Evropska komisija treba da prestane da podržava i finansira projekte sa fosilnim gorivom na Zapadnom Balkanu i fokusira se na održivu energiju, navela je grupa organizacija civilnog društva iz regiona.

Dok rat u Ukrajini besni a cene gasa rastu, Evropa se bori da se odvikne od ruskog gasa. Rešenje za Balkan nije više gasnih projekata ili alternativnih izvora, kao što je Azerbejdžan, već je to energetska efikasnost i održivost, navele su organizacije civilnog društva.

Ekonomije Zapadnog Balkana, poput Severne Makedonije, BiH i Kosova, veoma su zavisne od fosilnog goriva, posebno uglja.

Kako bi ispunile ciljeve dekarbonizacije svojih ekonomija, smanjenja emisije i energetske nezavisnosti, zemlje regiona tražile su podršku EU. Međutim, umesto finansiranja solarne energije, vetroenergije, eneregetske efikasnosti i drugih vrsta održive energije, EU će uliti milijarde (evra) u fosilno gorivo, naročito gas.

Koalicija 36 organizacija civilnog društva u pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen pozvala je na ukidanje zavisnosti od gasa.

„Tražimo od EK da se uzdrži od promovisanja nove gasne infrastrukture na Zapadnom Balkanu, bilo u javnim izjavama, bilo svojim investicijama u okviru Ekonomskog i investicionog plana. Umesto toga, EK treba da uloži  napor da ohrabri stvarno transformativne investicije kojima se u regionu ne pridaje dovoljno pažnje“, navodi se u pismu u koje je imao uvid EURACTIV.

Dalje se podseća na potpisivanje Sofijske deklaracije o zelenoj agendi u novembru 2020. u kojoj se region obavezao da radi na dekarbonizaciji Evrope do 2050. i gde se traži napuštanje fosilnog goriva. Iako Balkan još ne zavisi u velikoj meri od gasa, vlade planiraju da povećaju njegovu upotrebu a „EK ih aktivno podstiče“ u tome.

Kako se navodi u pismu, samo u februaru ambasador EU u Srbiji bio je na pokretanju radova na novom gasovodu Srbija-Bugarska koji se delom finansira iz EU zajma i granta. Zvaničnici EU takođe su na samitu u Bakuu izdali saopštenje u kome se promoviše gas. To uključuje predstavljanje azerbejdžanskog gasa kao faze u napuštanju uglja i dekarbonizaciji ekonomija i izjavu evropskog komesara za proširenje Olivera Varheija da se nada da će biti više strateških gasnih projekata kao alternativa ruskom gasu.

Dodaje se da je azerbejdžanski gas problematičan jer se vladajući režim bori sa korupcijom na visokom nivou, posebno u vezi poslova sa gasom.

U pismu Fon der Lajen navodi se da EK godinama promoviše Južni gasni koridor kao alternativu ruskom gasu ali da ruska naftna kompanija Lukoil ima 20% u gasnom projektu Šah Deniz.

„Alternativa za ruski gas za najveći deo Zapadnog Balkana nije azerbejdžanski gas, niti LNG ili neki drugi gas, već je to energetski efikasna ekonomija zasnovana na održivim vrstama obnovljive energije“, istakli su potpisnici.

Umesto na gas, EU treba da se fokusira na „preko potrebne investicije, kao što su rešavanje problema gubitaka u distribuciji struje, povećanje upotrebe toplotnih pumpi i renoviranje stambenih zgrada, koje ne dobijaju ni upola toliko pažnje kao gas“ a ta ulaganja su ključna za održivu energetsku tranziciju.

Pored toga, s obzirom na obim energetskog siromaštva u regionu i političku osetljivost velikih računa, potrošači neće moći ili hteti da prihvate visoke ili kolebljive cene gasa. U pismu se navodi da će vlade, čak i ako se gas koristi, verovatno morati da ga subvencionišu u periodima visokih cena, što je dodatno opterećenje za ograničene javne budžete.

Neuspešno udaljavanje od gasa u regionu „odvešće nas u ćorsokak“ a koštaće mnogo novca i trajaće mnogo godina, upozorava se.

„Komisija mora da vidi i drveće i šumu. Geopolitičke bojazni su stvarne i trenutne – za zemlje koje koriste gas, ali i klimatske promene i ekonomska realnost“, navelo je civilno društvo u pismu predsednici EK.

(EURACTIV.com, foto: Beta/AP)