JUBILEJ: Iduće godine navršiće se tačno sto godina od prvog učešća Somboraca na modernim Olimpijskim igrama. U Parizu su te 1924. boje Ravangrada ali i taze stvorene države branili rvač Nikola Grbić, čovek impresivne građe i snage, i plivač Đerđ Sentđerđi.

OPET PARIZ: Igrom slučaja, ili je pak to više od slučaja, Igre XXXIII Olimpijade, ili kako bismo to inače rekli – naredne Olimpijske igre, održaće se iduće godine upravo – u Parizu. Bilo bi više od simbolike da na njima učestvuje ponovo jedan Somborac.

ZA NOVU KNJIGU: Mogao bi to biti Nikola Jokić, ali nisam vam adresa za pitanja da li će on hteti/moći da se košarkaškoj repki pridruži idućeg leta u „gradu svetlosti“. Moj otac, koji je dobar deo svoje novinarske karijere posvetio sakupljanju građe o Somborcima koji su učestvovali na modernim Olimpijskim igrama – a to za veličinu Petrovićevog Ravangrada, da se razumemo, uopšte nije mali broj – sigurno bi dobio ideju za novu knjigu.

VIŠE OD BOĐOŠA: U svakom slučaju, imao bi materijala da dopuni dosadašnja knjižna izdanja o Somborcima koji su uspeli da izbore plasman na najprestižniju globalnu sportsku manifestaciju. Nije moj otac neko kome nije važan mit o čuvenom somborskom zelenilu, ali je i pored toga kadar da ubeđuje ljude da bi taj grad, po svojoj istoriji sporta, sportskim rezultatima i brojnim pojedincima koji su dosegli značajne visine u svojim disciplinama, pa i sa učešćem na Olimpijskim igrama, trebalo da ipak bude prepoznatljiviji od impresivnih drvoreda bođoša i zelenila po glavi stanovnika.

IZ ISTOG KRAJA: Nikola Jokić je samo poslednji u nizu. Da se razumemo: iako smo rođeni u istom gradu, čak smo i odrasli u istom kraju, nisam o njemu ništa znao sve dok nije dospeo u najbolju košarkašku ligu na svetu. Kad je Nikola rođen, ja sam već godinama živeo u drugom gradu.

PRVI SUSRET: Naš prvi i jedini susret bio je u Vašingtonu, pre četiri godine. Tad još nije bio ni MVP, tek perspektivni igrač tima kojem su se baš retki oduševljavali, a još manje njih mu je davalo šanse da ikada dogura daleko u razigravanju NBA lige. Nakon meča sa vašingtonskim Vizardsima, dok je delio autograme fenovima i pristajao na selfije, samo sam mu viknuo da li bi želeo selfi i sa jednim Somborcem. Kao najvažnija ključna reč u njegovom životu, preskočio je sve prisutne i ekspresno je stigao do moje ipak privilegovane pozicije u bekstejdžu Kepital Uan Arene: pao je zajednički selfi ali i kratko utvrđivanje „gradiva“ o bliskosti komšiluka, o tome ko (od naših roditelja) gde tačno trenutno živi.

NBA: I, nakon što je ove godine svoj tim, uprkos raspostranjenoj skepsi, doveo do šampionske titule u NBA ligi, za Nikolu je najvažnije pitanje ipak bilo kad će mu obaveze dozvoliti da se vrati u svoj Sombor i svojim konjima.

OČEKIVANJA: Šta će za njega značiti odlazak na OI 2024? Neki Somborci, uključujuči mog oca, smatraju da bi Nikola u Pariz morao da ponese dug prema zaostavštini svojih slavnih sugrađana.

Posedovanje pobedničkog duha? To je već rešeno.

(Autonomija)