Kako došla, tako i otišla, može se reći za Deklaraciju o Vojvodini dva meseca pošto je usvojena na naprednjačkem plenumu u Sremskoj Mitrovici na Dan državnosti. Deklaracija, koja je trebalo da spreči navodnu secesiju Vojvodine, nije bila tema ni na nedavno održanom saboru „Ne damo Srbiju“. Razlog je jasan – od secesije nema ni „S“, niti je bilo, rekao je za N1 kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov.

Na Dan državnosti, 15. februara, u Sremskoj Mitrovici branila se Vojvodina od onih koji hoće da je otcepe od ostatka Srbije. Vlast je danima najavljivala ovaj skup ističući da postoje „neki“ koji „podmuklo otimaju Vojvodinu i kidaju veze sa maticom“.

Ko hoće da je otme nisu znali ni građani koji su došli na ovaj skup, ali su znali da je ne daju. U tu svrhu aklamacijom prisutnih usvojena je Deklaracija o Vojvodini.

Mesec dana kasnije, 12. marta, na „svenarodnom saboru“ u Beogradu pod nazivom „Ne damo Srbiju“, Deklaraciju niko nije ni spomenuo kao da je „strah od otcepljenja“ iščezao, a Deklaraciji rok istekao.

Kopredsednik Igmanske Inicijative Aleksandar Popov za N1 kaže da je deklaracija bila „ćorak“ i da je „podli cilj“ bio da se Vojvođani posvađaju sa drugim delovima Srbije i sa studentima.

„Čak i ljudi van Vojvodine su videli da nema ni ‚S‘ od separatizma. Ne postoji artikulisana politička opcija koja bi zagovarala separatizam, niti pojedinci koji te ideje promovišu“, kazao je Popov.

Aleksandar Popov u razgovoru za portal N1 ističe drugo pitanje koje je bitno za Vojvodinu, a to je decentralizacija. On ukazuje da je to legitimno pitanje o kojem se odlučuje po principu subsidijarnosti, odnosno da se stvori takav sistem u kojem se određene funkcije obavljaju na nižim nivoima vlasti. Kako će to biti uređeno zavisi od države do države, napominje on i dodaje da će ovo pitanje morati da sačeka neku drugu vlast.

Popov napominje da su jedini koji prizivaju separatizam trojac na vrhu države u trenutku donošenja Deklaracije – predsednik Aleksndar Vučić, premijer Miloš Vučević i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

„Glavni pomagač u tome im je mađarski premijer Viktor Orban koji na šalu nosi kartu velike Mađarske. Na to su reagovale sve zemlje u okruženju, jedino nije Srbija“, podsetio je Popov.

SVM protiv Deklaracije

Iako je iz redova vlasti bilo najava da će se Deklaracija naći pred narodnim poslanicima, ona do danas nije ušla u skupštinsku proceduru, pokazuju javno dostupni podaci. Šta se s Deklaracijom dešava pokušali smo i da zvanično saznamo od pres službe Narodne skupštine, ali odgovore nismo dobili.

Popov ocenjuje da bi bilo „smešno“ da Deklaracija dođe na dnevni red Skupštine.

„Ako bi se našla u Skupštini, moraju da imaju ko je taj ko podstiče separatizam. Smešno je da se ovako stavlja, to bi bio čist autogol“, rekao je Popov i podsetio da je separatizam krivično delo i da ako bi se imenovao onaj ko ga čini morao bi da bude i gonjen.

Kakav je domet Deklaracije o Vojvodini možda je najbolje sažeo koalicioni partner SNS – Balint Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). On je kazao da je to stranački tekst usvojen na Skupštini Srpske napredne stranke, koji nema nikakvu zakonsku obavezu i dejstvo.

„Ako kojim slučajem dospe na dnevni red, što apsolutno nije sigurno, SVM neće izglasati nijednu takvu deklaraciju o Vojvodini koja se kosi sa istorijskim činjenicama”, kazao je Pastor u podkastu Het Nap Plus, a preneli su mediji 22. februara.

Popov kaže da je ova reakcija Pastora na Deklaraciju zabašurena i da ona dokazuje da bi glasanje o njoj u Skupšini bilo još jedan autogol vlasti.

„Onda bi imali već ozbiljan problem sa koalicionim partnerom“, ocenio je sagovornik N1.

O stanju u Vojvodini i opasnosti od eventualnog secesionizma, kao i o efektima donete Deklaracije, pokušali smo da razgovaramo sa više istoričara. Odgovor je bio sličan – ta tema u ovom trenutku nije ozbiljna, niti o njom ima bilo šta pametno da se kaže.

(N1, foto: Dragan Gmizić)