Predsednik vlade je u pravu: za članove RIK-a iz koalicije na vlasti to bi bila solidna prva kazna za sve prekršaje koje su napravili – da javno pred kamerama prebroje glasove iz džakova sa svih osam hiljada i par stotina biračkih mesta u Srbiji. Nevolja je u tome što im ni pred kamerama građani Srbije ne bi verovali. Tako je to kad se krši zakon i laže bez prestanka: onda više nema garancija ni za jednu jedinu stvar koja se izgovori. Pa se tako odmah i predlog predsednika vlade u stvari izmetnuo u manipulaciju brojanjem pred kamerama.

Mimo pravila za rad RIK-a, predsednik vlade je svojim stranačkim kolegama u komisiji naložio da izbroje glasove iz dva džaka koje oni sami izaberu među spornim džakovima sa biračkih mesta koja su proveravali članovi izbornog štaba kandidata Saše Jankovića. I gle čuda – preko noći se izmenilo sporno brojno stanje i pred kamerama je maltene opet sve bilo u redu. Istina je da su i pred kamerama utvrđena neslaganja dovoljna da se rezultati glasanja na tim mestima ponište, ali za članove Komisije iz vladajuće koalicije razlog za sreću je i to što se navodno ispostavilo da je krađa manja nego što se mislilo.

Stvar, međutim, uopšte nije u tome. RIK naprosto nije smeo da ponovo broji glasove iz džakova koje su izabrali upravo oni na koje je pala sumnja. Neslaganje na koje su posle provere pažnju skrenuli članovi Jankovićevog štaba nadalje je posao isključivo suda. RIK se tu ništa dalje ne pita, čak i ako predsednik vlade i predsednik republike obojica traže da bude drugačije. Pod krinkom da se zaštiti regularnost izbora, predsednik vlade i njegove stranačke kolege iz RIK-a još jednom su prekršili propise u amaterski režiranoj predstavi brojanja za gledaoce televizije. Kada se koalicija na vlasti sa predsednikom vlade na čelu založi za istinu i poštovanje procedura, tu ni od istine ni od institucija ne ostane kamen na kamenu.

S druge strane, posle nedelju dana, konačno smo počeli da uviđamo obrise moguće krađe glasova na dan izbora za predsednika republike. Posle svega što smo videli u predizbornoj kampanji, ta krađa je bila i očekivana, ali je trebalo vremena da se shvati kako se tačno ona mogla odvijati. Posle prve provere džakova sa glasovima, ispostavilo se da su u zapisnike sa biračkih mesta unošeni brojevi koji nemaju veze sa sadržajem samih džakova.

Naravno, to još nije dovoljno za tvrdnju o krađi. Sumnja postaje utemeljena kada se utvrdi i obrazac – greške su uvek pravljene u korist režimskog kandidata, a na štetu svih ostalih. Ako ove sumnje budu potvrđene, onda pun (lopovski) smisao dobija i scenario iz izborne noći. Prvo, razne procene agencija za istraživanje javnog mnjenja trebalo je da pokriju krađu i odstrane sumnju u zvanično proglašene rezultate. Biće zabavno ako se pokaže da su istraživači lagali i kada su se hvalili da su se obistinile njihove izborne prognoze.

Drugo, pričao o ubedljivoj pobedi takođe je trebalo da odvrati „poraženu“ stranu od proveravanja rezultata. Tih 60 odsto, pa 57 odsto, pa 12 odsto više od svih drugih zajedno – svi ti procenti dakle trebalo je da uvere birače da je izborni dan prošao regularno i da je režimski kandidat, kako se i „očekivalo“, odneo ubedljivu i nesumnjivu pobedu. Ako se pak pokaže da su utvrđene nepravilnosti na 25 slučajno izabranih biračkih mesta deo jednog šireg obrasca sistematske prevare i krađe, stvari se okreću naglavce.

Posle 2000. godine, ovo je najutemeljenija i najozbiljnija sumnja u zvanično proglašene rezultate izbora. Nijedan kandidat izabran u takvim okolnostima, u čiju se pobedu sumnja na takav način, ne može biti legitiman. Stoga je u interesu i kandidata režima i ostalih kandidata da se ove sumnje provere i odbace ako se pokaže da ne stoje na činjenicama ili da se postupi u skladu sa novoutvrđenim rezultatima i ode u drugi krug ili da se izbori zbog sistemskih neregularnosti ponove. Provera koja je izvedena pred kamerama samo je dodatno produbila sumnju: da ponovimo, ona je urađena mimo zakona na uzorku koji je izabrao upravo onaj koji je najviše sumnjiv. Uz apsolutno poštovanje i saglasnost za do sada postavljene zahteve demonstranata na ulicama Niša, Novog Sada, Beograda, Kraljeva, Kragujevca, Užica, Leskovca… – trebalo bi im dodati još jedan: da se iznova otvore džakovi i prebroje glasovi sa svih biračkih mesta.

I to baš zato što se u vezi sa tim oglasio i sam predsednik vlade na sebi svojstven bahati način, izvrnuvši smisao primedbi i načina da se one provere. Kao što je tvrdio da je krivotvoreni doktorat ministra policije uzoran naučni rad, kao što se hvalio spasilačkom akcijom u kojoj su stradali posada helikoptera, dva lekara i beba, tako i sada uvredljivim pominjanjem računice „malog Đokice“ zapravo dodatno snaži sve naše sumnje.

(Peščanik)