Pisanje ovoga sam odlagao nekoliko dana. Nemoj pisati besan. Sačekaj. U besu čovek kaže stvari koje ili ne misli stvarno ili kaže ono što stvarno misli ali to će odmoći onome što želi da postigne. Prespavaj. Prespavao. Sto puta. Možda neće biti svih onih psovki, kletvi i pretnji koje bih u naletu prvog talasa besa sigurno zavrljačio ovde ali…
Bes! Bes ne prolazi. Neki tvrde da je inteligencija, najprostije rečeno, prilagođavanje. Sposobnost da o istu prepreku ne zapnemo više puta. Da nas nešto peti put manje pogađa nego prvi put. Donekle smo svi onda inteligentni jer besmisao kojima nas je Vučićeva vladavina izložila i stalne, ludačke nepravde, učinile su da oguglamo. Da svi skoro sasvim odustanemo od popravljanja svojih života i društva u kojem živimo a koje je u potpunosti crklo i truli. Nismo gladni. Eto to je dosta. Pobune ne podižu gladni nego besni, rekao je neko pametan, davno.
Postoji sasvim realna opasnost da Novi Sad prestane da bude Novi Sad. Kunem vam se svime što mi u životu nešto znači da ja nisam jedan od onih patetičnih proliva što Novi Sad sahranjuju i nariču nad njim čim čuju dva bosanska i jedan srbijanski naglasak u pekari. Ja sam sušta suprotnost tome. Ja obožavam i pozivam ljude u moj grad. Mislim da tako postaje bolji. Novi Sad će biti ubijen od „starosedelaca“, prvenstveno srpske i mađarske nacionalnosti. Izroda iz redova ova dva naroda. Potomaka onih koji su to pokušali već da urade pre osamdesetak godina. Nisu uspeli. Sada pokušavaju da nam zabrane i onemoguće da se toga sećamo! Sada svoje ideološke pretke peru i pokušavaju da ih budućim naraštajima predstave kao Nevine Žrtve, podižući im spomenik.
Ako to dozvolimo, nismo zaslužili da budemo Grad. Nismo zaslužili da se zovemo nikakvom ljudskom zajednicom. Onda smo beslovesna rulja sebičnih govnarčića koja kopa po smeću moćnika i zaslužuje svako zlo koje može da je zadesi.
Spomenik koji podiže trgovačka osovina Vučić-Orban deo je njihove pogodbe koja podrazumeva poteze Ja tebi operem tvoje fašističke zločince a ti meni moje. Ti srbuj tamo gde su Mađari a ja ću mađarisati tamo gde su Srbi! Tako ćemo tu glupu masu sasvim lobotomizirati i zauvek ih jahati, na tome se bogatiti. Biće to gomila kojoj ni do čega nije stalo i kojoj možemo da radimo šta poželimo.
Gradonačelnik, taj ljigavi poltron, otvoreno je i rekao da se radi o trgovini. „Oni“ su nama „dozvolili“ da im turimo Kralja Peru u Suboticu, da dodatno malo prisajedinimo te uvek nepouzdane i nedovoljno srpske Srbe sa krajnjeg severa (previše se tamo mešaju sa Madžarima) a mi sad njima moramo „dozvoliti“ da ovde natakare spomenik ljudima koji su od 1941-1944. ubijali i pljačkali Novi Sad jer tako mi vidimo multikulturalnost. Banditska, nacionalistička braon internacionala.
U dokumentaciji, jer spomenici moraju imati propratnu dokumentaciju, ovog spomenika pozvali su se na spisak Republičke Komisije Za Tajne Grobnice (RKTG) Komunističkog režima. To je verovatno najgori, najtraljaviji i najbedniji dokument svetske istoriografije u ovom veku. Bedna antikomunistička šoping-lista našuketanih, tripliciranih imena, od kojih su većina dokazani pripadnici kvislinških snaga pa čak i okupatorskih. Na tom budženom popisu nalaze se ustaše iz Crne legije, esesovski visoki oficiri, islednici, Ljotićevi satrapi i to je toliko tragikomično da „obični“ četnički koljači na spisku deluju stvarno kao Nevine Žrtve komunističke represije. Spisak je stalno revidiran jer autori redovno ispadaju budale. Spisak za područje Novog Sada daje nam ogroman broj imena koji su osuđeni ratni zločinci. Masovne i serijske ubice, izvođači Novosadske racije, mađarski fašisti i njihovi pomagači, ustaše i srpski izdajnici. Zaista najgori ljudi u istoriji Novog Sada.
Kada je ovo otkriveno i kada je antifašistički Novi Sad digao glas i ovu sramotu rešio da spreči, spomenik je odložen, čekalo se bolje vreme. Bolje po četničko-hortijevsku SNS-SVM marodersku bandu.
Osokoljeni rezultatima izbora, prvo su nam dosrbovali neposlušni Liman a zatim se vratili svom obećanju datom Vučiću tj. Orbanu. Spomenik se gradi! U međuvremenu su se dosetili da kažu da to više nije Spomenik po „onom spisku“ i opet se posrali na pravila i zakone pa sad prave, eto tako, apstraktni spomenik Svim Nevinim Žrtvama. Trala-la-la! I to rade tako šupački, po najvećoj žegi, u tajnosti, da niko ne primeti dok ne bude kasno. I samo otvaranje kriju ko najveću tajnu. Jebo vas takav spomenik!
Sve žrtve u Drugom svetskom ratu su žrtve fašizma. Ne postoje žrtve antifašizma. Novi Sad ima spomenike nevinim žrtvama u Drugom svetskom ratu. Najpoznatiji zove se Porodica, delo je Jovana Soldatovića i nalazi se na keju koji nosi ime ubijenih na njemu, pod zaleđenim Dunavom, januara 1942. Apsolutno SVAKI Novosađanin i SVAKA Novosađanka zna za njega i zna sve o tome. Zato nećemo dozvoliti da nam fukara koja je u glavama ista kao i fukara koja je Raciju sprovela, uništi sećanje na naše žrtve.
Naivno verujem da čak i među naprednjacima ima onih kojima je ovo previše. Koji imaju poslednje atome dostojanstva.
Novi Sad ima još ljudi koji će vam pokazati šta misle o vašem krvavom spomeniku!
Vi ga postavljajte a mi ćemo…
Smrt fašizmu – Sloboda narodu!
(Autonomija)