasuprot lažnim patriotizmu SNS-a stoji blok iskrenih i odlučnih patriota i državotvorne opozicije sa kapacitetom da bude druga po veličini politička snaga u zemlji“, poručila je Tamara Milenković Kerković.

I politikolog Duško Radosavljević ocenio je za RSE da desnicu u Srbiju uglavnom kontroliše vlast.

On je uveren da pitanje francusko-nemačkog plana za Kosovo nije pitanje na kome bi Aleksandar Vučić trebalo da zazire od desničarskog pokreta.

„Mislim da od ovoga neće biti ništa, to ne znači da ne može biti u Beogradu lupanja, huliganstva, pirotehnike. Ali to je sve da se pred Zapadom skrušeno kaže ‘vidite šta meni rade'“, rekao je Radosavljević.

Skup u vezi sa Kosovom koji je prerastao u nasilje dogodio se u februaru 2008. u Beogradu kada je u Prištini proglašena nezavisnost.

Tada je miting bivšeg državnog vrha i pojedinih političkih partija „Kosovo je Srbija“, prerastao u velike nerede. Tokom njih je zapaljena Ambasada SAD i Mekdonaldsovi restorani, demolirane strane banke, polomljeni izlozi, prevrnuti kontejneri, iščupane žardinjere.

Ekstremna desnica sa ruskim vezama

Bliske veze pojedinih ekstremnih desničara u Srbiji sa opasnim elementima u Rusiji ne predstavljaju problem za zvaničan Beograd.

I dok je SAD u januaru odlučila da rusku vojnu jedinicu Vagner (Wagner) stavi na crnu listu, Srbija to nije učinila. Zvaničnici se nisu javno oglašavali ni na veze neformalne esktremno desničarske organizacije „Narodne patrole“ sa Vagnerom.

Vođa desničarske organizacije „Narodne patrole“ iz Srbije, Damjan Knežević, u novembru 2022. je posetio vojno-tehnološki centar Vagnera u Rusiji.

„Mnogi moji prijatelji biće ponosni što sam imao čast da posetim Vagner centar“, rekao je Knežević tada u video prilogu za ruske medije.

Upitan o vezama sa Vagnerom, Knežević je u razgovoru za RSE tada negirao da je ikada radio ili na bilo koji način bio povezan sa jedinicom.

Međutim, rekao je da poznaje „neke Srbe koji su bili tamo“.

„Narodne patrole“, organizacija na čijem je čelu, široj javnosti je poznata po antimigrantskim akcijama i organizovanju protesta podrške Rusiji u Beogradu, nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

U decembru su pripadnici „Narodnih patrola“ organizovali protest na granici sa Kosovom, a sukobili su se i sa policijom koja im nije dala da priđu bliže granici.

Okupljeni su ispred policijskog kordona puštali nacionalističke pesme o Kosovu i Srbiji i uzvikivali parole, među kojima i „Kosovo je srce Srbije“.

„Narodne patrole“ na svom Telegram kanalu, koji prati preko 8,5 hiljada ljudi, redovno promovišu svoje stavove o Kosovu, među kojima je i onaj o tome da vlasti „prodaju nacionalne interese“.

Uloga crkve

Ulicama Beograda je 29. januara prošetala kolona sa porukom „Kosovo je srce Srbije“. Poziv je stigao sa društvenih mreža, a događaj je nazvan „litijom“.

Iako Srpska pravoslavna crkva (SPC) nije zvanično pozvala na skup, njime su dominirala verska obeležja – mnogobrojne ikone.

SPC i njeni predstavnici takođe negiraju nezavisnost Kosova, a crkva je tradicionalno generator okupljanja desničara. Takođe održava bliske odnose sa Ruskom pravoslavnom crkvom.

Potpredsednica Dveri Tamara Milenković Kerković rekla je da je SPC već iznela jasan stav da o „predaji Kosova ne može biti govora“.

„Kao i uvek do sada Srpska pravoslavna crkva će biti najznačajnija institucija za očuvanje vitalnih interesa srpskog naroda i njegove vekovne državnosti“, navela je ona upitana da li očekuju podršku SPC.

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam ocenio je da je jedini faktor koji bi mogao da napravi nešto što bi ugrozilo vlast jeste crkva.

„Jer ako bi ona organizovala litije, ako bi poput Crne Gore organizovala litije, onda bi to bila opasna situacija“, smatra Popov.

SPC je imala veliki uticaj na smenu tridesetogodišnje vlasti Đukanovićevih socijalista, čija je vlast uzdrmana nakon što je u decembru 2019. usvojila religijski zakon koji se odnosio na pitanje crkvene imovine. SPC je odgovorila protestima, nazvanim litijama, podržanim od strane opozicije koje su dobile oblik masovnosti.

Opozicija je u Crnoj Gori dobila izbore a SPC mogućnost da značajno utiče na kadrovska rešenja u državi. Zakon je nakon promene vlasti povučen.

Popov je primetio da je crkva u Srbiji do sada obično „pratila državu u većini stvari koje je radila“.

„Ima se utisak da tu postoji neki dogovor ili neka harmonija“, rekao je Popov.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić redovno informiše patrijarha Sprske pravoslavne crkve Porfirija o toku dijaloga o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

U martu 2022. Evropski parlament (EP) je Rezolucijom osudio napore Rusije da iskoristi etničke tenzije na Zapadnom Balkanu „u cilju rasplamsavanja sukoba i podele zajednica“.

Među elementima Rezolucije obuhvata se i zabrinutost evropskih poslanika zbog „pokušaja Pravoslavne crkve u zemljama kao što su Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, posebno u entitetu Republika Srpska, da promoviše Rusiju kao zaštitnicu tradicionalnih porodičnih vrednosti i ojača odnose između države i Crkve“.

SPC je takve navode odbacila.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Beta)