“Radomir Konstantinović stoji, po mom dubokom uverenju, a istraživanja to i pokazuju, u onoj brazdi koju je u našoj kulturi započeo Dositej Obradović, a preko Vuka do Svetozara Markovića i Jovana Skerlića, ta se brazda prepoznaje doista kao kod u kulturi po principu vrednovanja i prevrednovanja.
U tom smislu, Konstantinovićevo delo je doista, i mislim da se ta teza ne može osporiti, duhovna vertikala u srpskoj kulturi i šire.
On je svojim delom ‘Filozofija palanke’ i esejističkim aneksima u njoj, započeo jedan veliki posao koji se zove fenomenologija palanke. Njegovo obimno delo u osam tomova ‘Biće i jezik’ primer je da se iz jezika i iz pesničkih vrednosti izvlači zdravi duh srpske kulture koja se opire palanačkoj učmalosti koja počinje i završava se organskom kulturom.
U tom smislu, on je redak sa svojim delom ne samo u srpskoj književnosti nego i u književnostima drugih naroda sa kojima je naš jezik blizak. Konstantinovićevo delo izrasta, i uvek se čita, jer velikim piscima je i posle smrti suđeno da rastu. Uvek smo ga oslovljavali sa Učitelju, a on bi na to samo odmahivao rukom.”
Ovako je govorio Mirko Đorđević, sociolog religije, potpredsednik pokreta Novi Optimizam koji je 2012. godine zdušno podržao inicijativu Pokreta da se godišnjica smrti primereno obeleži i to u tri grada, rodnoj Subotici, Novom Sadu i Beogradu.
Tadašnji gradonačelnik Subotice, Modest Dulić, prihvatio je inicijativu, a Đorđević je u ime Novog Optimizma predložio i da jedna ulica u Subotici ponese ime velikog esejiste i polihistora naše kulture, kao i to da se njegova obimna ostavština objavi.
Tada je, u saradnji sa Skupštinom AP Vojvodine, Nezavisno društvo novinara Vojvodine organizovalo, na godišnjicu smrti Radomira Konstantinovića, tribinu “Duh palanke”.
Novosadski skup otvorio je Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodine, a o našem velikom filozofu i književniku svoja uvodna izlaganja imali su istoričarka Latinka Perović, književnik Laslo Vegel, sociološkinja Ana Dević, kao i kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić, čija je tema bila “Radomir Konstantinović nasuprot filozofiji završenog sveta”.
Savet za očuvanje intelektualnog nasleđa
Godinu i po dana od formiranja, a skoro tri godine od smrti uglednog pisca i filozofa, 2014. godine je u Subotici održana prva, konstitutivna sednica Saveta za očuvanje intelektualnog nasleđa Radomira Konstantinovića.
Jedna od odluka Saveta jeste organizovanje manifestacije Dani Radomira Konstantinovića u oktobru te iste godine, i to upravo u Subotici, gradu u kojem je ovaj veliki evropski intelektualac rođen, a predviđeno je da time ubuduće budu obeležavane godišnjice njegove smrti, 27. oktobra.
Nepodeljeno je mišljenje članova Saveta, nekadašnjih saradnika i prijatelja Radomira Konstantinovića, da je njegovo delo ostavilo značajan trag u kulturnom i javnom životu ovih prostora, te da je njihova obaveza da to delo promovišu, dalje izučavaju i stvaraju prostor za nove autore koji će te ideje dalje razvijati.
Tada je istoričarka Latinka Perović izabrana za predsednicu Saveta, a jedan od članova Saveta, Živan Berisavljević, najavio da će program obeležavanja i negovanja nasleđa Radomira Konstantinovića obuhvatati i kulturne manifestacije, okrugle stolove, ali i dodeljivanje nagrade sa njegovim imenom i istakao da će se “nagrade dodeljivati laureatima sa celog prostora druge Jugoslavije i onih zemalja u kojima je njegovo delo očevidno imalo odgovarajuće interakcije“.
Za članove Saveta izabrani su tada književnici, kulturni radnici i javne ličnosti koje su bile Konstantinovićevi bliski saradnici, ili su se pak profesionalno bavili njegovim radom.
Članovi Saveta su: Latinka Perović, Živan Berisavljević, Gojko Tešić, Radivoj Cvetićanin, Ivan Milenković, Laslo Vegel, Boško Krstić, Oto Tolnai, Boško Kovačević i drugi.
Dvodnevni međunarodni naučni skup na temu „O duhu otvorenosti” održan je 2015. godine, a sa tog skupa je objavljen zbornik radova koji je promovisan u Gradskoj biblioteci u Subotici naredne godine.
Pored Zbornika „O duhu otvorenosti – dimenzije misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića“, promovisan je i novi broj časopisa „Rukovet“, u kome je objavljen tekst Radomira Konstantinovića „Grad u kome sam se rodio“.
Nagrada “Radomir Konstantinović” od 2016. godine
U svečanoj sali Gradske biblioteke u Subotici prvi put je uručena nagrada koja nosi ime velikog filozofa i lingviste Radomira Konstantinovića oktobra 2016. godine.
Nagradu su dobili pisac Slobodan Šnajder za knjigu „Doba mjedi” i Milorad Belančić, filozof, za knjigu „Mi pa mi”.
„Ovo je veliki dan evropske kulture za Srbiju”, ocenio je prof. dr Gojko Tešić, član žirija za dodelu nagrade koju je uručila dr Latinka Perović, predsednica Saveta za očuvanje misaone zaostavštine Konstantinovića.
Tada je laureat Slobodan Šnajder izjavio: „Moja knjiga se bavi svim vrstama proterivanja, egzodusa, to je u osnovi priča o folksdojčerima, o ljudima sa ovih prostora, to je i priča o osveti kao najgoroj vrsti pravde, o osvetničkoj pravdi gde je većina platila za ono što je manjina počinila. Ali, knjiga je i nešto šira, bavi se progonstvom, strancem kao takvim, pobedom koja pobeđuje pobednika”, izjavio je Šnajder, a o niti koja povezuje njegovo stvaralaštvo sa idejama Radomira Konstantinovića, ali i o njegovim sećanjima na velikog filozofa, pisac je rekao: „Moji protagonisti se u romanu na neki oprečni način opiru onome što on zove palanka, i gube se u tome.”
„Zamislite, 1997. ili 1998. imao sam književno veče u Beogradu, i Konstantinović je sedeo u prvom redu. To je neki osećaj bliskosti, u Hrvatskoj intelektualac toga ranga ne bi došao mlađem kolegi na književno veče. To mi je silno imponovalo i nakon toga smo se družili. U jednom momentu je to bila relacija otac–sin na način koji nisam imao sa svojim ocem“, istakao je tada Šnajder.
U ime filozofa Milorada Belančića, koji zbog bolesti nije mogao da dođe u Suboticu, nagradu je primila njegova supruga Svetlana prenoseći njegove reči zahvalnosti i zadovoljstva što nagradu deli sa piscem Šnajderom.
Konstantinović. Hronika
Na dan kada je navršeno šest godina od kada nas je napustio Radomir Konstantinović, u Subotici i u Novom Sadu je održana promocija knjige „Konstantinović. Hronika“ Radivoja Cvetićanina, a izdavači ovog kapitalnog dela su Dan Graf iz Beograda i Fondacija “Stanislav Vinaver” iz Šapca.
Radi se o do sada najopsežnijoj biografiji Radomira Konstantinovića.
Na promociji u Novom Sadu, samo jednoj u nizu, uz saradnju Radija 021 a u njihovom Radio kafeu, uz prisustvo Konstantinovićeve supruge Milice i istoričarke Latinke Perović, predsednice Saveta za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića, govorili su brojni intelektualci, poznavaoci Konstantinovićevog dela.
“Iako autor i izdavači insistiraju na tome da je knjiga hronika, radi se o biografiji, a da to ne znači da se ne radi i o hronici. Ovo jeste jedna biografija utoliko što istinski, znalački, posvećeno, temeljito, studiozno, lucidno i pametno govori o životu i radu Radeta Konstantinovića, a jeste hronika u jednom drugom smislu jer predstavlja hroniku društva u kojem je Konstantinović živeo i radio. Što je to hronika vremena, epohe, naravi, hronika kulture, politike, mentaliteta, običaja, kontinuiteta i diskontinuiteta kroz koja prolazimo. To su za mene kao čitaoca ove knjige i jedni od najfascinantnijih njenih momenata”, rekao je tom prilikom novinar i pisac Teofil Pančić.
Pokret Novi Optimizam organizovao je niz promocija ove kapitalne knjige (Sarajevo, Beograd, Subotica, Novi Sad), i tako nastavio svoju misiju započetu još 2012 – da se Konstantinovićevo delo ne zaboravi.
Dan Radomira Konstantinovića, 91. godišnjica njegovog rođenja, obeležen je u Gradskoj biblioteci u Subotici 27. marta 2019. godine.
Nagrada „Radomir Konstantinović“ pripala je ravnopravno novosadskom književniku Laslu Vegelu za roman „Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile“, i Radivoju Cvetićaninu, novinaru i piscu iz Beograda, za knjigu „Konstantinović. Hronika“.
„Danas je jasno da je propao pokušaj da se Konstantinović proglasi strancem u srpskoj kulturi – obrnuto, sve je čvršće uverenje da je Konstantinović jedan njen stub, i pitanje je vremena kad će stati uz rame Crnjanskom i Andriću“, rekao je na dodeli nagrade Cvetićanin podsetivši da je Konstantinović u književnosti bio „šampion modernizma“, i da je na toj liniji uvek bio „čovek subverzije i pobune“.
Ovom prilikom, po prvi put predstavljeno je i Prvo kolo Sabranih dela Radomira Konstantinovića, koje je iz štampe izašlo samo nekoliko sedmica pre ovog događaja, u izdanju Fondacije “Stanislav Vinaver” i Dan Grafa.
Predsednica Saveta za negovanje misaonog naslijeđa Radomira Konstantinovića Latinka Perović vidi Sabrana dela kao ključnu činjenicu svih akcija vezanih za ovog pisca i filozofa.
Priređivač Sabranih dela, prof. dr Gojko Tešić govorio je o tome da su u pet knjiga prvog kola uglavnom manje poznati, ili čak nepoznati Konstantinovićevi tekstovi, i da će oni biti veliko iznenađenje za književnu javnost.
Do danas, od planiranih svih 30 sabranih knjiga, objavljeno je ukupno 15 tomova što predstavlja izdavački podvig i ispunjenje misije koju je Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića zacrtao sebi kao najvažniji cilj još u danima kada je osnovan.
Obeleženo 50 godina “Filozofije palanke”
Povodom 50 godina od objavljivanja knjige „Filosofija palanke“ Radomira Konstantinovića, u nedelju, 25. avgusta 2019. godine, u kući Radomira Konstantinovića u Ivanjici, održan je razgovor o ovom jedinstvenom, klasičnom delu srpske filozofije i književnosti.
Tekst „Filosofije palanke“ Konstantinović je prvi put izgovorio avgusta meseca 1969. na Trećem programu Radio Beograda. Od tada, pola veka „Filosofija palanke“ neprekidno je živo prisutna u kulturnoj i društvenoj javnosti.
O knjizi su govorili dr Milivoj Bešlin, Živan Berisavljević, Milan Vlajčić, dr Slobodan Ilić, mr Vladimir Marović, dr Ivan Milenković, dr Latinka Perović, prof. dr Gojko Tešić i Radivoj Cvetićanin.
U organizaciji Pokreta Novi Optimizam tako je napravljen osvrt na bogatu povest ovoga dela, kao i na njegove aktuelne odjeke i recepciju.
Deset povelja “Radomir Konstantinović”
Ove godine žiri za dodelu Povelje „Radomir Konstantinović“ (prof. dr Vladimir Gvozden, dr Ivan Milenković i prof. dr Gojko Tešić, predsednik) jednoglasno je odlučio da se za 2019. i 2020. dodeli deset povelja povodom desete godišnjice smrti Radomira Konstantinovića.
Povelju su – umesto istoimene nagrade, dodeljivane prethodnih godina, za koju u uslovima kovid epidemije nisu uspeli da osiguraju materijalna sredstva – utemeljili Izvršni odbor manifestacije Dani Radomira Konstantinovića i Gradska biblioteka Subotica, uvereni da će ona imati duboku simboličku vrednost, a dodeljivaće se bijenalno, po pravilu jednom ili najviše dvojici autora najvrednijih književnih i filozofskih ostvarenja, koja su u estetsko-književnom i filozofsko-humanističkom smislu na tragu poetike Radomira Konstantinovića.
Žiri je doneo jednoglasnu odluku da se izuzetno ove godine, povodom desetogodišnjice smrti Radomira Konstantinovića, dodeli deset Povelja „Radomir Konstantinović“ sledećim stvaraocima:
Oto Tolnai: Skandal: izbor pesama 2001-2017. KOV, Vršac, 2020.
Bora Ćosić: Dnevnik 2013-2020. Lom, Beograd, 2020.
Filip David: Jesmo li čudovišta. Službeni glasnik, Beograd, 2019.
Slavoj Žižek: Kao lopov u noći. Kako misliti kapital. Preveo Darko Ilin. Novi Sad, Akademska knjiga, 2020.
Dragan Prole: Jednakost nejednakog. Fenomenologija i rane avangarde. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad, 2019.
Ivan Lovrenović: Putovi su, snovi li su. Fraktura, Zagreb, 2020.
Ješa Denegri: Jedna moguća istorija umetnosti XX veka. Službeni glasnik, Beograd, 2020.
Božo Koprivica: Vježbanka Danilo Kiš. Karioke, Beograd, 2020.
Vlaho Bogišić: Nedovršeni Bogišićev Ustav i druga međuplemenska razmatranja. Službeni glasnik, Beograd, 2020.
Tomislav Brlek: Tvrdi tekst. Uvid i nevid moderne hrvatske književnosti. Fraktura, Zagreb, 2020.
Takođe, Žiri deli jednoglasno uverenje da je ovaj izbor i autora i dela antologijski po svemu, a ono što je svakako najvažnije – ova ostvarenja su, nesporno, deo konstantinovićevske tradicije modernosti na bivšim jugoslovenskim prostorima.
Istovremeno Žiri predlaže da dobitnici ovog simboličkog – a važnog priznanja, zajedno sa dobitnicima istoimene nagrade iz prethodnih godina, budu učesnici simpozijuma koji će biti posvećen sveukupnom stvaralačkom opusu Radomira Konstantinovića.
Konstantinović: Marginalnost je duša Srbije
Govoreći o Srbiji devedesetih godina u jednom od retkih intervjua koji je dao srpskim medijima Konstantinović kaže: “Da vam kažem: borba protiv nacionalizma jeste borba protiv samoće. Zašto? Zato što je samoća egzistencijska forma totalitarizma, svakog, pa i ovoga nacionalističkog s početka devedesetih godina. Ovo što vam sad kažem rekao sam pre deset godina, na početku Druge Srbije, na dan 11. aprila 1992. godine. Beogradski krug bio je krug spasonosnog prijateljstva, pa je zato, uistinu, bila privilegija naći se u njemu. Mislim na prijateljstvo, kao na privilegiju (valjda najveću od svih privilegija). Ali, ne manje, mislim i na privilegiju manjine, neodvojivu od privilegije prijateljstva. Ili, ako hoćete, na privilegiju marginalca. Zato što je marginalnost duša istorije. Druga Srbija, dakle Srbija evropska, jeste marginalna Srbija, i dan-danas, i upravo kao takva, kao marginalna, jedina moguća budućnost Srbije.”
STUPS: Bestijarijum