Dejan Bagarić, aktivista studentske organizacije „Stav“, pušten je sinoć iz pritvora. On u razgovoru za Danas kaže da je pušten, zato što i nije bilo nikakvog razloga za njegovo zadržavanje. Dodaje da nije ni uplašen, ni poljuljane volje i da nastavlja sa borbom.

Bagarić se tereti za tešku krađu, a razlog pritvora je taj što je oduzeo telefon novinarki Informera koja je snimala uplakanu devojku čijeg je dečka policija privela na protestu ispred gradske skupštine u Novom Sadu. Njemu je prvobitno, u sredu, 4. decembra, određen pritvor do 30 dana zbog opasnosti da će uticati na svedoke, kao i zbog opasnosti da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret.

Kako su se prema vama ophodili u pritvoru i kako dalje teče postupak?

U pritvoru je sve bilo u redu, nije bilo nikakve torture, svi su se prema meni ophodili dobro i dobro me tretirali. Od komandira do momaka iz sobe.

Koji su vaši naredni koraci?

Pa, to ćemo tek videti, za sad znam da idem u nedelju na protest, kao i na svaki sledeći, jer nisam ni uplašen ni poljuljane volje. Znam za šta se borim i znam da može biti teško, ali sam, kao i mnogi drugi, u toj borbi odlučan ostati do kraja.

Zašto ste novinarki uzeli telefon i dali tako “municiju” režimu da proteste studenata i opozicije okarakteriše kao nasilne?

Ne sećam se da sam uzeo telefon novinarki. U pitanju je bila radnica „Informera“, a nazvati nju novinarkom ruganje je svim časnim novinarima. A ima ih mnogo. A što se tiče municije, iskreno ne verujem da ovom režimu treba ikakva municija. Kad je nemaju, izmisle je i svakako sve karakterišu kao nasilno. I opet nije problem u njihovim batinašima koji tuku ljude na ulicama, ali je nasilje kad ja privremeno onemogućim širenje propagande i lažnih vesti. Zato se ne obazirem na to što će reći predstavnici režima, a Informer će svakako dobiti tužbu.

Da li ste shvatili da takav vid ponašanja ne čini dobro borbi protiv režima jer se daje prostor da i oni koji podržavaju naprednjake napadaju druge novinare?

Ne. Moj cilj i nije bio da činim dobro borbi protiv režima. To je bio refleks čoveka kog bole neistine o prijateljima koje taj tabloid konstantno iznosi. O poštenim ljudima koje poznajem godinama, a koje oni blate svakodnevno. To je sramota i to mora da prestane, zato sam to uradio.

Znate li da li je bilo u planu da vas puste, ili ste pušteni jer je Vučić “ispunio” zahteve studenata?

Pušten sam jer nije bilo nikakvih razloga da uopšte budem zadržan od početka. Nisam imao nikakve informacije unutra, tako da nisam znao da će me pustiti, dok komandir nije došao i rekao da se pakujem. Verujem da je to svakako naloženo kako bi argument o „ispunjenju svih zahteva“ mogao da se nesmetano širi i obmanjuje javnost.

Kako vidite blokade fakulteta. Koji im je krajnji cilj i hoće li izdržati budući da Vučić kaže da ih neće sprečavati, verovatno se nadajući da će same od sebe da se ugase?

On se uvek tome nada i, nažalost, istorija brojnih protesta u poslednjih nekoliko godina svedoči da bi moglo to da se desi. Međutim, ja čvrsto verujem u naše studente i siguran sam da će istrajati, naročito što tamo vidim neku novu, do sad meni nepoznatu snagu i volju za promenama.

Imate li podršku svoje bivše stranke DS i kako vidite ponašanje opozicije od 1. novembra?

Podrška Demokratske stranke i kompletne opozicije je zaista bila sve vreme veoma intenzivna i učinkovita, jer mi je zaista značilo da znam da postoje neki ljudi koji neće dozvoliti da trunem u Vučićevom zatvoru. Što se tiče ponašanja opozicije od 1. novembra, ima prostora za kritiku, ali ja ću je sada preskočiti, jer mi se čini, po prvi put, da opozicija svojim delovanjem uspeva da navede režim na greške i uspeva da u tom delovanju ostane homogena, što je do sad uvek bio izazov. Videćemo kako će to dalje ići, ali za sad im ide dobro.

(Danas, foto: screenshot 021 )