Dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu Zoran Krajišnik podneo je zahtev da se u sredu, 18. marta, obrati odbornicima u Skupštini grada zbog namere gradske vlasti da oduzme dva prostora ovoj obrazovnoj ustanovi.

Prema dokumentu koji će se naći pred odbornicima, gradska vlast namerava da oduzme prostorije Akademiji umetnosti na Bulevaru Mihajla Pupina i na Bulevaru despota Stefana, odnosno više od 500 kvadrata prostora.

U rešenju se navodi da je Gradska uprava za imovinu kontrolisala korišćenje ovih poslovnih prostora i da je utvrđeno da se „navedene nepokretnosti ne koriste u skladu sa funkcijom ostvarivanja delatnosti korisnika na toj nepokretnosti“, iz čega proizilazi da Akademija umetnosti „nema potrebu za korišćenjem istih“. 

O ovoj nameri gradske vlasti rukovodstvo Akademije nije bilo upoznato i za to su saznali tek nakon što je 021.rs objavio vest da će se, između ostalog, i ova odluka naći na dnevnom redu Skupštine grada u sredu. 

Dekan Akademije umetnosti Zoran Krajišnik kaže u razgovoru za 021.rs da je, zbog novonastale situacije, podneo zahtev da se obrati u lokalnom parlamentu odbornicima kako bi ih upoznao sa situacijom, ali i ističe da zaključci iz odluke, odnosno nalaza nadzora koji im nikada nije dostavljen, nisu tačni.

„Mislim da većina, odnosno maltene svi ljudi koji sede u Skupštini grada, da niko od njih zapravo ne zna detalje u vezi sa ovim slučajem. Biće naneta ogromna šteta instituciji ukoliko se ove stvari ne saznaju i ne čuju i ne izgovore pred odbornicima. Nama će biti naneta ogromna šteta jer ostajemo bez 500 kvadrata nastavnog prostora. Svaka visokoškolska institucija je dužna da ima pet kvadrata po studentu, a to za nas znači da moramo da imamo 7.000 kvadrata prostora minimum. Mi smo akreditovani i ispunjavamo te standarde, ali dolazimo u situaciju da smo praktično pred odlukom gradske skupštine da nam se oduzme 500 kvadratnih metara prostora i to nikako nije dobro za nas“, objašnjava Krajišnik za 021.rs.

Kako kaže, za ovaj plan gradske vlasti su saznali iz vesti na portalu 021.rs i „da se to nije pojavilo, to je moglo tako da prođe, da se to izglasa i da mi o tome nemamo pojma“.

O svemu je obavestio i sekretara Ministarstva prosvete Aleksandra Jovića, uputiće i dopis samom ministru. Do trenutka kada je Krajišnik davao izjavu za 021.rs, nije uspeo da stupi u kontakt sa pokrajinskim sekretarom Brankom Markoskim. Obavešten je i rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić, a biće zatražena i podrška zajednice visokih umetničkih škola Srbije.

„Mi ćemo se boriti svim legalnim i legitimnim sredstvima da taj prostor sačuvamo“, ističe Krajišnik.

Rešenje usvojeno, ugovor nepotpisan

Rešenje kojim se prostor na Bulevaru Mihajla Pupina i Bulevaru despota Stefana dodeljuje Akademiji umetnosti na korišćenje potpisala je krajem septembra 2024. godine predsednica Skupštine Novog Sada Dina Vučinić. Na osnovu toga je sastavljen i ugovor, koji je do kraja 2024. trebalo da potpišu predstavnici Grada Novog Sada, AP Vojvodine i Akademije. 

Međutim, u decembru 2024. usledile su blokade fakulteta, a rukovodstvo Akademije bilo je prvo koje je podržalo svoje studente. Ugovor o davanju na korišćenje ovih prostora nikada nije potpisan. 

„Bez obzira na to što mi ni za jedan, ni za drugi prostor nemamo potpisan ugovor, nama uredno stižu fakture za plaćanje zakupa i mi to plaćamo“, objašnjava Krajišnik.

Slična je situacija i u drugim prostorima koje koristi novosadska Akademija umetnosti. Rade na osam lokacija u gradu, a u većini njih su uslovi za rad loši.

„Nemamo dovoljno sredstava da ulažemo u te prostore. Na poslednjem konkursu za investiciono ulaganje i pretposlednje ministarstva i pokrajine nismo dobili ništa, kao što nismo dobili ništa ni na konkursima u oblasti kulture, što je takođe jedna vrsta poruke“, kaže sagovornik 021.rs.

Šta je sporno u odluci gradske vlasti?

Krajišnik kaže da su oni na jesen prošle godine imali sastanak sa načelnikom Gradske uprave za imovinu Goranom Radićem, razgovarajući upravo i o nepotpisivanju ugovora, te da je tada dogovoreno da se napravi inventura, odnosno da se proveri šta se dešava u njima. 

Nadzor je obavljen već u narednih dan-dva, što je Krajišniku čudno, imajući u vidu koliko je njima teško da zakažu razgovor sa gradskim strukturama. Ono što je još čudnije jesu zaključci na osnovu kojih je formiran predlog za oduzimanje prostorija, jer u obzir nisu uzete okolnosti i vreme u kom se sam nadzor odvija.

„Ono na čemu se temelji ovaj njihov predlog o oduzimanju imovine jeste, kako su oni naveli da je ustanovljeno, da se ti objekti ne koriste u skladu sa našom osnovnom delatnošću. To nije tačno. U tom trenutku, u oktobru, bio je ispitni rok na Akademiji. Znači, nastave svakako nije bilo i ona nije mogla da se odvija, nikakvih aktivnosti u galeriji nije bilo. Osim toga, postoji dopis Ministarstva u kom oni obaveštavaju sve visokoškolske ustanove u Srbiji i univerzitete da smo prošlu školsku godinu zapravo mogli raditi onlajn, jer nikako drugačije nije ni bilo moguće, fakulteti su bili u blokadi. Mi smo školsku godinu krenuli 3. novembra, uživo. Mi smo praktično u oktobru još bili onlajn. Oni, naravno, to stanje nisu konstatovali“, ukazuje Krajišnik.

Izveštaj o ovom nadzoru Akademiji nikada nije dostavljen, kaže Krajišnik, ali ono što je problematično jeste upravo u tome što se prostor, kontra-nalazima, koristi za nastavu, jer je u njega prebačeno Vajarstvo, nakon što je objekat na Petrovaradinskoj tvrđavi zatvoren zbog nebezbednosti.

„Zbog problema sa prostorom na Petrovaradinskoj tvrđavi mi smo bili na sastanku u Gradskoj upravi za imovinu, ali nismo našli nikakvo rešenje, nikakav alternativni prostor i mi smo nastavu iz vajarstva prebacili u jedan deo te galerije na Bulevaru Mihajla Pupina. Dakle, u zadnjem delu te galerije se odvija redovna nastava, dok je u delu do ulice i dalje galerijski prostor.“

Osim toga, ističe da je u tom prostoru od 2022. godine, otkad ga koriste, organizovano više od 50 izložbi.

„Postoji sajt galerije na koji možete da odete i tu su sve te izložbe predstavljene. Dakle, nije stvar da smo mi uzeli taj prostor, koji je očigledno nekome interesantan. Imate prostor u centru grada od 400 i nešto kvadrata sa kompletnom infrastrukturom za ugostiteljski objekat, samo toliko da kažem. Znači, nismo mi uzeli taj prostor da u njemu prodajemo kafu i čaj, nego se on koristi za nastavu“, poručuje Krajišnik.

Skidanje sa dnevnog reda

Za Zorana Krajišnika jedino logično rešenje bi bilo da se ova tačka skine sa dnevnog reda, jer donositi odluku o „ovoliko važnoj stvari za jednu instituciju, tako ad hoc i na brzinu, nije dobro“.

„Mi tražimo da se ta tačka skine sa dnevnog reda i da se napravi sastanak sa gradonačelnikom, predsednicom Skupštine, načelnikom gradske uprave, na kom ćemo videti šta jeste ili nije. Imamo nalaz sudskog veštaka za Barutanu u kojoj su bili vajari, imamo raspored koji je okačen na sajtu i na kom se vidi da se prostor na Bulevaru Mihajla Pupina koristi za vajarstvo. Imamo realizovane izložbe u tom prostoru“, kaže dekan Akademije umetnosti.

Akademija umetnosti je u svom saopštenju povodom predloga da im se oduzmu prostori istakla da ova ustanova od svog osnivanja 1974. godine funkcioniše u privremenom smeštaju na osam lokacija u gradu. U ovim objektima se održava nastava za 39 studijskih programa i 57 modula na svim nivoima studija. 

Oduzimanje prava na korišćenje prostora bez obezbeđivanja trajnog rešenja ili izgradnje namenskog objekta, kako navode, predstavlja presedan koji onemogućava normalno funkcionisanje institucije i ruši integritet visokoškolskog obrazovanja.

Na pitanje trajnog prostora ukazuje i sam Krajišnik.

„Ukoliko bi ovo bio početak neke priče o trajnom rešavanju problema prostora Akademije umetnosti, ukoliko bi to značilo dodelu građevinskog zemljišta, nekog placa i idejno rešenje i početak projekta izgradnje nove zgrade Akademije, u momentu kada se ta priča dovede do kraja, mi smo spremni da izađemo iz gotovo svih naših prostora“, zaključuje Krajišnik.

Pokrenuta onlajn peticija

Zbog dešavanja u vezi sa prostorom Akademije umetnosti pokrenuta je i onlajn peticija u kojoj se apeluje na to da ova tačka bude povučena sa dnevnog reda, ističući i da je tokom 2025. godine, kada ova ustanova nije dobila finansijsku podršku institucija, organizovano devet izložbi. 

Ukazuje se i na to da se ovi prostori koriste za obrazovni, umetničko-istraživački rad, projekte, javne prezentacije i aktivnosti u okviru međunarodne saradnje. 

Peticiju možete da pronađete na OVOM LINKU.

Kažnjavanje Akademije umetnosti

U reagovanju na vest o planu gradske vlasti da oduzme prostore, Akademija umetnosti poziva na povlačenje spornog predloga kako bi se „sprečile nesagledive posledice po rad fakulteta“.

Ocenjuju i da je ovaj predlog „skandalozan čin koji ignoriše potrebe studenata i zaposlenih“. 

Pokret „Kreni-promeni“ zatražio je povlačenje sa dnevnog reda sednice Skupštine Novog Sada tačke kojom se predviđa oduzimanje prostora Akademiji umetnosti.

„Otimanje prostora Akademiji umetnosti je politička poruka i čin osvete. Vlast u Novom Sadu već duže vreme pokazuje da je spremna da kažnjava i disciplinuje svakoga ko se usudi da drugačije misli, a Akademija umetnosti je očigledno postala nova meta takve politike“, izjavio je odbornik Stevan Babić.

Reagovala je i akademska mreža Slobodan univerzitet, koja čitav slučaj opisuje kao „osvetu nad studentima i profesorima koji su akademske prostore otvorili ka zajednici i ka temama koje su od interesa za zajednicu“.

Kako navode, „radi se o još jednom primeru pritiska na institucije visokog obrazovanja“.

„Ovo predstavlja kaznu za Akademiju i otvoreno otimanje prostora koji su godinama korišćeni za obrazovanje i kulturu, čime se direktno ugrožavaju studenti, nastavnici i budućnost umetničkog obrazovanja u Novom Sadu“, naveli su u Slobodnom univerzitetu.

(Radio 021, foto: Autonomija)