Tužilaštvo Bosne i Hercegovine prihvatilo je krivičnu prijavu koja se odnosi na ubistvo policijskog inspektora Miodraga Šušnice u Banjaluci, 10. aprila 1992. godine i u kojoj se više osoba sumnjiči za učešće u organizovanju i izvršenju tog ubistva, među kojima su i potpredsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić i biznismen Pantelija Damjanović.

Kako piše beogradski list Danas u svom vikend izdanju, u Prijavi ratnog zločina ubistva Miodraga Šušnice, koja je pre dve sedmice podneta i prihvaćena u Tužilaštvu BiH, navodi se da je istinska ratna psihoza i teror u Banjaluci počeo sa tim ubistvom.

Prijava za ratni zločin ubistva Miodraga Šušnice podneta je protiv Nenada Stevandića, Pantelije Damjanovića, Nenada Kajkuta i Slobodana Šolaje, za koje je navedeno da su podstrekavali i organizovali izvršioce i samo izvršenje ubistva.

Prijava je podneta i protiv Vladimira Todića, Nevena Lake i Mirka Pajdića, za koje je navedeno da su neposredni izvršioci ubistva, te protiv Milenka Tamburića zvanog Pitljo, Radomira Sejmanovića zvanog Šubara, Nebojše Stojanovića zvanog Jarac i Stanoja Štrpca zvanog Ringo, koji su navedeni kao pomagači u izvršenju ubistva.

Sin Miodraga Šušnice, banjalučki kulturolog Srđan Šušnica rekao je za Danas da je nakon ubistva njegovog oca počelo organizovano terorisanje, zastrašivanje i proterivanje nesrba iz Banjaluke.

“Ja sam gubio prijatelje iz komšiluka, iz kajakaškog kluba, iz gimnazije… To je za mene bio potop. Do kraja rata u Banjaluci je ubijeno oko 220 civila, a proterano je oko 75.000 ljudi!…Samo zato što su bili Muslimani ili Hrvati. A u Banjaluci nije bilo ni dana rata. Srbi su se odrekli svojih komšija i prijatelja za imaginarno ljotićevsko i velimirevićevsko srpstvo”, rekao je Šušnica.

Banjalučki novinar Slobodan Vasković objavio je tokom marta i aprila ove godine dva teksta u kojima je izneo dokaze i dokumentaciju u kojoj se navodi da su u ubistvo penzionisanog policijskog inspektora Miodraga Šušnice u Banjaluci početkom rata, u aprilu 1992. godine, bili upleteni i aktuelni potpredsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić i biznismen iz tog grada Pantelija Damjanović.

Ubice, kao ni organizatori ubistva, nikada nisu odgovarali za ovaj zločin, iako su dve osobe, Vladimir Todić i Neven Laka, tokom istrage priznali da su likvidirali Šušnicu i detaljno opisali kako su to učinili, pisao je Vasković.

Šušnica je bio otpočetka ciljana meta ubica i njihovih nalogodavaca, kako bi se Bošnjaci (Muslimani) i Hrvati u Banjaluci optužili da stoje iza njegove likvidacije i kako bi nakon toga usledila odmazda, naveo je Vasković na svome blogu.

“Apsurdno je da se ubistvo Šušnice ne tretira kao ratni zločin, a činjenica je da nadležne institucije RS nisu uradile ništa da bi zločin rasvetlile, ali jesu sve da ga zataškaju”, naveo je Slobodan Vasković.

Miodrag Šušnica, penzionisani policijski inspektor, ubijen je 10. aprila 1992. godine uveče oko 20 sati u kafiću „Kajak“, u Banjaluci.

Objavljeno je i svedočenje konobara iz kafića, koji je posvedočio da su u ubistvu učestvovala trojica mladića. Objavljena su i svedočenja Nevena Lake i Vladimira Todića iz 1993. godine, koji su bili osumnjičeni za ubistvo.

Oni su posvedočili da su ih angažovali Nenad Stevandić, Pantelija Damjanović i Nenad Kajkut, ali su kazali da im Šušnica nije bio meta.

Stevandić i Damjanović negirali su u iskazima iz 1993. godine da su bili nalogodavci ubistva.

Porodica Miodraga Šušnice nedavno je javno odbila da se njegovo ime upiše na spomen-ploču poginulim pripadnicima Centra javne bezbednosti Banjaluka.

(Autonomija)