Dve trećine građana smatra da bi Crnu Goru trebalo definisati kao građansku državu, dok trećina preferira neki vid nacionalnog ekskluziviteta, a svaki deseti ispitanik (12,2 odsto) smatra da je opravdano oružjem braniti svoju veru, a s tim nije saglasno 80,6 odsto, pokazalo je istraživanje agencije De Facto Consultancy.

Istraživanje je sprovedeno za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT) od 16. septembra do 18. oktobra na uzorku od 1.000 ispitanika, prenosi RTCG.

„Prema istraživanju, 64,1 odsto ispitanika smatra da bi Crnu Goru trebalo definisati kao građansku državu. Njih 21,1 odsto bi je definisalo kao državu crnogorskog naroda i drugih građana koji u njoj žive, 11,3 odsto kao državu crnogorskog i srpskog naroda i drugih naroda koji u njoj žive, 2,4 odsto kao državu srpskog naroda i drugih građana koji u njoj žive, a 1,1 odsto nema stav prema ovom pitanju”, saopštila je koordinatorka istraživačkog centra CDT Milena Gvozdenović.

Da se u Crnoj Gori oseća potpuno bezbedno reklo je 77,2 odsto ispitanika, ali više od četvrtine (26,7 odsto) veruje da je moguće da društveno-politički odnosi dovedu do nasilja.

Zabrinutost je najveća među Bošnjacima i Albancima. Na pitanje da li su se nekada osetili ugroženo zbog drugačijeg političkog mišljenja potvrdno odgovara skoro trećina ispitanika (31,7 odsto).

Takođe, 27,.6 odsto ispitanika je ukazalo da se nekada osetilo ugroženo zbog etničke pripadnosti, 24,6 odsto zbog religijske pripadnosti/ubeđenja, 23,3 odsto zbog pripadnosti političkoj partiji, 19,9 odsto zbog svog materijalnog položaja, a 10,8 odsto zbog roda, navodi se u saopštenju. Najveći stepen etničke distance svih grupa, Crnogorci, Srbi, Bošnjaci, Muslimani, Albanci, izražen je prema Romima.

Većina ispitanika – 73,8 odsto, kažu iz CDT, smatra sebe antifašistom, 12,8 je navelo da se ne oseća tako, dok se 13,4 odsto nije izjasnilo po tom pitanju. Podaci pokazuju podeljenost u odnosu na genocid u Srebrenici, pa na primer 42,2 odsto ispitanika smatra da bi trebalo obeležavati Dan sećanja na žrtve u Srebrenici, 44,4 odsto se ne slaže sa tim, dok 13,4 odsto nema stav po tom pitanju.

Svaki peti ispitanik, 21,5 odsto, ne smatra da je Crna Gora učinila pravu stvar kada se izvinila za ratne zločine Hrvatskoj. Skoro četvrtina ispitanika (23,6 odsto) ne smatra da je u Srebrenici 1995. godine počinjen genocid. Svaki deseti ispitanik (12,2) smatra da je opravdano oružjem braniti svoju veru. Sa tim nije saglasno 80,6 odsto, dok se 7,2 odsto nije izjasnilo po ovom pitanju.

Među onima koji bi opravdali nasilje je najveći broj pripradnika pravoslavne veroispovesti – 19,3 odsto pripadnika Crnogorske pravoslavne crkve, te 18,2 odsto Srpske pravoslavne crkve, a 10,9 odsto je onih koji se izražavaju pravoslavnim bez navođenja pripadnosti određenoj crkvi. Nakon pravoslavaca, sa tim se najviše slažu pripadnici islamske veroispovesti (10,4 odsto). Takav stav nije zabležen kod pripadnika katoličke veroispovesti.

(FoNet, foto: Pixabay)