ODRICANJE: Uvek tome mora da prethodi ogroman i nezamislivo tragičan događaj – u drugačijim situacijama čovek ne bi pristao da se gotovo bespogovorno odrekne sloboda i prava zarad bezbednosti.

9/11: Nakon terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. milijarde ljudi usvojili su tu novu mantru nekritički prihvatajući sve što je nametnuo sa svrhom da se letenje avionom učini bezbednijim: drastično su pooštrene mere bezbednosti na aerodromima, zabranjeno je da se u samom avionu izgovaraju određene reči, a za mnogo toga više nije bilo mesta u ručnom prtljagu.

ILUZIJA: Stvorena je vremenom iluzija da se zbog svega toga osećamo sigurnim, na aerodromima i u avionima. Preispitivanje samih mera, koje evo opstaju već 22 godine, obično ne vodi nikud: upravo tu biste verovatno završili ako biste na nekom aerodromu počeli glasnu raspravu o smislenosti zabrane da se u avion unese flašica vode.

MERE: Nema valjda roditelja u Srbiji koji ovaj 1. septembar nije dočekao s najvećom mogućom zebnjom: hoće li nam deca biti bezbedna u školi? Masovno ubistvo u beogradskoj osnovnoj školi od pre nekoliko meseci bio je taj događaj, naš 11. septembar, nakon kojeg su roditelji, s pravom, očekivali mere koje će makar biti predstavljene da su u interesu bezbednosti dece.

ADRESA: U državi su videli jedinu adresu koja je kadra da iznađe mere koje će njihovu decu sačuvati bezbednim. Živim. Država je to na kraju i učinila. Eventualne primedbe na račun smislenosti i opravdanosti mera, stavljene su u drugi plan.

ZATVARANJE: Hiljade novih policajaca po školama? Ideja da će se red kakav je nekad vladao u školama povratiti, tek tako, novim dreskodom koji zabranjuje trenerke i patike? Da li će svi problemi biti rešeni oduzimanjem mobilnih telefona i zabranom izlaska učenicima van dvorišta škole tokom velikog odmora?

STVARNOST: Da li će zabludele tinejdžerske glavice prevaspitati naprasno uvedeni predmet koji favorizuje vrline i vrednosti, tim pre jer će škola biti jedino mesto gde o tome mogu išta da čuju? Jer, čim izađu iz nje, stvarnost im se na najbrutalniji način popišava na naučenu lekciju.

ODUZIMANJE: U proteklih 22 godine pokazalo se da mantra o bezbednosti iznad svega ne oduzima samo prostor slobodi, već i, neretko, zdravom razumu. U strahu nisu samo oči velike, već i tolerantnost na sve što bi nam u neka druga vremena smetalo.

UTEHA: Oni koji su u merama države nakon majske masovne pucnjave videli tek stvaranje iluzije da se nešto radi, ostali su u manjini. Većini kao da je bila dovoljna uteha to što je svaka mera bolja od nepostojanja mera.

AUTOMATI: Kad direktor jedne osnovne škole u Novom Sadu proceni da je za bezbednost svih učenika najpodesnije da školu zaključa tokom velikog odmora, šta preostaje učenicima? Do bureka i peciva više ne mogu, ali su im zato automati s napicima i slatkišima, sve je to direktor na vreme obezbedio, dostupni u školi.

NIJE TEŠKO: Kažu da su proizvodi u tim automatima i tri puta skuplji. Ali, deca su makar bezbedna; ok, tu je i profit. Roditelji samo moraju da povećaju džeparac. Neku cenu nije teško platiti.

(Autonomija, foto: Pixabay)