Država neće pisati i izdavati udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju, niti će postojeći udžbenici za ove predmete biti izbačeni iz osnovnih i srednjih škola i zamenjeni novim – nacionalnim.

Udžbenici koji se, za sada pod radnim nazivnom „nacionalnih“, najavljuju, biće dopuna postojećim školskim knjigama i koristiće se u nastavi kao neka vrsta dodatnih nastavnih materijala, a u kom obliku, za koje razrede i kada će oni biti završeni, još uvek se ne zna.

Za sada je izvesno da ovi udžbenici neće moći da budu završeni do 1. septembra, jer je izrada bilo kog udžbenika višemesečni posao, a da bi neka knjiga mogla da se koristi u nastavi, neophodno je da prođe proceduru odobravanja i nađe se u katalogu odobrenih izdanja.

Teoretski, postoji mogućnost da na jesen bude spreman bar jedan udžbenik za mlađe osnovce, ali je i to pod znakom pitanja jer u ovom trenutku ideja o izradi nacionalnih udžbenika nije zaokružena.

Prvi korak da se krene u realizaciju projekta nacionalnih udžbenika je da se završi integracija državnog izdavača Zavoda za udžbenike u Službeni glasnik, što podrazumeva i izmenu postojeće zakonske regulative.

V.d. direktor Službenog glasnika Mladen Šarćević nije želeo da za Danas iznosi detalje o budućim nacionalnim udžbenicima, a sudeći po onome što je nedavno kazao, od ideje koja je predočena javnosti u proleće 2021. se odustalo.

Kako je sve počelo?

Ideja da su Srbiji potrebni udžbenici za „identitetske“ predmete koji treba da posluže za proširivanje saznanja i za jačanje nacionalne svesti učenika, nije proizvod analize školskih programa i udžbenika, koji iovako „pucaju“ od nacionalnih sadržaja.

Sve je, podsetimo, krenulo nakon emitovanja filma „Dara iz Jasenovca“ koji je poslužio vlasti za iznošenje niza netačnih informacija o sadržajima školskih programa i udžbenika, od toga da se istina o Jasenovcu i drugim stradanjima srpskog naroda skriva od naših đaka, da se o tome nedovoljno govori na časovima i u postojećim udžbenicima istorije, koje, navodno, pišu strani izdavači.

Da bi „pojačali“ ove zaključke poslužile su pojedine greške u udžbenicima za koje odgovornost snose kako autori i izdavači, tako i komisije koje su ih pregledale.

Upadljivo je bilo ćutanje struke tih dana koja se oglašavala samo na poziv malobrojnih novinara da prokomentarišu neistine iznete ne samo u tabliodima bliskim vlastima, već i sa govornice republičkog parlamenta.

Epilog cele priče je bila inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića upućena Vladi da udžbenike iz srpskog jezika, istorije i geografije može da napravi samo država i da ih štampa javni izdavač.

Umesto da objasni kako je ceo proces izdavanja udžbenika pod apsolutnom kontrolom države, ministar prosvete Branko Ružić je pohvalio ideju predsednika, formirao radnu grupu koja je pripremila izmene Zakona o udžbenicima i na tome se stalo.

Znatiželjnim novinarima koji su se u prethodnom periodu raspitivali kada će nacionalni udžbenici biti završeni, iz Ministarstva prosvete mesecima su slali identičnu izjavu da je „Nacrt izmena zakona pripremljen u maju 2021. i nakon toga poslat kabinetu predsednice Vlade i predsednika Republike, budući da je reč o inicijativi predsednika, radi konsultacija na višem nivou“.

Izlazna strategija Vlade

Ko god da je u tim konsultacijama učestvovao bio je u pravu kada je savetovao predstavnike vlasti da bi od početne ideje trebalo odustati.

Da li iz bojazni da bi došlo do poremećaja na izdavačkom tržištu i vrlo mogućih tužbi privatnih izdavača, činjenice da je štampanje potpuno novih udžbenika iz srpskog, istorije i geografije preveliki „zalogaj“ za domaćeg izdavača (koji je ionako „na izdisaju“) ili uviđanja koliko je cela stvar sporna (najmanje verovatno), vlast je našla izlaznu strategiju čije je naznake izneo v.d. direktor Službenog glasnika.

Zasad je u igri više opcija: da se izda po jedna školska knjigu za svaki razred, da se štampaju samo tri udžbenika: za mlađe i starije osnovce i za srednjoškolce, ili da se uradi jedna publikacija za mlađe razrede osnovne škole, a posebna za svaki razred od petog do osmog i za srednje škole.

Kako je pojašnjeno Danasu, suština je da ova izdanja ne bi zamenila postojeće udžbenike, već bi bila nadogradnja i služila bi kao dopuna, što je najavio i Šarčević.

– Nacionalni udžbenici neće biti na tržištu, status će im biti poput izborne školske knjige, a obavezaćemo nastavnike da ih koriste. Videćemo na koji način će to država da uredi. Neće biti direktnog ocenjivanja za znanje iz njih, kao za klasične predmete. Oni će biti dopuna redovnom gradivu, nastavnici će tražiti da ih učenici koriste u izradi projekata, na primer, a onda će u okviru ocene projektne aktivnosti ući i ocenjivanje znanja iz nacionalnog udžbenika – rekao je za Politiku Mladen Šarčević, inače bivši ministar prosvete.

Upućeni kažu da dijalog o ovoj temi tek treba da se otvori i da će u koncipiranju publikacija učestvovati niz stručnjaka, od psihologa koji treba da procene opterećenje učenika, preko učitelja, srbista, geografa i istoričara, ali i drugih koji će svojim sugestijama pomoći da se oblikuju sadržaji. U tom kontekstu je pomenut i patrijarh Porfirije, pošto da će crkve i manastiri biti jedna od tema o nacionalnom kulturnom nasleđu.

Ministarstvo prosvete: Podržavamo predsednika

Indikativno je da se za sada planovi „kroje“ bez učešća Ministarstva prosvete iz koga nisu odgovorili Danasu da li imaju saznanja na koji način će se sprovesti projekat nacionalnih udžbenika, budući da najava v.d. direktora Službenog glasnika odstupa od njihovog ranijeg predloga.

Umesto toga, poručili su da podržavaju inicijativu koju je podneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre dve godine o izradi nacionalnih udžbenika za osnovnu i srednju školu iz predmeta geografija, istorija i srpski jezik i književnost.

„Smatramo važnim da podignemo edukaciju o našem nasleđu, nacionalnom identitetu i onome od čega je satkan naš narod. Kao što znate, formirali smo radnu grupu koja je izradila Nacrt izmena i dopuna Zakona o udžbenicima kao osnov za uvođenje ovih udžbenika i sproveli smo analizu nacionalnih sadržaja. Jedna od ideja je i udžbenik „Moja otadžbina“ koji bi objedinjavao sva tri predmeta. Istovremeno smo isticali i jačanje domaćeg zavoda kao izdavača udžbenika, čijem se preporodu svi nadamo – naveli su iz Ministarstva, uz podsećanje da „Strategija obrazovanja predviđa jačanje nacionalne svesti što nam daje okvir delovanja u skladu sa inicijativom predsednika“.

Priručnici za nastavnike

Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Republičkog pedagoškog zavoda iz Republike Srpske uradili su pre izvesnog vremena priručnike „Negovanje kulture srpskog naroda i razvijanje nacionalnog identiteta“ i „Očuvanje nacionalnog identiteta i vrijednosti u kontekstu osnovnog vaspitanja i obrazovanja“.

Svrha ovih priručnika je pružanje podrške nastavnicima koji predaju u osnovnim školama da ostvare ciljeve i ishode iz programa nastave i učenja koji se odnose na teme od nacionalnog značaja, razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta, kao i na podsticanje interkulturalne svesti.

Priručnici su razvijeni na tematsko-integrativnom pristupu nastavi i učenju. Sadrže niz gotovih priprema za časove i tematske dane, kao i smernice za planiranje i ostvarivanje predloženih tema i sadržaja. Oni pružaju niz mogućih rešenja, kao i dobro polazište za dalje razvijanje predloženih tema i sadržaja, pojsnili su iz Zavoda.

(Danas, foto: Pixabay )