Pitanje Kosova je završeno, mi možemo da želimo da se Kosovo vrati u ustavne okvire Srbije, ali se to naprosto neće dogoditi i ne treba gubiti vrema na takve stvari, izjavio je FoNetu pisac i vizuelni umetnik Dejan Atanacković.

On je u serijalu razgovora Kosinus o rešavanju problema Kosova rekao da je potpuno lažna dilema Evropska unija (EU) ili Kosovo jer Srbija svakako neće vratiti Kosovo bez obzira na to kakav odnos ima prema EU.

Atanacković je ukazao da bi EU mogla da bude vrlo povoljan okvir za buduću saradnju Srbije i Kosova i ocenio da bi, „da je bilo pameti“, Beograd i Priština već imale zajedničku platformu za pristupanje EU, zahtevajuću brži ulazak u EU na osnovu kvalitetnog dijalioga i pomirenja.

On je naveo da bi Kosovo apsolutno trebalo da dobije stolicu u UN i da je Srbiji i te kako u interesu da Kosovo, „kao država koju je Srbija već priznala na razne načine“, stekne prava, ali i sve obaveze koje su propisane standardima međunarodnih institucija, ne samo UN, nego i Interpola i Uneska.

Prema njegovim rečima, Srbija bi ulaskom Kosova u UN i članstvom u drugim organizacima mogla da insistira na poštovanju tih standarda.

Atanacković je rekao da ideja o stvaranju Zajednice srpskih opština elemenat Briselskog sporazuma koji jasno ukazuju da je Srbija već priznala nezavisnost Kosova.

„Ta zajednica je zasnovana na Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi koja podrazumeva da se takva zajednica uspostavlja isključivo na teritoriji suverene države, dakle na teritoriji Republike Kosovo“, rekao je Atanacković.

On je istakao da je veoma važno da se opštine sa većinskim srpskim stanovništvom što kvalitetnije povežu ne bi li ostvarile svoja prava i što potpuniju autonomiju.

Upitan o referendumu o Kosovu, Atanacković je upitao kako je moguće organizovati referendum o pitanju o kome građani uglavnom ne znaju ništa i kako je moguće postaviti pitanje „o sporazumu o kome nije bilo nikakve promućurnije i hrabrije analize“.

Za njega je ideja o referendumu deo politike privida u kojoj se neke opozicione stranke „naizgled suprotstavljaju režimu, a u stvari se vrlo približavaju interesima režima da održava stanje opšte sluđenosti u društvu“.

Govoreći o riziku od sukoba, Atanacković je rekao da ne bi trebalo očekivati da taj rizik ikada izostane jer je „režim najviše ulaže u potencijalni sukob“.

Atanacković je upozorio da je samo pitanje kada će to izmaći kontroli i da će, kada bude izmakao kontroli, sukob biti odgovornost ne samo vlasti nego svih političkih organizacija koje plasiraju svoje populističke priče o Kosovu.

Upitan da li je sporazum Beograda sa Prištinom realnost ili predaja, on je istakao da se predaja već dogodila 1999. i ocenio da svako ko danas govori o nekoj predstojećoj predaji, a ne o predaji kao istorijskoj činjenici, negira tu činjenicu i nudi svojevrsno pomilovanje režimu koji je vodio rat i izgubio.

Dodao je da je „jedina predaja koja nam predstoji da se predamo sopstvenoj iracionalnosti i tendenciji ka verovanju u sopstvene laži“ u vreme dok drugi režim, koji je vrsta nastavka režima devedesetih, sprovodi svoju kriminalnu politiku „tretirajući pripadnike srpske zajednice na Kosovu kao topovsko meso“.

Govoreći o tome da li bi Beograd i Priština trebalo da nastave dijalog na dosadašnji način ili je potrebna međunarodna konferencija, Atanacković je rekao da najpre „okupirana Srbija“ i njene institucije moraju da budu oslobođene i da je Kosovo samo jedan od problema kojim društvo u Srbiji može da se bavi „tek kada se ratosilja postojeće vlasti“.

On je rekao da zamrznuti konflikt pre svega znači „neokončani rat“ i da je svako ko to želi veoma frustrirana osoba, navodeći da je „jedna stvar kada mi iz Beograda gledamo zamrznuti konflikt koji nimalo nije zamrznut Srbima koji žive na Kosovu i koji su žrtve režima u Srbiji“.

(FoNet, foto: N1)