Stiže iz Kabineta gradonačelnika danas ovakva najava, za sutra u 12.30:
“Predstavnici gradskih vlasti pustiće u rad javni toalet Grada.
Javni toalet zadovoljava sve evropske standarde. Prilagođen je osobama sa posebnim potrebama, ima toalet za decu, previjalište za bebe, centralnu klimu, ozvučenje, senzorske slavine, dozere za sapun.”
Ne piše, doduše, na koji način će navedeni funkcioneri “pustiti u rad javni toalet Grada”? Da li će to učiniti svečanim povlačenjem vode nakon što su svečano piškili? Ko će od njih svečano povući vodu? Da li će sve troje u isti mah uzeti konopče u ruke i povući vodu, dok poziraju, smešeći se fotoreporterima? Ili će se ići odvojeno, na ženski i na muški WC?
Saznajemo, međutim, da postoje i evropski standardi za toalete. Verovatno su propisani Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, te je ovo svečano otvaranje još jedan krupan korak u približavanju Srbije i njene severne pokrajine velikoj evropskoj porodici naroda.
Doznajemo i da će “osobe sa posebnim potrebama” takođe moći da ga koriste. Gradski oci, međutim, ne objašnjavaju ko su te “osobe sa posebnim potrebama”. Sem ako nisu mislili na osobe sa invaliditetom, kako se to pravilno i politički korektno kaže.
Za pozdraviti je to što će Novi Sad, drugi grad u državi, konačno dobiti javni WC. Kažu da se upravo prema broju javnih toaleta i uopšte prema izgledu i urednosti toaleta zapravo ocenjuje i stepen civilizacijskog nivoa određene države.
Ali, teško je naći državu u kojoj političari čak i otvaranje toaleta koriste za ličnu promociju. Ne verujem da je tako nešto palo na pamet čak i čuvenom Dodiku, kome sranje tako dobro i pozamašno ide od ruke.
Mi smo, međutim, navikli i na to. Pre neku godinu bilo je organizovano “svečano otvaranje ulice”. Došao mi je prijatelj koji živi već 20 godina u Engleskoj. I čudom se nije mogao načuditi kada je video da jedan lokalni medij direktno prenosi otvaranje novoasfaltirane ulice. I prenosi izjavu političara koji je za tu priliku na glavu nabacio i građevinarski šlem.
Jer ulice i toaleti prave se od našeg novca, a ne od njihovog. I šta tu ima da se svečano otvara! Zar nije nekako normalno da grad od 400.000 stanovnika ima javni toalet? I da ima asfaltirane ulice? Političari, umesto da se pokriju ušima i da ćute zbog komunalnog nereda koji vlada u nekada najuređenijem gradu bivše SFRJ, svaku priliku koriste da nas svečano popiške. A neretko i da urade onu veću nuždu. Mi im aplaudiramo i psujemo ih, ali sebi u bradu. Nekako smo se srodili s amonijakom, koji nam bolje pristaje od mirisa parfema.