Najčešća slika Srbije koju dajemo strancima uključuje pozitivne i raspoložene ljude, prek mentalitet, šljivovicu, sarmu, trubače, tamburaše, prirodne lepote. Međutim, ako našu zemlju pogledamo iz jednog, totalno drugačijeg, „nemarketinškog“ i nekomercijalnog ugla, videćemo drugačiju sliku. Popričajte sa ljudima koji se bave borbom protiv trafikinga i čućete da je Srbija danas prepoznata kao zemlja porekla, tranzita i destinacije žrtava trgovine ljudima.

U potrazi za boljim životom i begu od pukog preživljavanja naši ljudi, pretežno mladi, idu u inostranstvo jer tamo vide šansu za budućnost. Međutim, upravo u njihovim željama i očekivanjima, trgovci ljudima vide svoju šansu, daleko mračniju i opasniju. Nova kampanja koju je pokrenula Nevladina organizacija „Astra“ bavi se radnom eksploatacijom ljudi, koja je kod nas u sve većem porastu.

Činjenice poražavaju

Više od pola miliona ljudi, uglavnom žena i dece, svake godine postaju žrtve trgovine ljudima. Ovaj problem posebno pogađa Balkan, zbog militarizacije regiona u prethodnoj deceniji, njegovog geografskog položaja i teške ekonomske situacije u kojoj stanovništvo živi. Ako izuzmemo recidive prošlosti, posebno ratove i sukobe, ostaje kriza, koja u svakom pogledu slabi, već žestoko oslabljeno društvo. Među raznim vidovima trgovine ljudima, organizacija „Astra“ je, kroz svoj novi projekat, izdvojila upravo onaj, koji se javlja usled krize i teške ekonomske situacije.

Slogan kampanje govori suštinu „Radna eksploatacija. Trgovina ljudima. Težak i organizovan kriminal“. Kako navode u „Astri“ podaci govore da je sve više ljudi koji su radno eksploatisani, a oblasti u kojima se žrtve vrbuju su različite.

Od unosnog posla do logora i bodljikave žice

– Najčešće se ljudi vrbuju za rad u sektorima koji su radno intenzivni, gde je veliko učešće neformalnog rada i gde postoje dugi lanci podugovaranja, što je slučaj sa građevinskom industrijom. Prema našem dosadašnjem iskustvu, žrtve radne eksploatacije su pretežno muškarci, najrazličitijih uzrasta i nivoa obrazovanja, koji se vrbuju za rad na gradilištima u stranim zemljama. Po dolasku u odabranu državu, oduzimaju im se pasoši, bivaju primorani na rad po više desetina sati bez prestanka, na gradilištima okruženim bodljikavom žicom, gde patroliraju naoružani čuvari – pričaju nam u „Astri“, dodajući da su uslovi za život i rad izrabljivanih ljudi daleko od adekvatnih.

– Žrtve rade bez zaštitne opreme, uz nedostatak pijaće vode i hrane, bez mokrih čvorova, mogućnosti da se nekom obrate za pomoć, kontaktiraju sa porodicama i slično – dodaju u ovoj organizaciji.

I kad se vrate – povratka nema

Oni koji uspeju da se izvuku iz ovakvih „poslova“, nažalost, vrlo često se ponovo izlažu istom riziku. Žrtve koje su preživele radnu eksploataciju ponovo dolaze u sličan položaj po povratku u Srbiju, zbog čega neretko ponovo prihvataju neproverene poslovne ponude, iznova se izlažući riziku da završe u lancu trgovine ljudima.

Dodatni problem predstavlja to što postojeći programi pomoći i zaštite žrtava trgovine ljudima u našoj zemlji nisu prilagođeni potrebama te, nove kategorije korisnika, a društvo se pokazalo nespremnim da razume, prihvati i podrži žrtve u procesu oporavka. Jednostavno – niko ne prepoznaje da su žrtve.

Šta je rešenje?

Govoreći o radnoj eksploataciji, Ivana Radović iz ASTRE navodi da se ovaj oblik trgovine ljudima mora posmatrati kao problem koji proizilazi iz stanja na tržištu rada i koji ne pogađa samo jednu privrednu granu.

– Zbog toga je neophodno graditi takvo tržište rada na kome će se dosledno primenjivati propisi iz oblasti radnog prava, uz zanemarrljiv udeo rada na crno. Za uspešno i efikasno prepoznavanje i procesuiranje slučajeva trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, neophodno je obezbediti visok nivo političke volje kao znak stvarne rešenosti društva da se stane na put ovom obliku trgovine ljudima – istakla je Ivana Radović.

Milijarde u opticaju

O dimenzijama ovog problema svedoče podaci Međunarodne organizacije rada (MOR), po kojima je 2,5 miliona ljudi u svetu žrtva ovog oblika trgovine ljudima. Godišnji prihod koji trgovci ostvare od trgovine ljudima iznosi oko 32 milijarde dolara godišnje. Bruto-društveni proizvod naše zemlje približno je jednak ovoj sumi. Dakle, novac koji dobijaju trgovci ljudima eksploatišući rad drugih odgovara bruto domaćem proizvodu cele jedne države, ističe Jovan Potić, nacionalni koordinator MOR za Srbiju. U toj organizaciji naglašavaju da, nažalost, sve veći udeo žrtava trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije nije praćen odgovarajućom reakcijom države, pa uz evidentno nerazumevanje ovog fenomena, još uvek nije jasno definisano na koji način slučajeve radne eksploatacije treba tretirati i procesuirati. Ostaje nam da se čuvamo sami.

Ono što Radovićeva, pak, nije komentarisala, jeste nizak nivo političke volje u gotovo svim oblastima, što borce protiv trgovine ljudima, kao i sve ostale koji se bave bilo kakvom problematikom u Srbiji, dovodi do osnovnog problema koji je uvek isti – sistem koji ne funkcioniše. Bez sistema nema investicija, bez investicija nema privrede, bez privrede nema ekonomskog rasta, bez ekonomskog rasta nema standarda, bez visokog standarda ostajemo zemlja trećeg sveta i pogodno tlo za trgovinu svim i svačim, nažalost sve više i ljudima.

Kako se zaštititi?

Načini vrbovanja potencijalnih žrtava su različiti. Koji god da se upotrebi, usmeren je ka nezadovoljenim potrebama pojedinca: bolje plaćen posao, obezbeđenje egzistencije sebi i najbližima, ostvarenje želja i snova negde daleko i slično. Prvi u lancu osoba koje će nas vrbovati (teško za poverovati, ali istinito) su najčešće osobe koje već poznajemo i u koje imamo poverenja: komšinica, poznanik, porodični prijatelj, partner sa kojim izlazite neko vreme. Posebno treba paziti na oglase za dobro plaćen posao u zemlji, a još češće u inostranstvu, kao i za pronalaženje bračnog partnera „za papire“ u inostranstvu. Te usluge, osim poznatih ljudi, mogu nuditi i različite agencije, za posredovanje u zapošljavanju, poslovnu pratnju, modne agencije, brodske kompanije…

Žrtve se sve češće vrbuju primamljivim ponudama sa Interneta, gde se nude ponude za „bolji život“, nastavak školovanja, odlično plaćen posao i slično. Tokom 2011. godine, SOS telefon organizacije „Astra“ kontaktirale su 63 osobe, radi provere poslovnih ponuda. Bili su zainteresovani za saradnju sa četiri agencije za zapošljavanje i 23 firme koje su nudile poslove u zemlji i inostranstvu. Osim toga, građani su se obraćali i radi provere 12 poslovnih ponuda koje su dobili posredstvom prijatelja i pet ponuda na oglasima na kojima nije bilo naznačeno ime firme. Ukoliko ste u sličnoj situaciji, pomoć možete dobiti telefonom, na broj 011/334-78-17, ili mejlom, na adresu sos@astra.rs.

Aleksandar Vukovac (Autonomija)
Foto: Astra

Tekst „Kada posao život znači“ izrađen je uz podršku Internjuza (www.internews.org). Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija „Autonomije“. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju stavove Internjuza.