U poslednjih pet godina, moje kolege i ja smo, uz veliku muku, izbegavali poređenja sa nacistima. Uglavnom je hiperbolično i kontraproduktivno nazivati desnicu “fašistima”, na isti način kao što desničari refleksno levičare nazivaju “socijalistima”. Ali, ovo više nema veze sa lepljenjem etiketa.

Odbijajući da, u više navrata ove nedelje, prihvati mirnu smenu vlasti – koja je jedan od osnovnih principa koji održava američku demokratiju već 228 godina – predsednik Tramp je stavio Sjedinjene Američke Države, na neki način, isto tamo gde je Nemačka bila 1933. godine, kada je Adolf Hitler iskoristio sumnjivi požar u nemačkom parlamentu da demokratsku državu pretvori u totalitarnu.

Preterivanje, kažete? U tom slučaju, pitajte Timotija Snajdera, istoričara sa Jejla, cenjenog stručnjaka za nacizam i staljinizam. “Rajhstag tiho gori još od juna”, rekao mi je. “Rečnik koji Tramp koristi kad priča o Black Lives Matter pokretu i protestima je veoma sličan rečniku koji je Hitler koristio – a to je da postoji neka tajnovita levičarska zavera u gradovima, koja uništava zemlju.

Tramp je, kako je to i ranije radio, za zlikovca odabrao manjinu. Tražio je, ponovo, lažne uzbune, da bi opravdao prebacivanje moći na sebe. Predložio je odlaganje izbora. Odbio je da se obaveže na poštovanje izbornih rezultata. I sada, predlaže pribegavanje nasilju ukoliko ne pobedi. “Bitno je da se o ovome ne priča kao o običnim izborima,” kaže Snajder. “To su izbori protkani autoritarnim rečnikom potencijalnog prevrata. Opozicija mora pobediti na izborima i mora istrajati u post-izbornoj fazi.”

A šta ako ne bude tako? U tom slučaju, neko vreme nećemo videti “normalne” izbore, kaže. Ali, to ne mora da se desi, i Snajder je optimističan da neće. Da bismo to izbegli, mi glasači moramo izaći na izbore u nadmoćnim brojevima da bismo naneli Trampu direktan poraz. Vojska se mora držati svoje zakletve. Članovi Policije nacionalne bezbednosti ne smeju služiti kao Trampovi smeđekošuljaši. A mi građani treba da izađemo na ulice, mirno, ali bez stajanja, dok ne prevagne naša volja.

“Biće nereda”, kaže Snajder. “Tramp deluje poprilično uvereno da neće pobediti na izborima, ne želi da napusti kabinet.” Snajder stiče utisak da on ima “instikt autoritarnog vladara” da mora ostati na vlasti ili ići u zatvor.

Vrlo je jasno da Tramp planira da izazove lažnu izbornu “uzbunu”. Prvo, tvrdio je da je glasanje poštom, do sada isproban i proveren sistem, podložan manipulacijama i varanju. Sad, njegove pristalice pokušavaju da maltretiraju glasače koji dolaze da ostvare svoje izborno pravo na biračko mesto. Kada je opcija glasanja pre izbornog dana pokrenuta u Virdžiniji, Trampove pristalice su navrle na biračko mesto, uz mnoštvo Trampovih obeležja i zastava, skandirajući i usput formirajući špalir kroz koji su birači morali da prođu. Kada je novinar Njujork Tajmsa izvestio da je ova kampanja zastrašivanja glasača započela na obližnjem mitingu, kojem je prisustvovao kopredsedavajući Republikanske nacionalne komisije, virdžinijski odsek Republikanske partije se, podsmešljivo, oglasio na zvaničnom Tviter profilu, rugajući se novinaru i umanjujući ovaj problem.

Da budemo jasni. Postoji samo jedna politička partija u američkoj politici koja pribegava nasilju. Postoji samo jedna strana koja odbija da osudi svako političko nasilje. Postoji samo jedna strana koja priča o donošenju pištolja na biračko mesto; jedna strana koja pokušava da federalne policajce pretvori u produženu ruku političke partije. A Tramp pokušava da koristi policiju da oživi taktike koje su kroz istoriju korišćene da ljude drugih rasa uplaši, da ne bi glasali – taktika koja nije viđena već 40 godina.

Neke od stvari koje Tramp i njegovi saradnici rade su prosto nepristojne: korišćenje mašinerije vlade da napadnu prošle i trenutne političke protivnike, poređenje restrikcija u doba pandemije sa ropstvom, ili pretnje smenom medicinskih zvaničnika ukoliko posumnjaju u bezbednost vakcina.

Sa druge strane, pribegavanje nasilju da bi se rešile demokratske nesuglasice je potpuno druga stvar. Tramp je pozdravio “veoma fine ljude”, među ubilačkim neonacistima u Šarlotsvilu. Proglasio je “jako dobrim ljudima” naoružane demonstrante koji su jurišali na Mičigenski Kapitol da bi zastrašili zakonodavce. Podržao je svog pristalicu koji je, navodno, upucao i ubio dvoje ljudi na protestu u Viskonsinu. Podržao je “VELIKE PATRIOTE”, koji su se dovezli u Portland u Oregonu, gađajući demonstrate suzavcem i pejntbol loptama. Podržao je policajce koji ubijaju nenaoružane Afroamerikance, rekavši da se oni samo “guše” pod pritiskom.

Sada odbija mirnu smenu vlasti. Još gore: većina republikanskih zvaničnika se ne usuđuje da mu protivreči. Tajms je izvestio da su od svih 168 članova Republikanske nacionalne komisije i od svih 26 guvernera koje su pitali da prokomentarišu Trampovo divljanje, samo 4 člana RNK i jedan guverner su odgovorili. U Federalistu 48, eseju Džejmsa Medisona, on je, proročanski, upozorio da bi tiranija mogla pobediti u slučaju “neke povoljne uzbune”. Pre dosta vremena, 1933. godine, Hitler je iskoristio paljenje Rajhstaga da uradi baš to. Tramp sada, čini se, planira da uradi isto to.

Ameriko, ovo je naš Rajhstag momenat. Imamo moć da ga zaustavimo. Nemojmo dopustiti demokratiji da izgori do temelja.

Dana Milbank je redovni kolumnista Vašington posta

prevod: David Gruhonjić