Napori Srbije da destabilizuje Kosovo ne bi li preuzela kontrolu nad svojim većinski srpskim severom trebalo bi danas da budu očigledni svima, ukazuje na peacefare.net Danijel Server, profesor sa Univerziteta „Džons Hopkins“ u Vašingtonu.

Server podseća da je prošle godine bilo tenzija koje su izazvale registarske tablice tj. odluka da sva vozila na Kosovu koja su imala srpske registracione tablice prebace na oznake Kosova, bojkot opštinskih izbora u proleće, kasniji neredi protiv izabranih nesrpskih gradonačelnika, napad na mirovne snage NATO-a u maju, kidnapovanje kosovske policije – sve su to bili uvod u osujećenu pobunu prošlog vikenda.

Čuju i ne vide zlo

Ali Sjedinjene Države i EU do sada nisu uspele da izvuku nužne zaključke.

Oni i dalje pozivaju na dijalog bez ikakvih posledica po Beograd.

Američki ambasador u Beogradu (Kristofer Hil) čak je smatrao za shodno da sugeriše da Srbija treba da uđe u NATO.

Ogromna većina Srba odbacuje tu perspektivu.

Unutar EU je teško držati Srbiju odgovornom jer svaka odluka zahteva jednoglasnost.

Proruska Mađarska Viktora Orbana je uobičajeni spojler.

Ishod nedeljnih izbora u Slovačkoj učiniće Bratislavu sledećim najboljim prijateljem Moskve.

Uporni i besplodni pokušaj Bajdenove administracije da okrene Srbiju ka Zapadu, blokira svaku ozbiljnu preispitivanje politike na Balkanu.

Američki zvaničnici jednostavno ne žele da prihvate neuspeh.

Oni nastavljaju da traže umirenje, slepi su za malverzacije Beograda.

Nije samo Kosovo

Ovo slepilo će imati posledice, ističe Server.

Srbija, kao i Rusija, vidi Zapad podeljenim i slabim.

Beograd može privremeno da odstupi na Kosovu kako ne bi izazvao ozbiljnu reakciju.

Ali Srbija će nastaviti da sledi iredentističke ciljeve u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

U Crnoj Gori je blokirano formiranje vlasti.

Tamošnji novi predsednik (Jakov Milatović) želi proruske stranke u koaliciji.

Mandatar pruža otpor, pod pritiskom Vašingtona i Brisela.

Ali on takođe odbija saradnju sa zapadno orijentisanom bivšom vladajućom strankom. Zemlja je u opasnom limbu.

Beograd bi, zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom, mogao da napravi haos tamo, kao što je to više puta viđeno poslednjih godina.

U Bosni i Hercegovini, visoki predstavnik međunarodne zajednice doneo je niz nemudrih odluka koje su narušile njegov vlastiti ugled.

On više ne može slobodno da uđe na 49 odsto teritorije zemlje poznate kao Republika Srpska (RS).

Vođa tog entiteta (Milorad Dodik) je odveo entitet na nekoliko kratkih koraka od otcepljenja.

On čeka samo odobrenje Moskve i Beograda da proglasi de jure nezavisnost.

On je već odvojio RS od sudske i izvršne vlasti u zemlji.

Šta je sledeće?

Rat u Ukrajini će biti važan faktor u onome što se dalje dešava na Balkanu.

Predznaci nisu povoljni ni u jednom od mogućih scenarija.

Ako bi Rusija izgubila u Ukrajini, Moskva bi mogla da pokuša da dobije obeštećenje na Balkanu.

Metoda bi bila destabilizacija, a ne gola agresija.

Srbiji bi se moglo dati zeleno svetlo i prikrivena pomoć za stvaranje haosa na severu Kosova, prisiljavanje na uspostavljanje proruske vlade u Crnoj Gori članici NATO-a i dozvoliti RS da proglasi punu autonomiju ako ne i nezavisnost.

Ako Rusija pobedi u Ukrajini držeći Krim i bar deo Donbasa, presedan će ojačati nastojanje Srbije da barem de fakto ako ne i de jure kontroliše srpsko stanovništvo na Kosovu, u Bosni i Crnoj Gori.

Ako se rat u Ukrajini nastavi još godinu dana, Moskva bi mogla da odluči da se ponovo fokusira na Balkan i da tamo napravi presedan za ono što želi u Ukrajini.

Svi ovi scenariji bi značili velike gubitke za SAD i EU.

Mogu se sprečiti. Ali samo ako se sadašnja politika preispita i ako se uzme mnogo oštriji pristup u borbi protiv srpskog iredentizma, zaključuje Server.

(Autonomija/Danas, foto: Medija centar Beograd)