Javni dug Srbije porastao je za dodatnih 740 miliona eura, za koliko se država zadužila prodajom euroobveznica.

Nova zaduživanja u Beogradu pravdaju velikim rupama u budžetu, koje moraju biti popunjene kako bi država mogla funkcionirati u narednoj godini.

„Svaki dan u oktobru Srbiju je koštao blizu 24 miliona evra. Samo u tom mesecu država se ukupno zadužila sa 740 miliona evra prodajom evroobveznica, dok je prethodnog meseca na isti način prikupila milijardu dolara“, izvještava iz Beograda reporter Al Jazeere Marko Subotić.

Time se javni dug Srbije popeo na rekordnih 17 milijardi eura.

Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije (NBS), pita: „Kada imate rupu u budžetu, kako ćete je nadomestiti a da funkcionišete kao država ako se ne zadužite?“

Javni dug premašio zakonski prag

Spoljni dug Srbije je 80 posto bruto društvenog proizvoda (BDP), dok je javni dug premašio zakonom dozvoljenih 55 posto.

Ipak, posljednja zaduženja nisu uznemirila Vladu Srbije, već proizvela zadovoljstvo zbog količine prodatih obveznica, ali i ostvarene kamatne stope od 5,45 posto.

Vlajko Senić, državni sekretar Ministarstva finansija, otkriva: „Mi smo, zbog velikog interesovanja, koje je bilo sedam puta veće od naše inicijalne ponude, odlučili da prvu ponudu smanjimo na 5,4 posto.“

Novcem kojim se Srbija zadužila u Ministarstvu finansija kažu da su podmirili sve svoje obaveze za prvih šest mjeseci naredne godine.

To znači da će pozjamljeni novac biti iskorišten za vraćanje starih dugova i javnu potrošnju, ali je iz centralne banke stiglo upozorenje da se obrati pažnja na to kako se troši.

„Da država sva mesta oticanja, znači ponašanje trošenja, ne samo koruptivnih, nego svih neefikasnih stavi pod kotrolu i da raspolažući novcem koji se sliva vodi računa o tome gde se on ulaže“, kaže Tabaković.

Iako je Srbija prezadužena, ekonomski analitičari pozdravljaju uzimanje kredita po niskim kamatnim stopama ako tim novcem budu pokrivene nepovoljno uzete pozajmice.

Goran Nikolić, ekonomista, smatra: „Sam taj nivo povećanog zaduživanja ja smatram najboljom stvari koja ova vlast radi trenutno, zato što jedan dug koji nosi kamatu od 12 zamenjuje za dug koji je od pet do tri3 i manje posto.“

Očekuju rast brzo

U Ministarstvu finansija kažu kako se Srbija mora zaduživati i zbog možda najgore godine od početka ekonomske krize.

„Srbija završava godinu u recesiji sa padom BDP-a od dva posto, inflacijom od čak 14 posto i stranim direktnim investicijama od svega 200 miliona evra. Ipak, u NBS-u kažu da morate da padnete da biste se podigli“, javlja Subotić.

Rast ekonomije u Beogradu očekuju veoma brzo.

Branko Hinić, viceguverner, otkriva: „Poboljšanje situacije očekujemo u narednoj godini. Zato smo, uprkos pogoršanim prognozama globalnog privrednog oporavka, projekciju rasta BDP-a za 2013. godinu zadržali na 2,5 posto.“

Srbija bi do kraja godine mogla dobiti još 300 miliona dolara od Rusije kao pomoć budžetu, dok se očekuje i novi dogovor s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji bi služio za dodatno jačanje deviznih rezervi.

(Al Jazeera)