Spor između Mađarske i Evropske unije ušao je u drugu rundu. Uznemirenost je trenutno izazvala poseta Budimpešti delegacije Odbora za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnja pitanja (LIBE) Evropskog parlamenta.

Sedmočlana delegacija sastala se, između ostalog, sa novinarima i sudijama, ali i predstavnicima vlade i opozicije. Deklarisani cilj evropskih parlamentaraca bio je ocena stanja sloboda štampe i nauke, prava manjina i, generalno, vladavine prava u Mađarskoj.

„Ovamo smo došli sa zabrinutošću i ta zabrinutost ostaje“, rekla je Gvendolin Delbos-Korfild, šefica delegacije na konferenciji za novinare u Budimpešti. „Većina članova delegacije smatra da se situacija na polju pravne države u Mađarskoj pogoršala“, rekla je Delbos-Korfild, poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu.

Austrijska poslanica u Evropskom parlamentu, Betina Folat (socijalisti i demokrate), koja je takođe članica delegacije, otišla je korak dalje: „Mađarska vlada je zemlju razvila u autoritarni režim, u kojem više nije zagarantovana podela vlasti, sloboda medija i nezavisnost pravosudnog sistema.“ Folat je kritikovala Savet ministara EU zbog blokiranja procesa protiv Mađarske prema članu 7 i založila se za momentalno stupanje na snagu mehanizma vladavine prava EU.

Od 2018. je protiv Mađarske u toku proces zbog navodnih kršenja osnovnih vrednosti Unije, prema članu 7 Sporazuma EU. Kritičari smatraju da se položaj medija i vladavine zakona u toj zemlji dodatno pogoršao. Izveštaj o vladavini prava Evropske komisije iz jula te godine to je i potvrdio.

Nakon trodnevnih razgovora, delegacija EU posebno je zabrinuta zbog nedostatka medijskog pluralizma i nezavisnosti pravosuđa, privatizacije javnih sredstava njihovim prebacivanjem u fondacije bliske vladi, kao i zbog nadzora novinara pomoću špijunskog softvera „Pegaz“. Iscrpan izveštaj o vladavini zakona u Mađarskoj biće predstavljen u decembru Evropskom parlamentu.

Orbanova vlada smatra da je to „politički napad“

Iako se delegacija EU sastala i sa predstavnicima vlade i vladi bliskih medija, vlada Viktora Orbana optužuje je za „politički napad“ na Mađarsku. Portparol vlade Zoltan Kovač opisao je članove delegacije kao „ratnike pravne države“, koji žele da „u vrtiće, škole i na televizije dovedu LGBTQ-aktiviste“. Kovač se tu osvrnuo na zakon protiv LGBTQ-zajednice, koji je mađarski parlament usvojio u junu, a koji je EU oštro kritikovala. Evropska komisija je zbog toga i pokrenula proces protiv Mađarske zbog kršenja Sporazuma EU.

Nakon sastanka sa članovima delegacije, ministarka pravde Mađarske Judit Varga optužila ih je za političko mešanje u aktuelnu izbornu kampanju pred parlamentarne izbore u Mađarskoj 2022. A proces na osnovu člana 7 opisala je kao „politički lov na veštice“.

Šefica delegacije Delbos-Kortfild odbacila je optužbe. Ona je istakla da se razgovaralo sa svim stranama, a poseta je, podseća, pri tom bila planirana za mart 2020, dakle, prje usvajanja anti-LGBTQ zakona. Sve to se pomerilo zbog pandemije kovida 19.

Nejedinstvo unutar delegacije

Ali, ni unutar delegacije nema jedinstva u vezi s rezultatima razgovora. Evropski poslanik iz Francuske, Nikola Be (identitet i demokratija), član desno-populističkog „Nacionalnog okupljanja“ (nekadašnjeg Nacionalnog fronta Marin Lepen), izjavio je u jednom vide-postu na Tviteru da delegacija u Mađarskoj nije pronašla „nikakve naznake“ kršenja vladavine prava. On je proces prema članu 7, koji se već godinama vodi protiv Mađarske i Poljske, označio kao „političku operaciju protiv vlada koje imaju hrabrosti da se suprotstave zahtevima briselskih tehnokrata“. U jednom drugom tvitu Mađarsku je čak opisao kao „žrtvu staljinističkog procesa“.

Slično se izrazio i španski parlamentarac Horhe Bušade Viljalba (evropski konzervativci i reformisti) iz desno-populističke Narone-partije, koji je takođe bio član delegacije EU. On je na Tviteru misiju kritikovao kao „histeričnu“. Trodnevno putovanje „razotkrilo je laži briselskih tehnokrata“. Njih dvojica su i u ponedeljak ponovili svoje kritike.

Šefica delegacije Delbos-Korfild ukazala je na to da su svi poslanički klubovi Evropskog parlamenta bila podjednako zastupljeni u delegaciji, i odbacila optužbe za političku pristrasnost.

Sredstva EU za Mađarsku i Poljsku i dalje zamrznuta

Osim toga, sredstva EU za pomoć u saniranju posledica pandemije korone za Mađarsku i Poljsku ostaju zamrznuta. Tako će Mađarska morati za sada da se odrekne 7,2 milijarde evra iz Brisela. Portparolka Evropske komisije izjavila je da još nije završena provera korišćenja sredstva. Komisija želi da bude sigurna da je mađarski plan u skladu s ciljevima i normama za pomoć EU pri saniranju posledica pandemije. Istakla je i da najnovija odluka o privatizaciji javnih sredstava u Mađarskoj „veoma otežava da se dođe do saznanja gde sredstva odlaze i ko od njih na kraju profitira“.

Mađarska vlada u zamrzavanju evropskog novca vidi politički napad. Premijer Viktor Orban optužio je nedavno Brisel da novac koristi kao sredstvo pritiska zbog zakona protiv LGBTQ-zajednice. Te optužbe ponovila je i ministarka pravde Judit Varga nakon sastanka s članovima delegacije i rekla: „Nećemo dozvoliti da nas ucenjuju“.

(Feliks Šlagvajn, DW / Foto: Pixabay)