ŠTA (NE)ZNATE: Ako živite u Novom Sadu, Subotici ili Vršcu, koliko imate informacija, koliko znate o tome kako li je i šta ima novo u Novoj Crnji, Baču ili, štaznam, Šidu? Da li vam je uopšte stalo do toga da o tim ali i drugim sredinama išta znate?

TU: Istina, odakle god ih posmatrali ni jedno od pobrojanih mesta nije od vas baš previše udaljeno, sve je u Vojvodini blizu i sve je tu, što bi se reklo. Ako bi se gledale njihove lokalne muke, teško da je išta od toga striktno endemskog tipa. Razlikuju se eventualno tek imena lokalnih moćnika, kao uglavnom bitnog izvora nevolja i nezadovoljstva.

CRNA: Posve drugo pitanje je – kako možete doći do pouzdanih informacija iz bilo koje lokalne sredine u Vojvodini. Tu ne mislim na vesti iz crne hronike – iz nekog razloga, znanom samo novinarima i medijima, takve informacije pronaći ćete baš svuda. Mediji obožavaju da ih prenose.

OSIM: U suštini, o toj vrsti događaja iz Vojvodine, siguran sam, možete da budete relativno dobro informisani. Za razliku od drugih tema, onih za život građana daleko bitnijim, malo koji događaj iz domena crne hronike mediji žele da prećute: tek one gde karakter događaja ili sami vinovnici ne zahtevaju, hm, drugačiji pristup.

ŠEROVANJE: Tu vrstu informacija teško da možete izbeći pogotovo na društvenim mrežama. Iz nekog razloga, vole ljudi da ih dele. Naročito one iz dosta sumnjivih izvora. Jedni bi da ukažu na pogoršano stanje u društvu, s kriminalom kao paradigmom, drugi pak s dosta čudnom pobudom – da se eto i o njihovom mestu malo čuje u javnosti.

VAN MEJNSTRIMA: Pa da, za ostalim vestima iz lokala sreću morate da okušate van mejnstrim medija: tamo, valjda ste se dosad u to uverili, za sve ono nelepo što se iz nekog razloga dešava, prosto nema mesta. Ako već spadate u tu retku grupu gladnih informacija jedino vam ostaju skriveni kuci interneta. Koji skromno zauzimaju retki profesionalni lokalni mediji.

SERVIS: Pomislili biste – zašto da gubim vreme na pronalaženje i posećivanje takvih medija, ta imam pokrajinski javni servis, servis građana Vojvodine, kojem svako od građana pokrajine plaća pretplatu, valjda na njihovom sajtu možemo da se informišemo o bilo čemu drugom osim o ‘divljanju migranata’ u okolini Subotice, te o predstojećem održavanju svake bogovetne manifestacije, bilo da je reč o ’rani, klikeranju, pesničkim danima ili o negovanju tradicije.

PREĆUTKIVANJE: Well, ne možete. Nije pokrajinski javni servis to što vi mislite da je njegova uloga. Nije on tu da vam, na jednom mestu, na svojoj internet platformi, pruži informacije o tome kako li je zaista i šta ima novo u Novoj Crnji, Baču ili, štaznam, Šidu, već da pomislite kako problema, mimo crne hronike, zapravo i nema.

NEMINOVNOST: Kad ništa o drugima s kojima delite isti životni prostor ne možete da saznate, udaljavanje je neminovno. Iako je samo na mapi sve tu, još daljim nego sad biće vam i Nova Crnja i Bač i Šid. Kao i svest o zajedničkom prostoru koji delite. Tek tad za rubrikom Vojvodina više neće biti potrebe.

(Autonomija,foto: Wikimedia)