BLOKADE: Sad nije važno da li je baš bilo tako, tek nakon dve subotnje blokade mostova i ključnih saobraćajnica vlasti širom zemlje rezultat je sledeći: Aleksandar Vučić je ipak vratio Skupštini Zakon o eksproprijaciji, dočim je Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi naprečac izmenjen.

ZAHTEVI: Bili su to zahtevi koje su hiljade ljudi podržali učešćem na protestima. Naravno, mnogi su imali druge zahteve na umu učestvujući na protestima, no za to će morati da sačekaju nove prilike.

KRAJ?: Nekako, oba zahteva protesta bila su usko vezana za nameru kompanije Rio Tinto da eksploatiše litijum u lozničkom kraju. Da li je njihova namera ovim definitivno osujećena? Videćemo.

OVDAŠNJI PROBLEMI: Govori se o problemu koji bi, po svemu, nastao kada bi ta eksploatacija bila odobrena. No, šta je s problemima koji postoje, a o kojima, uprkos navodno ekološkom aspektu protesta, nije bilo nigde reči, čak ni u Vojvodini?

TVRDO: Agresivna eksploatacija litijuma bi, pored silnih drugih zala, zagadila, kažu, i vodu u okolini Loznice. U Vojvodini to zlo ima svoje ime, nekvalitetna voda za piče, i s tim kuburi dobar deo Pokrajine. Zrenjaninci, recimo, od 2004. ne smeju da koriste vodu iz gradskog vodovoda. Odžačani taman toliko koriste „tvrdu“ vodu koja, kao, jeste za piće ali od nje stradaju kućanski uređaji. Ta i pasulj se tamo kuva nenormalno duže no što je zapoveđeno.

SUDBINA: Zašto ljudi to trpe, tolike godine savesno kupuju flaširanu vodu ili barem jednom godišnje menjaju grejače u bojleru, ne znam. Očito veruju da na promenu ne mogu da utiču, da je u pitanju sudbina. Da ako to iko može da promeni, to je stranka na vlasti, pa zato za nju uporno glasaju. Šta bi tek bilo kad bi glasali za neku opozicionu stranku?

BOŽA: Ili, ipak može i drugačije. Božidar Carićić iz Ravnog sela nije organizovao protest, nije pozivao ljude i nije sastavljao zahteve, već je prosto odbio da plaća račun za vodu vrbaškom preduzeću „Komunalac“ za koju je tvrdio da nije ispravna.

NA SUD: Vi nećete da prstom mrdnete da poboljšate kvalitet vode, za koju tražite da vam svi građani plaćaju, ok, a šta ja zapravo treba da platim? Isporuku bilo kakve vode, makar i prebogate arsenom? Za Caričića je to bila vredno upuštanja u dugi sudski spor.

REŠENJE: Srećom, svi takvi problemi, i Odžačana i žitelja Ravnog sela, ali i stotina hiljada drugih kojima nije preporučljivo da piju vodu iz lokalnog vodovoda, mogu da se reše. Fabrike vode, tako se zove spasonosno rešenje. Zbog čega te investicije i dalje nisu prioritet svake lokalne sredine koja je od stručnjaka obeležena kao „crna tačka“ u vodosnabdevanju, treba njih pitati.

PRIORITETI: Biće i toga, ili zbog izbora – evo, najavljuje se rešenje za Odžake u idućoj godini – ili, kao kod pomenuta dva zakona, zbog pritiska. Mimo toga, vredno bi bilo osvrnuti se na pitanje – ako ti nije važno kakvu vodu piju tvoji sugrađani, uključujuči i tebe, šta ti je važno? Kad ljudi ćute i mire se, lako je pronaći druge prioritete. Dok se ne pojavi više Božidara.
 
(Ako želiš pre drugih da čitaš ovakve tekstove, prijavi se na besplatni VOICE newsletter!)