Posmatračka misija Crte, bez namere da dovodi u pitanje samostalnost u tužilačkom radu, pozvala je nadležna javna tužilaštva da hitno i po službenoj dužnosti istraže slučajeve falsifikovanja potpisa podrške birača na više izbornih lista kako bi se utvrdila istina, zaštitio integritet izbornog procesa i odgovorni priveli pravdi.

Ukoliko je bilo kršenja zakona, posledice su još teže pošto se sumnje odnose i na neke od listi koje su izborne komisije već zvanično proglasile, pa se biračima ostavlja mogućnost da glasaju za liste koje su na glasački listić stigle pomoću krivičnih dela, navodi se u saopštenju te organizacije.

„Apsurdna je činjenica da je do sada na lokalnim izborima u Beogradu proglašeno 12 izbornih lista, a da za većinu njih (sedam) postoje navodi o falsifikovanju potpisa podrške građana, kao i za jednu listu na parlamentarnim izborima, što ozbiljno urušava legitimitet izbornog procesa.Tužilaštvo je institucija koja mora aktivnom i brzom reakcijom da spreči ovakve prakse kojima se obesmišljavaju zakonske procedure i urušava poverenje građana u izbore, i to pre izbornog dana“, ističe Crta.

Kako se navodi, postojeća zakonska rešenja ne pružaju izbornim komisijama mogućnost da “pauziraju” izborni proces dok tužilaštvo ne utvrdi činjenice, te je hitno tužilačko reagovanje još neophodnije.

U navedenim slučajevima falsifikovanja potpisa podrške građana reč je o, kako se navodi, potencijalnim krivičnim delima zloupotrebe odnosno neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka građana i falsifikovanja službene isprave.

Posmatračka misija Crte podseća da su i na parlamentarnim izborima 2016. i 2022. godine zabeleženi slučajevi falsifikovanja potpisa podrške i da su ostali bez sudskog epiloga.

Na izborima 2022. godine lista Ruski manjinski savez – Milena Pavlović, Pavle Bihali Gavrin (Srpsko-ruski pokret, Srpsko-ruska partija Vukovi, Pokret Grka Srbiza) našla se na glasačkom

listiću i nakon javno objavljenih informacija, koje nisu bile predmet interesovanja tužilaštva, a ukazivale su na falsifikovanje potpisa, navodi Crta.

Takođe, kako dodaje, i na parlamentarnim izborima 2016. godine, uprkos tome što je RIK izrazio sumnju da je 15 hiljada izjava građana za sedam podnetih izbornih lista falsifikovano, jedna od njih, lista Republikanske stranke, ipak je završila na glasačkom listiću.

„Crta je već upozoravala na manjkavosti rešenja po kojem se potpisi podrške overavaju u opštinskim i gradskim upravama, kao i na neophodnost da se zakonski preciznije uredi kako izborne liste mogu da nose status manjinskih, u cilju sprečavanja zloupotreba prava na niži broj potpisa podrške i niži izborni prag“, navodi se u saopštenju.

(N1, foto: CRTA)