Kosovska policija i snage NATO-a na severu zemlje sa srpskom većinom osujetile su tokom vikenda oružanu pobunu. Ubijeni su jedan kosovski policajac i tri terorista, a drugi uhapšeni. Ali izgleda da je većina pobegla. Srbija i njeni politički zastupnici iz Srpske liste na Kosovu proglasili su dan žalosti. To potvrđuje njihovu podršku ustanku. Zeleni čovečuljci su izgleda našli sigurno utočište u Srbiji.

Predsednik Srbije Vučić se potom sastao sa ruskim ambasadorom. Vučić se požalio na „brutalno etničko čišćenje“ na Kosovu, za šta nema dokaza. Nemamo potvrdu da je Vučić naredio oružanu pobunu. Ali jedan od njegovih oslonaca na severu Kosova je bio umešan. Takve stvari se ne dešavaju bez znanja Beograda. Mogao je Vučić to unapred da zaustavi ili da osudi naknadno. Nije učinio ni jedno ni drugo.

Ovaj incident je potvrda da Vučić ne namerava da normalizuje odnose sa Kosovom. Dijalog Beograda i Prištine sa tim ciljem je paravan za njegov pravi cilj. On želi odvajanje četiri opštine na severu sa srpskom većinom. On bi više voleo de iure podelu i nada se da će ruski uspeh u aneksiji delova Ukrajine potvrditi taj cilj. Ali on bi se, za sada, dogovorio o de facto odvojenoj upravi, u obliku Zajednice opština sa srpskom većinom.

Priština je pokazala da njena policija može, uz podršku NATO-a, da se nosi sa teško naoružanom grupom od nekoliko desetina odlučnih militanata. Ali isto je tako jasno da bi srpski oklopnici mogli s lakoćom ući na Kosovo. Od najbližeg srpskog graničnog prelaza do severne Mitrovice ima manje od 25 milja, možda sat vožnje tenkovima. NATO je nedavno pojačao svoje snage na Kosovu. Ali nije jasno da li su opremljeni ili obučeni za protivoklopno ratovanje.

Američke i evropske diplomate smatraju da Srbija neće pokušati takav potez zbog političkih posledica. Ali Vučić zna bolje. On pokušava da ubedi svet da se Srbi etnički čiste sa Kosova. To bi moglo potvrditi tvrdnju da njegovi tenkovi štite civile. Zato on više puta, bez dokaza, tvrdi da je takvo etničko čišćenje u toku, kao što je to učinio i juče na sastanku sa ruskim ambasadorom.

Zapadni odgovor je do sada bio slab. Brisel i Vašington su apelovali na „obe strane“ da spreče dalje nasilje i eskalaciju. Ovo implicitno izjednačava odličan učinak kosovske policije sa ilegalnom oružanom pobunom koja je mogla da izazove nestabilnost širom Balkana. Oni koji su odgovorni za politiku prema Balkanu u obe prestonice ne žele da priznaju neuspeh svojih napora da namame Srbiju na Zapad. Umesto toga, oni pozivaju na brz povratak „dijalogu“.

Alternativni pristup bi osudio podršku Beograda oružanoj pobuni, označivši je kao teroristički akt i uveo sankcije protiv Vučića i njegovih zvaničnika odbrane i nacionalne bezbednosti. NATO bi pripremio svoje snage na severu Kosova za odbranu od oklopne invazije. Zapad bi pohvalio kosovsku policiju i pozvao na pravično i brzo suđenje počiniocima na kosovskim sudovima. Ambasadori u Beogradu bili bi povučeni na konsultacije.

Mogli bi ih brzo poslati nazad sa jednom porukom: era smirivanja je završena. Ako Beograd želi članstvo u EU, Srbija mora brzo:

uhapsiti i predati teroriste kosovskim vlastima.

odustati od svog insistiranja na odvojenoj upravi Srbima na Kosovu.

uskladiti sa sankcijama Ukrajine Rusiji.

podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući Ujedinjene nacije.

Ako Beograd odbije, EU bi trebalo da objavi da zamrzava pregovore o pridruživanju. SAD bi trebalo da obustave vojnu saradnju sa Srbijom, uključujući saradnju sa Nacionalnom gardom Ohaja.

Vašington i Brisel bi takođe trebalo da se pripreme da podstaknu Prištinu da dopre do Srba na severu kako bi pronašli alternative Srpskoj listi. Pored toga, Priština bi trebalo da nastoji da obezbedi da ne bude antisrpskih incidenata širom Kosova, kako bi poništila Vučićeve tvrdnje o etničkom čišćenju. Priština treba odmah da istraži sve incidente koji se dogode. Sudovi treba odmah da sude počiniocima.

Vreme je da se rekonfiguriše zapadna politika prema Srbiji i Kosovu. Obnavljanje dosadašnjeg pristupa doneće nove neuspehe. Čvršći pristup Beogradu je neophodan prvi korak.

(Peacefare.net, prevod: Autonomija, foto: Medija centar Beograd)