Srbija je u pogledu građanskog prostora i dalje u kategoriji „opstruiranih“ zemalja, ali zbog značajnog pada građanskih sloboda ove godine dodatno je istaknuta i kao „zemlja od interesa“, ocena je Međunarodnog saveza nevladinih organizacija CIVICUS koji je danas u Beogradu predstavio svoj redovni godišnji izveštaj.

U Srbiji je od januara do novembra zabeleženo 177 incidenata u kojima su kršene osnovne slobode: imamo povećan broj hapšenja, privođenja, prekoračenja ovlašćenja policije, zloupotrebu zakona kako bi se hapšenja „opravdala“, rekao je Uroš Jovanović iz Građanskih inicijativa i naveo da je povodom protesta zbog tragedije u Novom Sadu zabeleženo 38 incidenata hapšenja i privođenja zbog učešća u javnom skupu.

Kod protesta povodom Starog savskog mosta zabeležili smo sedam, povodom anti-litijumskih protesta najmanje 40 incidenata, dodao je Jovanović.

Prema njegovim rečima, intenzivirale su se kampanje blaćenja organizacija civilnog društva, ali i tužbe protiv medija kao mehanizam zastrašivanja i ućutkivanja aktivista i novinara.

Pravo na protest ugroženo je širom sveta, a hapšenje demonstranata ubedljivo je najčešća taktika kojom se ograničavaju prava na slobodu izražavanja, okupljanja i udruživanja, izjavila je istraživačica CIVICUS Monitora Tara Petrović, predstavljajući najnoviji izveštaj CIVICUS „People Power Under Attack 2024“ .

Kako se ističe u saopštenju sa te prezentacije, u Srbiji je u 2024. godini došlo do masovnih protesta kao reakcija na obnavljanje kontroverznog projekta eksploatacije litijuma. Desetine aktivista uhapšeno je u 17 gradova u avgustu, a veliki broj njih optužen je za „pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka“.

Te optužbe su često bile zasnovane na njihovim aktivnostima na društvenim mrežama ili učešću u protestima, a kako se navodi, Vlada je dodatno eskalirala tenzije predstavljajući otpor projektu eksploatacije litijuma kao sa strane podržan napor za destabilizaciju Srbije.

Visoki zvaničnici i provladini mediji optužili su nevladine organizacije za organizovanje „obojene revolucije“, navodi se u izveštaju, uz ocenu da se situacija pogoršala posle tragičnog kolapsa železničke stanice u Novom Sadu, u kojem je poginulo 15 ljudi, što je izazvalo nove proteste.

Vlasti su reagovale povećanom represijom, uključujući prekomernu upotrebu sile i hapšenja demonstranata od pripadnika policije u civilu koji su odbili da se identifikuju, što je izazvalo ozbiljne zabrinutosti u vezi sa kršenjem ljudskih prava i bezbednošću demonstranata, navedeno je u izveštaju.

(FoNet/foto: Autonomija)