Praksa u pravosuđu u Srbiji je takva da se u slučajevima nasilja nad studentima i građanima koji protestuju različito postupa, čak i u potpuno identičnim situacijama, a postupanje često zavisi od toga ko je okrivljeni, ko je branilac optuženog ili od toga ko je tužilac, iako bi kriterijum trebalo da bude ujednačen, ocenjeno je večeras u Novom Sadu na debati “Ko nas gazi, ko nas štiti?”.

Bojana Savović, tužiteljka VJT u Beogradu i članica UO Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), ocenila je da je jako opasno takvo igranje sa pravosuđem, i najavila rad na analizi odstupanja u kvalifikacijama u predmetima takozvanih gaženja. 

“U pravosuđu, kao i u društvu imate mali broj tih, da tako kažem, ćaci-tužilaca, potpuno lojalnih. Ali oni su, kao i u društvu, vrlo opasni i spremni na sve i oni će uvek dobiti te interesantne predmete u kojima treba da se ‘nešto završi’”, ocenila je Savović. 

Ona je kao primer navela dva slučaja gaženja studentkinja, od kojih se jedan, onaj u Ruzveltovoj, kvalifikuje kao teško ubistvo u pokušaju, a drugi slučaj na Novom Beogradu kao teško delo protiv opšte sigurnosti. 

Dodala je da je to sada novi trend da se nasilje kvalifikuje kao dela protiv opšte sigurnosti. 

Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljevo, ocenio je da građani nemaju pravo na kolektivnu, odnosno društvenu naivnost, u kojoj će se zauvek pitati ih gazi i parafrazirao izjavu Aleksandra Vučića – “Pa nećete valjda da optužite čoveka koji je vozio auto putem i ništa nije uradio. Umijte se hladnom vodom”. 

“Taj čovek gazi! Mi nemamo pravo na to da kolektivno niti društveno bvudemo naivni i da se pitamo zašto ne rade institucije. Ko gazi? Onaj ko je promovisao gaženje i dao za pravo, ko nam je rekao da je lek protiv toga hladna voda”, istakao je Voštinić. 

Na početku debate “Ko nas gazi, ko nas štiti?”, u organizaciji CEPRIS i Građanskog pokreta Bravo, pušten je deo dokumentarnog filma „Hronika najavljenog nasilja“, koji se bavi upravo nasiljem, odnosno gaženjem građana na blokadama tokom odavanja počasti poginulima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Jovana Polić, novinarka i dokumentaristkinja produkcije JSP, koautorka filma “Hronika najavljenog nasilja”, ocenila je da ne živimo u intenzivnom nasilju samo prethodnih sedam-osam meseci, već više od decenija. 

“Ono je različitog intenziteta. Danas su mete pre svega ljudi koji su na ulicama jer se bore za  istinu, za slobodu i pravdu, ali su svih ovih 13 godina mete svo oni koji se sve vreme bore za sve to”, istakla je Polić. 

Dodala je da je važno da se ovo svedočanstvo ostavi za buduća vremena  kako ne  bismo dsozvolili da se ovo ponovo desi keroz deceniju ili dve. 

Polić je istakla i da je patriotizam kada se borite da živite u slobodi i da imate pravo na dostojanstven život, i to kada se mladi ljudi bore da ostanu u ovoj zemlji, a da ništa što radi vlast i oni koji je podržavaju nema ni trunke patriotizma. 

“Uništavati zemlju u kojoj živiš apsolutno nije patriotski”, rekjla je Polić.   

Advokat Srđan Hromiš, koji brani oštećene u slučaju “Porše”, gde su učesnike protesta napala četvorica koja su se u njih prvo zalatela automobilo, a zatim se nakon prolaska kroz raskrsniucu vratili kako bi se fizički obračunali, naveo je da je sreća što je incident zabeležen na velikom broju snimaka građana i nadzornih kamera.

“Mislim da je to posledica narativa koji se stvara u društvu, a koji dolazi iz samog vrha vlasti da je prihvatljivo prolaziti kroz blokadu, gaziti ljude koji su tu na legalnom i legitimnom protestu”,  rekao je Hromiš. 

Dodao je da se kroz proces stalno provlači i pitanje da li je u pitanju bio legitimno prijavljen protest. 

“Valjda bi poruka trebalo da bude da, ako skup nije prijavljen, da je sasvim opravdano gaziti ljude, što se svakako ne može opravdati ni sa pravne, ni sa moralne strane”, naveo je Hromiš. 

(Autonomija)