Vlada Republike Srbije usvojila je Zaključak kojim se dodatno unapređuje izborni proces u Srbiji. Za one s jeftinijim ulaznicama, evo ukratko – Vlada svim funkcionerima i državnim službenicima ukazuje na neophodnost poštovanja člana 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u periodu od raspisivanja do okončanja izbora. Ipak, nije ponudila nikakvu garanciju da će tako i biti.

Ministar doktor Stefanović, inače šef radne grupe Vlade koja se bavi izborima, najavljuje i nove zaključke o unapređenju izbornih uslova. I ministru šefu i ostatku Vlade očigledno promiče poenta ovih vesti, a to je činjenica da se usvajanjem zahteva za poštovanjem već postojećih pravnih akata i normi priznaje da zakoni do sada nisu poštovani. Da su se u izbornim kampanjama obilato koristili državni resursi i da je stranačka mašinerija pojela državnu.

Šta je sledeće? Vlada će pozvati institucije da rade svoj posao? Pozvaće policiju da hapsi ćelave bezvrate džipadžije? Pozvaće tužilaštva i sudove da ih hitno procesuiraju? Sprečiće bugarske vozove i fotografisanje izbornih listića? Uništiće spiskove zaposlenih u javnom sektoru koji su obavezni glasati za vlast? Ministri i državni funkcioneri prestaće da sa nacionalnih frekvencija vrše javni linč političkih protivnika i svih slobodomislećih građana Srbije? Ukinuće tabloidne kupusare koje, pored lažnih, objavljuju i vesti unapred?

Naravno da neće, a tome svedoči i reakcija predsednika SNS i cele Srbije na pomen mogućnosti da se izbori, eventualno, odlože usvajanjem nekakvog Lex specialisa.

– Nema odlaganja izbora, država nije igračka – zavapio je Vučić iz Njujorka, gde se prethodno, po sopstvenom priznanju, sastao s Donaldom Trampom čak minut i po. Očigledno je da će izbori biti održani, a izborni uslovi fiktivno dovedeni u red.

Nemam stav o predlogu opozicije, ali vredi podsetiti se na nekoliko primera iz prošlosti. Pomeranju izbora protivi se ona vlast koja je donela Lex specialis radi Beograda na vodi, ne bi li arapskim investitorima obezbedila nesmetan rad, bez mešanja pravne države, inspekcija i ozakonila otimanje privatne imovine. Ista ona vlast koja je 1996. godine donela Lex specialis, kojim je legalizovala izbornu krađu Slobodana Miloševića i obezbedila da njeni vinovnici ostanu nekažnjeni.

Pa, upravo zahvaljujući Vučićevoj vlasti, država Srbija je od 2012. naovamo postala igračka. Pokvarena igračka jednog pojedinca, koji hordi poslušnika baca delove da se poigraju i dodatno ih unište. Jer samo to znaju da rade. Kao termiti jednu po jednu instituciju jedu, pustoše, uništavaju. I sada bi da se svi pravimo da se nije ništa desilo i pristanemo na još jedan izborni igrokaz.

Kreativno tumačenje zakona i propisa nas je i dovelo do situacije u kojoj smo danas. Na primer, podnošenje stotina amandmana na zakonske predloge kojima se „pojede“ vreme za raspravu nije protivzakonito. Ali jeste nemoralno i problematično, jer izvrće ruglu vladavinu prava. I onemogućuje opoziciju da igra svoju ulogu – da bude korektiv vlasti i kritikuje loša rešenja. Takođe, provlačenje kroz tabloidno blato svakoga ko se usudi da kaže nešto što uhu vlasti nije milo, dovelo je do atmosfere linča i duboke podele među građanima. I sada se očekuje da opet pristanu na ulogu statista.

Vredi preispitati i neke od nedoumica oko eventualnog bojkota. Na primer ona kako se, eto, i protiv Slobe izašlo na izbore u katastrofalnoj atmosferi i nefer uslovima. Isto, ali ni nalik. Tada je Zapad bio na strani opozicije, a danas je na strani vlasti. Tada su postojali bezbrojni lokalni mediji, uključujući Studio B, putem kojih je DOS mogao da građanima ukaže na pogubnu politiku Slobodana Miloševića i potrebu za njegovom smenom. Tada je opozicija upravljala velikim brojem lokalnih samouprava, u kojima su onda bez problema organizovana protestna okupljanja, tribine, koncerti i brojne druge aktivnosti usmerene ka rušenju Miloševićevog režima. Kontrolisala je i lokalne izborne komisije, te je mogla zaštititi glasove dobijene od građana.

Tada je postojala nestranačka studentska organizacija OTPOR koji je, trpeći udarce režime, prikupljao simpatije i podršku građana. A danas imamo kontra-studente koji traže od javnih servisa da ne prenose zahteve studenata u protestu. Danas su za građane i opoziciju zatvorene čak i mesne zajednice; danas se otkazuju koncerti onih koji se percipiraju kao politički neistomišljenici. Danas na opozicione skupove dolaze stranačke botovske falange ne bi li ih prekinule.

Takođe, danas su građani razočarani opozicijom, jer za vreme svojih mandata nije uspela da uspostavi sistem koji nije u stranačkoj službi i koji bi odoleo pokušajima preuzimanja od strane političkih oligarhija. Koji bi imao snage da se odupre onome što je SNS uradio. Koji bi omogućio da napreduju sposobni, a ne podobni. Koji bi vodio socijalnu politiku. Zbog toga bojkotuju građani!

Što pre političari shvate da bojkot nije usmeren samo na vlast nego i na opoziciju, to bolje za sve nas. Na taj način neophodno je opoziciju primorati da, kada jednom neminovno dođe na vlast, već od prvog koraka krene u demontiranje sistema koji je glavni neprijatelj građana. I da poštuje zakone u svim prilikama, a ne selektivno komičnim Zaključcima.

(Autonomija, foto: Beta)