ALBREHT: Hol velelepne stare Gradske kuće u Ulmu krasi jedan par krila. Taj grad, na sredokraći između Minhena i Štutgarta, time odaje počast svom sugrađaninu, Albrehtu Berblingeru, „Ulmskom krojaču“, koji je s nečim što danas liči na „zmaja“ 31. maja 1811. pokušao da preleti Dunav.
PRIZNANJE: Nije uspeo u tome. Umro je zaboravljen i osramoćen. Mnogo godina kasnije Ulm će mu odati priznanje, a i danas ga slave kao pionira, izumitelja. Njegov najslavniji izum jeste proteza za nogu.
ŠPACI: Po tom nemačkom gradu razbacano je desetine obojenih statua vrabaca. Legenda kaže da su vrapci nehotice pomogli graditeljima Ulmske katedrale u rešavanju problema sa unošenjem dugačkih greda kroz zidine gradskog utvrđenja.
ALBERT: Ova dva najznačajnija simbola Ulma, uz, naravno, samu Katedralu, govore toliko toga o samom gradu i njegovim građanima. Mogli su Ulmljani da se unedogled hvale samo Albertom Ajnštajnom, ali nisu jer je on samo godinu dana po rođenju živeo u tom gradu.
ZNAČAJ: Malo ko bi izabrao za simbol grada čoveka koji je od sramote zbog neuspeha završio u bolnici. Ili pticu koja je otkrila rešenje ljudima jer ovi, izgleda, nisu preterano koristili logiku. Ali, sve je to deo njihove prošlosti, takve-kakva je. Neuspeh „Ulmskog krojača“ obeležio je početak epohe pionirstva u mnogim oblastima, pa u tom gradu danas postoje razvojni centri nekih velikih kompanija. A graditelji? Oni su svoj posao uspešno završili, sagradivši najvišu crkvu na svetu.
KVALITET: O tome vam pričaju vodiči dok svuda po gradu nailazite na „krojača“ i „špacija“, a u glavi vam se, uprkos početnim predrasudama o „kvalitetu simbola“, odmotava slavna prošlost grada i sve dolazi na svoje mesto. Komuniciranje neušminkane prošlosti sa sadašnjošću na delu.
PETAR: Šta će vam se motati po glavi kada u Sremskim Karlovcima uskoro budete ugledali bistu Petra Velikog, koja treba da bude postavljena za koji dan ili nedelju?
BRZO: Pustite zvanična obrazloženja o velikom doprinosu ruskog cara ovom sremskom mestu; pritom, nije da u tome nema određenih „mrlja“. Ispada da je za Karlovčane ruski car posebno važan – drugih takvih zaslužnih za razvoj mesta izgleda nema, čim su sva odobrenja i dozvole od države tako brzo dobijeni, a lokalni odbornici još brže dali pristanak za podizanje biste.
SUGESTIJA: Dopuštam da Karlovčani imaju puno pravo da iz svojih razloga toliko slave Petra Velikog, naročito u godini kada se još ponegde obeležava 350. godišnjica njegovog rođenja. Ali, ako je tako, zbog čega sami – lokalni čelnici i odbornici – nisu došli na ideju da mu se oduže (makar) bistom, već je to moralo da dođe kao „sugestija“ ovdašnje ispostave izvesnog naučnog instituta povezanog s današnjom naslednicom carstva Petra Velikog, čije ideje baš imaju težinu čim ih ovdašnje institucije bespogovorno prihvataju?
OLOVO: Ja u „Krojaču“, koji onakav od stiropora leluja već godinama na promaji iznad mojih ulaznih vrata, nikad ne vidim neuspeh i propast. Hoće li za nekoliko godina u bisti Petra Velikog biti moguće videti isključivo tu ogromnu zahvalnost Karlovčana ovom vladaru? Ili će se i bista i motiv za njeno podizanje doživljavati kao simbol nečeg posve drugog, samo optočenog bronzom. Slučajno ne olovom.
STUPS: Bestijarijum