Saradnik portala Peščanik i urednik u izdavačkom preduzeću Fabrika knjiga Dejan Ilić izjavio je večeras da, iako od početka agresije na Ukrajinu Evropska unija od Srbije zahteva da uvede sankcije Rusiji, već godinu dana nema posledica, „što jasno govori da EU podržava Vučićev režim“. 

On je na tribini u Radničkom domu u Novom Sadu „Srbija pod ‘bratskom’ agresijom“ u organizaciji Pokreta Novi optimizam rekao da nije jasno zbog čega EU toleriše Srbiju kada su u pitanju sankcije Rusiji. 

„Sa jedne strane imate Rusiju koja čini zločine u Ukrajini, ali sa druge strane imate EU koja je sve vreme u savezu sa režimom u Srbiji. Tako da ja ne razumem kako neko može da kaže da birate između Rusije i EU. Ja u ovom trenutku ne bih birao ni jedne ni druge, jer ne vidim kako to EU ovde pomaže da se nešto promeni“, rekao je Ilić. 

Ocenio je da je EU „sve vreme u dogovoru sa Vučićem“. 

On je rekao da je očigledan uticaj Rusije u Srbiji, ali i da je očigledno odsustvo volje i vlasti i opozicije da se osudi napad Rusije na Ukrajinu.

„Nije tačno da su samo stranke krajnje desnice protiv uvođenja sanckija Rusiji i da samo one zagovoraju savezništvo sa Rusijom. Na aktuelnim protestima u Srbiji učestvuje Narodna stranka i slušajte šta govore njihovi predstavnici – oni su apsolutno protiv uvođenja sankcija Rusiji“, kaže Ilić. 

Prema njegovim rečima, sve što se sada dešava u Srbiji u kontekstu rata u Ukrajini je „posledica nasledstva ratova iz devedesetih godina“.

„Moj utisak je da mi još nismo odustali od ratnih ciljeva iz devedesetih godina. Mi čekamo svaku novu priliku da ponovo uđemo u novu bitku i da ponovo probamo da dobijemo ono što nismo dobili devedesetih. To se tiče i BiH i Kosova. I onda kada se pitate zašto Rusija ima toliki uticaj u Srbiji – pa zato što neko vidi da je to zgodno kako bi mogao da obnovi našu priču“, smatra Ilić. 

Urednica nedeljnika NIN Vesna Mališić rekla je da je uticaj ruskih medija u Srbiji veliki, alije dodala da je mnogo opasnije to što su domaći mediji pod jakim uticajem tog narativa. 

„Tužno je i što je veliki broj naših novinara imao iskustvo rata iz devedesetih, a opet sa tolikom ravnodušnošću govore o ratu u Ukrajini“, kazala je Vesna Mališić. 

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kazala je da su izveštaju EU o Srbiji „sve oštriji“ ali dodaje i da u poslednjim izveštajima nema podrške aktuelnim protestima protiv nasilja. 

Kada je reč o ruskom uticaju u Srbiji, Minić kaže da je „najtužnije“ što svi oni koji podržavaju Rusiju i ne znaju o kakvoj zemlji se radi. 

„Ne znaju kako se u Rusiji živi. Ne znaju koji su problemi u Rusiji. Rusi koji dolaze kod nas su veoma začuđeni koliko naši ljudi ne znaju ništa o Rusiji. Mali broj ljudi je uopšte bio u Rusiji. Odakle tolika ljubav“, navela je Minić. 

Koliko je ruski uticaj u Srbiji dominantan, politikolog i novinar Boris Varga objasnio je iz ličnog iskustva, kada su upisivali dete u prvi razrer osnovne škole, na fasadi zgrade te škole videli su rasističke i neonacističke „keltske krstove“, dok je u kancelariji pedagoga i psihologa visila fotografija ruskog predsednika Vladimira Putina. 

„To je osoba protiv koje je već tada bila podignuta međunarodna optužnica zbog otmice dece i genocida“, rekao je Varga.

Na tribini se okupljenima obratila i Anastasija Murcenska iz organizacije „Čini dobro“ koja je  podsetila na krizu sa kojom se suočava ukrajinski narod i pozvala građane da doniraju novac putem ukrajinske ambasade u Srbiji.

(Autonomija)