Slučaj desetogodišnje žrtve silovanja u Ohaju, koja je bila u šestoj nedelji trudnoće, a koja nije mogla da izvrši abortus u svojoj državi, ukazao je na negativne posledice presude Vrhovnog suda SAD na abortus.

Priča o devojčici izašla je na videlo tri dana nakon što je sud poništio nacionalno pravo na prekid trudnoće, a šestonedeljna zabrana abortusa u Ohaju stupila na snagu.

Dr Kejtlin Bernard, akušer-ginekolog iz Indijanapolisa, rekla je da je dobila poziv od kolege lekara iz Ohaja koji leči decu žrtve zlostavljanja, a koji je zatražio pomoć od nje. Za razliku od Ohaja, zakonodavci Indijane nisu zabranili ili ograničili abortus, ali će to verovatno učiniti kada se specijalna sednica državne skupštine sazove kasnije ovog meseca, piše Gardijan.

Lekari koji vrše abortuse, poput Bernard, kažu da je nakon odluke Vrhovnog suda došlo do naglog porasta broja pacijenata koji dolaze u njihove klinike iz susednih država, gde su takve procedure sada ograničene ili zabranjene.

„Teško je zamisliti da za samo nekoliko kratkih nedelja nećemo biti u mogućnosti da pružimo tu negu“, rekla je Bernard za Columbus Dispatch.

Ali slučaj desetogodišnje devojčice stavio je političke ličnosti koje se zalažu protiv abortusa u poziciju da balansiraju prava žena i devojčica – uključujući žrtve zlostavljanja – dok brane ograničenja za abortus.

Republikanska guvernerka Kristi Noem iz Južne Dakote, rekla je u nedelju za CNN State of the Union da smatra da je „neverovatno“ da „niko ne govori o perverznjaku, užasnom i poremećenom pojedincu koji silovao desetogodišnjakinju”.

Abortusi su sada krivična dela u Južnoj Dakoti „osim ako ne postoji odgovarajuća i razumna medicinska odluka da je izvođenje abortusa neophodno da bi se sačuvao život trudne žene“.

Slučajevi incesta i silovanja nisu izuzetak prema sadašnjem zakonu Južne Dakote, piše Gardijan.

Ta američka država je u petak zabranila i medicinski abortus putem telemedicine i povećala kaznu za nelicencirano vršenje abortusa.

Dejna Baš, voditeljka CNN-a, pritiskala je Noem da kaže da li je ispravno da desetogodišnja žrtva silovanja koja je bila trudna mora da pređe državne granice radi legalnog abortusa.

Pokušavajući da izbegne da odgovori na to pitanje, Noem je rekla da je silovanje dece „pitanje koje je razmatrao i Vrhovni sud”, dodajući da bi javnost takođe trebalo da se „obrati onim bolesnim pojedincima koji to čine našoj deci”.

Upitana da li bi tražila da se zakon promeni ako se sličan slučaj dogodi u njenoj državi, Noem je odgovorila: „Ne verujem da bi tragičnu situaciju trebalo produžiti još jedna tragedija. Moramo još da uradimo da bismo bili sigurni da zaista živimo život koji kaže da je svaki život dragocen, posebno nevini životi koji su razbijeni, poput desetogodišnje devojčice.”

Na pitanje da li bi devojčica trebalo da ima bebu, Noem je odgovorila da je „svaki pojedinačni život – svaki život dragocen. Ova tragedija je užasna. Ali, u Južnoj Dakoti danas je zakon da su abortusi nezakoniti, osim da bi se spasio život majke“.

Ali na pitanje da li bi se dozvoljavanje abortusa kod silovanja desetogodišnjakinje smatralo zaštitom života majke, Noem nije isključila mogućnost prekida trudnoće. Rekla je da o tome treba da se odlučuje u pojedinačnom slučaju.

„Da, ta situacija, doktor, porodica, pojedinci koji su tome najbliži doneće odluke za tu porodicu“, rekla je ona, vraćajući se na pitanje koje je za mnoge republikance centralni fokus debate o abortusu.

Ranije, Američki vrhovni sud je doneo odluku da ne postoji ustavno pravo na abortus u Sjedinjenim Državama, preinačivši presedan koji je postavljen pre gotovo 50 godina u čuvenoj parnici Ro protiv Vejda. Ovo je redak slučaj preinačenja davno uvedenog zakona, što će uzdrmati temelje modernih reproduktivnih prava u Americi, ukazuje Gardijan.

Sudska presuda je donesena u parnici Dobs protiv Ženske zdravstvene organizacije Džekson, u okviru koje se poslednja klinika za abortus u Misisipiju usprotivila naporima vlasti da zabrani abortus posle 15 nedelja trudnoće i preinači odluku iz parnice Ro protiv Vejda.

(Danas online, Foto: Flickr)