Daško Milinović i Mladen Urdarević, organima gonjenja poznatiji kao Daško&Mlađa, fenomenalni su radijski dvojac iz Novog Sada, koji su – što bi Crnogorci rekli – poginuli đe god su bili! Radili su prvo na AS FM-u, regionalnom radiju iz Novog Sada, potom na blaženopočivšem i nekada kultnom Radiju B92, da bi FM karijeru (zasad?) završili na omladinskom O radiju Radio-televizije Vojvodine. Manje-više, sa svih frekvencija su proterani zbog – predugačkog jezika. A u Srbiji oduvek, a u Vučićevoj eri još i više, nije na ceni da mislite svojom glavom, a kamoli da još i to što smislite imate muda i da izreknete, pa još i javno!
Intervjuisati Daška i Mlađu, samo da znate, uopšte nije lako. Reč je zapravo o dvoglavoj aždaji kojoj ne znaš ni početak ni kraj. Pa tako izgleda i razgovor s njima: neprestano se ubacuju jedan drugom – a i meni – u reč i neprestano smišljaju zajebancije. Ustvari, niste sigurni da sve vreme dok razgovarate s njima niste i sami predmet njihove zajebancije. Ali, nema veze, dok god je lepo. Intervju smo radili u njihovoj iznajmljenoj garsonijeri, koja služi i kao studio u kojem je smešten on-line radio „Daško i Mlađa“.
Velike stvari u maloj garsonijeri (FOTO: Lupiga.Com)
Više niste ni na nacionalnoj, ni na regionalnoj frekvenciji …
Mlađa: … ni na građanskoj!
Daško: Više na malograđanskoj! Frekvencije su stvar prošlosti!
… i u početku ste imali nedoumice oko internetskog radija?
Daško: Da, pa svaki početak je smešan. Ali, pomogla nam je naša nepokolebljiva vera u ljude, više u ljude nego u nas, jer bez ljudi ovo ne bi moglo, ovo je baš totalno jedan narodni projekat. Mislim da je ovo najpošteniji metod da izmeriš koliko si ljudima potreban. Bukvalno, ako ti ljudi ne daju direktno pare za ovo što radiš – nećeš raditi.
Mlađa: … ili ćeš raditi besplatno, ali to oni ne smeju da znaju!
Daško: … mi bismo radili i besplatno, ali pošto još uvek nismo razvili mogućnost života od fotosinteze …
Mlađa: … i ne bismo imali stream.
Daško: Ne bismo, to baš košta. Ali i sa svim tim, ovo ima svoju cenu, koja je super, s obzirom da smo Mlađa i ja jedini članovi kolektiva. Dakle, ljudski troškovi su nam mali, ali tu su ovi tekući troškovi, kao što su iznajmljivanje prostora, opreme, amortizacije i tekućih servera … Međutim, mala je sve to cena za ovu količinu slobode koju imamo. I drugo, što je metod taj – kada se svi ti troškovi razbiju na nekoliko stotina do hiljadu ljudi to je neprimetno svakom od njih ponaosob, a omogućava sve ovo.
Mlađa: Predivan je osećaj slobode. Naročito sada kada smo se preselili u ovaj stan, to što možemo da dođemo pešice na posao, mislim da imamo ideal. Možemo da pričamo šta hoćemo, kad hoćemo i mi to ne zloupotrebljavamo. Ponekad radimo samima sebi reality check – ono, bocnemo se da proverimo da li sve sanjamo. I šta ćemo onda kod Kesića i na televiziji? Da l’ treba da nas vide pa da nas se sete? Šta nam treba ovako, u ovoj našoj slobodici maloj? Pa da ostanem ovde sam udovac, a da Daška strpaju u zatvor?
Ja kao ponosni pretplatnik izdvajam više za Daška i Mlađu nego za javni servis …
Daško: E, tako i treba!
Mlađa: Tvoje mnogo je za nas puno!
Daško: Učinio si dva sretna čoveka veoma starim!
To sam morao da kažem, malo da se samoreklamiram! Dakle, kakva vam je interakcija sa publikom, jer je osnovni zahtev prema medijima u ovoj eri multimedija da budu interaktivni, odnosno da “ispoštuju” publiku?
Daško: Znaš kako, mi smo maksimalno staromodni kada je internetski radio u pitanju, bukvalno smo maksimalno staromodni. Mi smo uzeli onaj obični, stari dobri govorni radio i bukvalno ga pretabali na internetu. I ništa više od toga. Nismo uveli ni video stream, jer smo u fazonu da hoćemo da dođemo ujutro na posao u onome u čemu smo spavali, da nas niko ne gleda na šta ličimo, krmeljivi i grozni. Dovoljno je što obojica imamo tu sposobnost da 45 minuta nakon što smo otvorili oči pričamo kao da smo celi dan budni i to eksploatišemo maksimalno. A ove ostale gluposti … Pratimo se na društvenim mrežama, da se informišemo. U principu, gledamo da ovo bude radio.
Mlađa: Mislim da je važno da ljudi mogu još nešto da rade dok nas slušaju. Jer to jeste poenta radija, a ne da se zakucaju i da gledaju u ekran … Neka rade bilo šta drugo, a mi možemo da čakuljamo u pozadini. U eri ubijanja radija, kada je neko smislio da ubije govorni radio i zameni ga čistim lupetanjem od deset sekundi i šest pesama i sve oo predstavi kao nešto što ljudi žele … A to je apsolutno netačno, to te totalna glupost. Nije tačno da ljudi ne žele informaciju, ljudski mozak je napravljen tako da želi informaciju, da želi što više da sazna.
Daško: Nije govorni radio prevaziđen uopšte. Podcast je i dobio zamah zbog toga. A ova kretenizacija uvek može da se pravda zahtevima tržišta. Ali, boli nas dupe za zahteve tržišta. Jer, koliko god tržište bilo veliko, nikada ne obuhvata sto posto ljudi. Iz našeg iskustva znamo da je to daleko od toga.
Da, sada je “in” takozvani formatirani radio …
Mlađa: Ma, kamen na kamenu neće ostati od formatiranog radija, opstaće usamljeni ljudi u tim nekim staklenim prostorijama, sa preskupim mikrofonima u koje ne govore. Nego će da gledaju kada im je poslednji autobus, jer im je plata 20.000 dinara (manje od 200 eura) kao i u pekari. Ali, ćuti, ne radim u pekari nego, kao, radim na radiju. Pa će gledati kad mu je zadnji autobus da snimi poslednje uključenje i da ga uvrsti u plej listu i da može da pobegne. Eto, to je žalosno, ali je tako. To je okruženje u kojem neće biti mišljenja. Nego, po principu: temperatura, stanje na putevima, i popij kafu i zaljubi se.
„Kretenizacija uvek može da se pravda zahtevima tržišta“ – Daško (FOTO: Lupiga.Com)
Ja najčešće slušam radio u kolima, ali praktično nemaš šta da čuješ. Još me dodatno iritira kada se voditelj uključi na tih deset sekundi, jer to su sve užasno bezvezni fazoni …
Daško: Da. A s druge strane, imamo problem sa tradicionalnim FM govornim radiom, kao što je na primer Radio Beograd. To je stvarno dosadno, a sve te stvari o kojima pričaju se mogu mnogo lepše reći. Jer radio pruža mogućnosti da zvukom možeš da dočaraš mnoge stvari i to stvarno treba koristiti. Mi radio doživljavamo drugačije, i jedino što nemamo je frekvencija. Sve ostalo je radijsko.
Vi zapravo živite od publike i živi ste dokaz da je “pakt” između građana i nas novinara itekako moguć …
Daško: Ja živim isključivo od toga u poslednje dve godine i sviđa mi se to, i super mi je što imam takvu priliku. Čak i te neke tezge sam sveo na minimum i radim ih kada mi se rade, jer mi se jako dopada ovo što radim, jer u svakom trenutku možeš da proveriš koliko si potreban ljudima. Kada im ne budeš trebao, oni će prestati da izdvajaju novac …
Mlađa: … ali mi imamo njihova imena i adrese! Pa ćemo ih nazvati i reći im: “Da li ste vi i dalje glasač Srpske napredne stranke?” Tako da, ko je jednom platio – ostaje naš!
Daško: Sve u svemu, mislim da imamo dobar dobačaj za nekog ko je toliko skrajnut i ko je toliko daleko od klasičnog komercijalnog reklamiranja … Za ovakvu zemlju i za ovakvo jedno malo govorno područje – jako smo zadovoljni.
Mlađa: Jako je važno što imamo radio u kome nemamo reklame, osim za neke ljude koji pomažu projektu, u smislu da su tu za nas, ili u smislu kada treba nešto pokrenuti …
Daško: … pomažemo ljudima koji su uradili nešto dobro u smislu da mi iza toga stanemo. Kažemo – ljudi, naša prijateljica radi ketering, uzmite od nje. Ali, ne snimamo reklame, već pravimo lažne reklame …
Znači, ne nedostaje vam ovaj analogni radio?
Mlađa: Ne nedostaje. Nedostaje mi frekvencija, u smislu da nas ljudi mogu slušati u kolima. Ima jako puno ljudi koji su odustali, jer im je skup internet da bi nas slušali u kolima preko mobilnih telefona.
Daško: Ako provajderi ne budu ljudima davali više interneta u mesečnim paketima, ljudi nas neće moći slušati preko mobilnih telefona, jer stvarno puno interneta oduzima stream. Iako smo čuli da ljudi kada, recimo, ujutro putuju za Beograd na posao, dele internet, pa jedan dan nas slušaju preko jednog telefona, drugog dana preko drugog …
Mlađa: Imali smo u dva navrata priliku da napravimo dogovor sa nekim lokalnim stanicama da reemituju naš jutarnji program. To bi im se svakako isplatilo, jer bi dobili besplatan jutarnji program koji je najvažniji za svaki radio, ali su shvatili o čemu je reč kada su poslušali naše emisije. Shvatili su, naime, da bi im zatvorili radio stanice zbog nas.
Daško: Da, ljudi su nam rekli: Huh, slušao sam vas nedelju dana, to ne sme da ide u program!
„Niko nas neće jer su shvatili da bi im zatvorili radio stanice zbog nas“ – Mlađa (FOTO: Lupiga.Com)
I tako otvoreno vam kažu?
Daško: Pa kažu, otvoreno – Nisam lud, dobiću finansijsku inspekciju i neću moći da odgovorim njihovim zahtevima i to je to. Znaš kako se ubijaju mediji u Srbiji? Neće niko doći da ti zapali radio, ali – kao – moraš da posluješ po zakonu u zemlji u kojoj niko ne posluje po zakonu.
Tako je bilo i devedesetih pa smo se ipak nekako samoorganizovali protiv Miloševića. Da se podsetimo: 1996./97. godine, kada su bili masovni protesti širom Vojvodine i Srbije protiv krađe izbora na lokalu, Slobodan Milošević je bio u očima Zapada “faktor mira i stabilnosti na Balkanu”, ali su se ljudi uveliko umrežavali bez podrške Zapada. Dakle, morali smo mi nešto da napravimo da bismo mogli da kažemo Zapadu: podržite nas, imamo proizvod, vidite da radimo …
Daško: Ali budi siguran da se to sada neće desiti. Muka mi je više da objašnjavam. Ljudi, shvatite više, neće vam doći pomoć. Spolja podržavaju Vučića. Kako izravnije da vam kažu, osim – Mi nemamo partnere u opoziciji, naš partner je Srpska napredna stranka i boli nas dupe što vam ona devastira sve institucije, jer nas služi dobro. Sad smo na poziciji onih južnoameričkih naroda iz sedamdesetih godina 20. veka – baš nas briga što vas mori vojna hunta i njihovi odredi smrti, sirovine dolaze, naftu smo našli … A ovde sad nema ni toga, ovde je sve to mnogo prizemnije, mnogo banalnije i valjda vam je jasno da nema potrebe da ikoga molite za pomoć, jer pomoć neće doći i možete samo u sebe da se pouzdate. Ili da tražite pomoć od Rusije. Mislim, hvala lepo!
Mlađa: Moraš se batrgati dok si živ. Nećemo sad svi čekati i potonuti, i kukati i moliti … Proteklih deset godina, pre nego što je SNS došao na vlast, malo su se ljudi uljuljkali i onda smo dobili ogromnu šamarčinu dolaskom Aleksandra Vučića i ukidanjem svih institucija. I sad smo naviknuti, pišemo projekat i očekujemo da dobijemo pare, a pare nećemo dobiti, jer ih zabole za tvoj projekat. Zato, uzmi, organizuj se, probaj, na kraju krajeva ako ovo ne uspe, probaj nešto drugo. Ne bih da zvučim pretenciozno, ali mi širimo program, javljaju se ljudi koji su zainteresovani i mi bismo voleli da ovo postane pravi radio. Evo, sada imamo jednom nedeljno i sportsku emisiju i jako su dobri i duhoviti momci koji je rade. I onda imamo utisak da se stvara neka kritična masa ljudi, koja će organizovati nešto što će na kraju postati nova radio stanica. Samo neće biti na FM-u.
Daško: Mi sebe vidimo kao jugoslovenski radio koji će slušati sve države na prostoru buduće Jugoslavije. Dakle, to je naše govorno područje.
Mlađa: Najlepše bi bilo kada bismo mogli da imamo jutarnji program iz Novog Sada, dakle nas dvojicu, pa onda program preuzima Zagreb, pa Sarajevo, pa završimo sa noćnim programom gde god i šta god. Ideja nam je, dakle, da ovo nekada – ako uspe – preraste u Radio Jugoslaviju. To bi bilo super!
Daško: I ne čekamo uopšte da neko iz Vašingtona ili Brisela kaže: Uuuu, sad ću da dam pare za ovo! Mislim, ako daju pare – super, ali moraćemo samofinansirati ovu celu stvar.
Mlađa: Ma znaju ljudi da bismo mi odmah kupili drogu, tako da bolje što nam ne daju pare.
Daško: Super je ovako kada si nezavisan, kada odgovaraš samo svojim slušaocima. Mi priznajemo samo sud naše partije! To jest sud naših slušalaca.
Mlađa: Ali, može se reći da smo i strani plaćenici, s obzirom da dosta naših slušalaca koji nas finansijski podržavaju dolaze iz redova nove dijaspore, dakle iz inostrantstva.
Daško: Bogami, nekih 80 odsto je iz inostranstva …
Mlađa: U neku ruku sam i zahvalan Aleksandru Vučiću … Jer što više ljudi on otera iz Srbije u inostranstvo, naš Patreon će biti veći!
Daško: Zato u životu nisam rekao nikome da ostane u Srbiji. Nego – idi tamo i uplati nama neku siću da ti pričamo koliko je dobro što si otišao.
I šta ćemo sa Vučićem?
Mlađa: Mislim da je problem u tome što je druga opcija koja nam se nudi malo onako… Mislim, ne bih želeo da zamenim Vučića Boškom Obradovićem.
Daško: Ne bih ga menjao ni Đilasom i Jeremićem, ako ćemo pošteno …
Mlađa: Ideološki, ono što nam se nudi je – Ja bih da radim ono što radi Vučić, ali da radim ja. A ja bih voleo da se stvori neki front. Protesti su, s druge strane, jako važni i ljudi treba da izađu na ulicu. A sa tim desničarima ne može da se pravi nikakav pakt, bićeš gubitnik u startu.
Daško: Koliko vremena troše na razbijanje levice na protestima, meni je neverovatno! Jer znaju da im opasnost preti s levice, pošto levica zna zašto protestuje. A ako ćete vi da nadvučićavate Vučića, šta mi u tome ima da učestvujemo. Zato se oni polomiše kada se pojave tri crvene zastave, a 60 parola “Kosovo je Srbija”, to im nije problem. Mi smo procenili da je 10 do 15 odsto ljudi došlo na proteste da kosovari i da traži više crkve u životu. To su mladi vučići protiv savremenog Vučića. E, ako će ti da preuzmu vlast, onda hvala lepo. Ali, mislim da to ne treba dopustiti i to se može uraditi. Na protestima ima strašno mnogo idiotskih govornika koji pričaju gluposti. Jako mnogo ima siniša kovačevića, jako mnogo ludaka koji pričaju gluposti, rasističke i nacionalističke, pričaju gluposti o migrantima o gejevima, raznih budala, antivaksera … Ali, to su margine protesta koje se guraju u sredinu i treba ih odlučno saseći. Znači, bukvalno im reći: odjebite!
Mlađa: Kao što će novi mediji dozvoliti novinarima da se organizuju i da nastave da rade, tako se nadam da će nove političke snage da se pojave, kao što su Ne davimo Beograd, dakle neki ljudi koji nisu na sisi 30 godina i koji neće ništa da promene.
Daško: Čim se pojavi taj Građanski front, počeću da agitujem za njega. To nije moja politička opcija, ali je najbliža njoj.
Meni je Vučić nepodnošljiv od prvog dana. Ali, sada smo već u situaciji da je Vučić postao apsolutno nepodnošljiv za veliki broj ljudi, pa su u fazonu: daj da njega srušimo, pa šta košta da košta.
Daško: Au, ne mogu to treći put u životu da radim, ne mogu.
Mlađa: Ne možemo da glumimo da je on Sloba, nije on Sloba. Gluposti su drugačije i mi smo pametniji. Ako ćemo opet da pravimo ugovor sa đavolom i da opet čekamo deset godina da bismo se opet vratili na isto, to ne smemo da dozvolimo.
Daško: Moj deda je pucao na fašiste, ja ne mogu da glasam za njih. Nikad neću glasati za bilo šta što uključuje Dveri. Dakle, nema tog Vučića koji će me naterati da zaokružim listu koja uključuje Dveri. To su ljudi s kojima ja mogu samo sa štanglom da razgovaram. Tako je bilo, tako će i ostati.
Uz rizik da budeš optužen za defetizam?
Daško: To nije defetizam, već revolucionarno delovanje u pravom smeru.
Mlađa: Protesti su važni i treba da se dešavaju, kao što oni proizvode svakodnevno šum u medijima. Treba da osete nelagodu, važno je da njima bude nelagodno. Jer te stvari koje oni rade ćemo opet dugo godina ispaštati. Njegovo obesmišljavanje institucija je katastrofalno. Jer država je sada on i samim tim svi bismo voleli da mu vidimo leđa, ali neću da vidim goru opciju od njega ili neku opciju koja će nam od života napraviti još veće sranje.
Daško: Kao što rekoh, od 10 do 15 posto ljudi ne ide na proteste zato što žele institucije, demokratiju, otvoreno društvo … Oni žele više Kosova u Srbiji i više crkve u životu. Oko tih ciljeva stvarno se ne možemo složiti i to što je nama Vučić brana za različite stvari, pa i od Obradovića, on to uvek može da pokaže. Ali, ne treba mi da se brinemo oko toga kako izgledamo u očima neprijatelja. Pa čekajte, moramo da nerviramo SNS. Ajmo malo neke proteste koje će SNS da oseti na svojoj koži, ajmo malo neke proteste koje će neko da oseti na svojoj koži. Jer protesti koji nikome ne smetaju se pretvore u life style drkanje, koje može da traje do zauvek. Ako ćete stvarno svake subote da šetate, onda to ne ide tako. Protesti moraju nekome da počnu da smetaju da bi neko počeo da pravi greške.
Mlađa: U suprotnom, oni će na kraju pustiti svoje pit bulove na ljude …
Zato što oni dobro razumeju šta je ulica?
Mlađa: Tako je! Da se razumemo, SNS i gomila bahatih ljudi su jednostavno čobani u raketi. I oni svaki sledeći potez koji prave, to je u stvari pucanj u nogu. Posle svake izjave imaš još 50.000 ljudi na ulici. U jednom trenutku će i on shvatiti da će ili morati da beži iz zemlje ili će poslati nekog.
Daško: Mi na njihovu glupost uvek možemo računati, ali se ne smemo na nju osloniti. Mi možemo računati da su oni dovoljno veliki mentoli da prave autogolove, ali ne možemo verovati da ćemo pobediti utakmicu od autogolova. Moramo i mi da trčimo prema njihovom golu, a ne da čekamo da oni sami ubace u svoj gol. Lepota SNS-a je u tome što on mora crći iznutra i to se već vidi. Šta je problem? Mi se na duže staze moramo osloniti na to da će SNS izgubiti masovniju podršku onda kada ono što on nudi ljudima prestane da bude isplativo. A to su državni poslovi i sitne gluposti, čega sve manje ima. Oni moraju nabaviti novih stvari za ukrasti.
Mlađa: Nije njima ni u interesu da se sredi situacija, ovo je njima idealno – lov u mutnom.
Daško: A ljudi koji misle da će SNS pasti sa vlasti kada prizna Kosovo – to nije tačno. Vučić je stigao u fazu da može da uradi bilo šta. Što Tramp kaže – da izađem na Petu aveniju i upucam pet ljudi, ne bi mi pala popularnost. To je laž da on vlada nekakvom harizmom, to su gluposti. Njega ne drži sloj vernika na vlasti, drži ga sloj klijentele. To je gomila sitnosopstvenika.
„Građanska prava Ane Brnabić su u 22. veku, a građanska prava drugih ljudi su u 19. veku“ (FOTO: Lupiga.Com)
Mi se ovde, “na prostoru bivše Jugoslavije”, već 30 godina vrtimo oko iste matrice, to jest vrte nas oko nje, drže nas u jednom vrlo podređenom položaju, gde se neprestano branimo od nacionalista i svako u tom svom malom zabranu – U Hrvatskoj, Srbiji, Bosni – dok oni u stvari nikada nisu ni ugasili bratstvo i jedinstvo između nacionalista …
Mlađa: Nikada, uvek su bili zajedno!
Daško: Oni su razvili socijalizam za bogate. To možeš da vidiš na primeru Ane Brnabić. Građanska prava Ane Brnabić su u 22. veku, a građanska prava drugih ljudi su u 19. veku.
Mlađa: Ona je zaista Marija Antoaneta i može da kaže: Ako nemaju ‘leba, nek jedu kolače!
Daško: Svaka druga žena koja dobije dete sa drugom ženom bi jedino mogla da bude njena cimerka. Ali, premijerka je majka … E, to ti je socijalizam za bogate! Oni svoje Beograde na vodi prave u svakom smislu. I u fizičkom, i u ideološkom, i u socijalnom. Oni žive u svojim Beogradima na vodi.
Mlađa: Mislim, ni u nacionalsocijalizmu nisi smeo biti peder i streljali bi te, osim ako nisi visoki činovnik. Ako si jako visoki činovnik, onda je to bilo malo drugačije.
Daško: Ne postoji dosledna ideologija skoro nigde. Oktobarska revolucija je propala nedelju dana posle početka, jer su ti ljudi počeli da prave neke nemoguće kompromise. Dakle, zajedničko za sve je da kada ljudi prigrabe moć i ideologiju, počnu da krive svoju ideologiju, da je izvitoperuju. Tako da nacionalisti koji nama vladaju žive u socijalizmu, svom socijalizmu, koji nama ne daju.
Mlađa: Neće se oni odreći privilegija nikada. U fazonu, ako sam došao na FM, neću sad da puknem na kabel. E, pa ima da pukneš na kabel, ima da pukneš na radikalski kombi i da pričaš sa njega. To je ljudski i normalno je. To je problem u Srbiji – kada sam se digao na jednu lestvicu, ja sada pod svaku cenu postajem govno, jer neću da padnem.
Daško: Gomila ljudi opstaje u njihovoj medijskoj mašineriji zbog prosečne plate. Taj strah od prosečne plate je čudo. Vidimo kako su se lepo snašli, recimo, ti neki bivši građanisti iz LDP-a. Oni su u fazonu – „Mora se ići kod kozmetičara u London! Kad sam to jednom probala, ne mogu da se skinem s toga. I saviću ideologiju koliko god treba i objasniću svima ostalima da su oni u krivu, a da sam ja u pravu, jer moram da idem u London kod kozmetičara“.
Mlađa: Ili, kako da se čovek s putera vrati na margarin?
Da ponovim pitanje: kako mi da se izborimo za buduću Jugoslaviju? Moja teza je da je jedina alternativa nacionalizmu neka vrsta internacionalizma. Drugim rečima, nemoguće je pojedinačno u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu … izboriti se protiv separatnih nacionalizama …
Mlađa: Daško i ja pokušavamo da formiramo Nacionalni savet Jugoslovena, jer mi smo Jugosloveni.
Daško: Hoću da formiran Nacionalni savet Jugoslovena, da dobijam pare od države Srbije da širim jugoslovensku kulturu i tradiciju.
Mlađa: Mislim da bi to bila prava i najveća građanska neposlušnost, koja je pritom potpuno po zakonu.
Onda da tražimo da se to isto tako formira i u Hrvatskoj, Bosni …?
Mlađa: Pa naravno! Jer mi ništa ne moramo da izmišljamo. Mi imamo sve: enciklopedije, pisce, nobelovca, imamo sve!
Daško: Da, i to je sve jugoslovenska kultura, a ne srpska ili hrvatska. Sva najveća dostignuća na ovim prostorima su nastala pod okriljem jugoslovenske ideje. A nas Jugoslovena ima više nego Rusina, Roma, Vlaha, koji su svi nacionalne manjine bez matične države, baš kao i Jugosloveni.
Ja sam siguran, pošto sam se svojevremeno raspitivao o mogućnosti formiranja Nacionalnog saveta Jugoslovena, da će to kod nacionalista biti doživljeno kao da smo biku mahnuli crvenom maramom. I inače za nacionaliste je najveća moguća kletva pominjanje Jugoslavije, i to od Vardara pa do Triglava …
Daško: Lepota jugoslovenstva kao nacionalne ideje je što ono to zapravo nije. To je amerikanstvo Balkana! Jer jugoslovenska nacija je par excellence politički projekat. To je jednostavno ubijanje etnonacionalizma i njegovo menjanje nacionalizmom zajednice mislećih ljudi, koji je progresivan.
Mlađa: Jugoslovenstvo je izlazak iz špeditera u space shuttle na ovom prostoru. Ali, ljudi su ipak shvatili da je mnogo lakše kontrolisati ljude kada su u špediteru, pa su ih vratili nazad.
Daško: Nacionalizam je bolest prljavih ruku.
Mlađa: Asepsolom, jako puno asepsola nam je potrebno!
Daško: Znanje ubija nacionalizam…
A kako bi Porno Lala opisao ovu našu stvarnost?
Mlađa: Au! Pa on uživa u ovome. Porno Lala je najgori čovek na svetu, u svakom smislu. Nesrećni oportunista!
Daško: Porno Lala je jedan sitnosopstvenički govnar, koji je kombinacija – recimo – lokalnog egzibicioniste u parku i Zvonka Lepetića iz “Okupacije u 26 slika”. To je đubre od čoveka, koje se pravi da je dobri lik koji voli pičke, a u stvari je pička od čoveka. Šupak!
Mlađa: On je u fazonu: naoružajmo se i bežimo! U svakom društvu imaš takve ljude: idealan jadnik, glina za oblikovati, koji će uvek poprimiti oblik posude u kojoj se nalazi.
Imate li nešto da poručite drugovima Jugoslovenima u Hrvatskoj?
Mlađa: Četrdeset i jedna tisuća poljubaca od Daška i Mlađe!
Daško: Ja bih pozdravio poznatim povijesnim hrvatskim pozdravom: Smrt fašizmu – sloboda narodu!
Mlađa: Zagreb nema isti pozivni, ali će za nas biti kad se ponovo Jugoslavija napravi. Vratićemo mu 41 tisuću! Ne morate da nas slušate, dovoljno je da nam platite!
STUPS: Eskalacija