„Građani se polako okupljaju na Trgu noseći transparente sa natpisima –  Nismo za ovo glasali,  Nećemo da nam Tomislav Bokan vodi Grad, Nećemo da nas Dveri uče kulturi, Gde su Romi u Romskoj demokratskoj stranci, Biografije na sunce, Bolje anarhija nego ovakva vlast…Tu su šerpe, zviždaljke, zastave Novog Sada, Vojvodine, a i Srbije… Među okupljenima koji protestvuju nema članova prethodne vlasti, bivših funkcionera, stranačkih obeležja, samo obični građani, koji se bore za svoj grad, jer taj grad pripada njima, a ne političarima…” – Ovo je samo jedan iz mora sličnih komentara na sajtu  jednog novosadskog medija, potpisan šifrom “San”.

San koji, očigledno sanjaju mnogi Novosađani nakon što je njihova izborna volja na ovogodišnjim majskim lokalnim izborima izbrisana razbojnički, silom i jednim potezom nazvanim nužnošću upodobljavanja. Većina Novosađana –  koja nije glasala za vlast na čelu sa naprednjacima, koja im je pre neku noć poslata iz republičke direkcije Tomislav Nikolić- Ivica Dačić – prevarena je, osramoćena, ponižena i sad joj se članovi novosadske ispostave pomenute direkcije, smeju u lice! Glasali ste, pa šta! Mi smo odlučili da to ne  ne važi! Računajte da nije ni postojalo!     

Glasali su i delali Novosađani i pokazivali šta misle i ranije, za vreme ovih već skoro više od dve decenije. Za njih, kažu, nije imanentno da kad im se nešto ne dopada, a pogotovo ako je to povezano s vlašću i politikom, da vrište po ulici i protestvuju… Oni, lepo, mirno izađu na izbore i zaokruže šta i kako misle, pa se svi ostali iznenade otkud sad to odjedared? Podržali su Antu Markovića, misleći da može da ih spase ratne tragedije… Podržali su i Ivana Đurića, jer su znali da je mlad, sposoban, školovan i obrazovan…Pa više njih nije, nego što jeste, glasalo za Slobodana Miloševića… A, Novi Sad je bio i prvi grad, koji je za vreme Slobe složno formirao  DUONS (Demokratsku opoziciju Novog Sada)… Pevalo se tada na Trgu slobode, na čelu sa nestranačkim kandidatom za predsednika gradske Vlade, pokojnim prof. dr Đorđem Bašićem, o pobedi i slobodi… Za vreme ex YU rata, samo u Sarajevu i Novom Sadu uspeli su Novosađani da se masovno okupe oko Miletićevog spomenika i organizujći molitvu za mir – desetine hiljada ljudi molilo se na svim vojvođanskim jezicima… Ostvarili su, složno, opet glasanjem, i slogan – Ni jedan socijalista u Skupštini Vojvodine… Tako su se Novosađani u poslednjih dvadesetak godina dičili mirotvorstvom i iskazivali svoju političku volju, pre svega na izborima.

A, pre neku noć, njihova izborna volja menjana je, na njihove oči iza nekakvog zelenog paravana donesenog iz seoske ambulante. Sve je to, računajući gotovo svaki minut sedamnaestočasovne sednice nečega što se zove gradski parlament, bio tužan provincijski cirkus – i ono što se videlo na sednici Skupštine i ono što su javnosti ponudili oni koji su silom, bez političkog iskustva, obrazovanja i kulture, a pogotovo bez manira stečenih kućnim vaspitanjem, došli do vlasti…

“Većina koja je smenila gradonačelnika Igora Pavličića i mene, učinila je to na direktnu inicijativu Aleksandra Vučića. Romska demokratska stranka optuživana je za kupovinu glasova. Predstavnici Dveri i NOPO su  izbačeni iz svojih stranaka. Članovi SPS su naterani da napuste našu većinu zbog direktive beogradske centrale. Izbačeni, osumnjičeni, odbegli i naterani – to je većina koja je smenila demokratsku vlast u Novom Sadu. Čast mi je što ste vi ti koji tražite moju smenu,” reči su.smenjene predsednice Skupštine grada Aleksandra Jerkov, koje su vrlo plastično oslikale novoustoličene. A,  takve su i njihove radne i političke biografije – bez ili sa diplomama privatnih, priznatih ili nepriznatih fakulteta, s nekoliko puta promenjenim stranačkim članskim kartama, s potvrdama o izbacivanju iz sopstvenih stranaka, sa pokrenutim istragama zbog sumnji u predizborne malverzacije, krađe i kupovine glasova…Samo nekoliko dana pre otimanja vlasti, pljuštale su sumnje i optužbe o podmićivanjima… Da bi se to izbeglo, silom su sve svoje odbornike čak u dva navrata zatvorili u karantin, ne bi li ih sačuvali od mogućnosti političkog i monetarnog udara. Smenili su upravu grada koji su Novasađani izabrali na izborima, uspeli da naprave prostu ali i prostačku većinu!

Da bi sve bilo još otužnije, lideri nove vlasti u, inače po Ustavu sekularnoj državi, išli su i na brifing kod vladike bačkog Irineja! Delegaciju je predvodio tada još kandidat za gradonačelnika Miloš Vučević iz Srpske napredne stranke, a u sviti je bio i njegov stranački kolega s najvišim akademskim zvanjem u lokalnom ogranku SNS dr Aleksandar Milovančev, za koga su vezane neke afere novosadskog zdravstva, kao i bivši članovi ekstremističkog pokreta “Dveri”. Obavestili su vladiku da su stranke i odborničke grupe početkom septembra potpisale koalicioni sporazum koji podržava 42 (od 78) odbornika. Sporazum su potpisali: odbornici SNS, njih 15, pa sedmoro iz SPS, predstavnici odborničke grupe “Novi Sad odmah”, koju čine pet odbornika koji su mandate osvojili na listi “Dveri”, pa potom isključeni iz stranke, zatim jedan koji je donedavno bio član stranke “Ni jedan od onudjenih odgovora” i potom isključen iz nje (Njegova partija je saopštila da je ukrao pečat stranke i da će protiv njega morati da podnesu najmanje jednu prijavu). Sporazum je potpisalo i tri odbornika SPO, koji su mandate osvojili na listi LSV! Družina izbačenih, prebeglih, odbeglih i sličnih dogovorila se o budućoj gradskoj pravoslavnoj slavi, ali kako rekoše, “uz prisustvo ostalih verskih zajednica i drugih značajnih društvenih činilaca”. O prisustvu Novosađana nije bilo reči! Nije bilo reči ni o 1. februaru, Danu Novog Sada, kada je Novi Sad, ukazom carice Marije Terezije, u 18. veku, postao slobodan grad! Međutim, bilo je reči o stavki iz programa “Dveri” o “porodičnim vrednostima”, za koju je rečeno da je jedan od najvažnijih delova koalicionog sporazuma. Družina je dobila blagoslov.     

Sa svoje strane (a Božjom voljom, kako bi rekli u “Dverima”), Vučević i naprednjaci blagosiljali su sve ispade svojih odbornika ali i i biografije članova koalicije, novoizabrane članove Gradskog veća i direktore javnih i javno komunalnih preduzeća.
Čovek čije je novi zadatak da bude član Gradskog veća zadužen za socijalnu zaštitu i brigu o deci, Bela Kurina iz Romske demokratske stranke (RDS), na čijoj listi nije bilo ni jednog pripadnika nacionalne manjine koju zastupa, izjavio je neposredno pre majskih izbora, da “… na listi nema nijednog Roma zato što bi oni prodali svoj glas i izdali stranku prvom prilikom kada bi im neko ponudio novac… Evo, ja sam Rom i prvi bih se prodao kada bi mi ponudili 100.000 evra da izglasamo neki zakon, koji se, inače, kosi sa našom ideologijom. Pa, znate, možemo doći u iskušenje pa da damo glas, ko da više… Iz tog razloga odlučio sam da na listi budu obrazovani i situirani ljudi koji neće podleći pritiscima i malverzacijama u Skupštini…Na listi ima Ličana, i Crnogoraca, i Slavonaca i treba da bude sramota svakoga ko postavi to pitanje zašto su baš oni na spisku, zato što mi živimo u multietničkoj zajednici… ”

Taj “razlog”, o kome je Kurina govorio ono o obrazovanim i situiranim ljudima, očigledno je Tomislav Bokan (da podsetimo, to je onaj krupni čovek u svetloj košulji podvrnutih rukava koji je na maratonskoj sednici o smeni vlasti žvakao žvaku u kameru i pitao Jerkovu, pokazujući neki koverat, da li tako, baš kako on čini, treba tajno glasati iza zelenog paravana!), čija porodica (ako se ne računa kum) ima, pored njegovog, još tri odbornička mandata u novom sastavu gradskog parlamenta: njegova žena, brat i bratanac. Bokan  je poreklom iz Hrvatske, nekadašnji je kadar DSS i SRS, a u novoj preraspodeli će sedeti u fotelji direktora “Urbanizma”. Bokan je turizmolog (ima istu diplomu kao i Dragan Dunčić, gradski menadžer u vreme radikalske vlasti), a o novoj funkciji konsultovao se sa ličnom baba-vračarom, koja mu je kroz olovo prorekla da je bolje da bude direktor JP nego član Gradskog veća.

Za valjano funkcionisanje saobraćaja, u Gradskom veću zadužen je Nemanja Vukčević (SPS), nekadašnji direktor Muzeja grada, koji je diplomirao književnost, dok je direktorovanje “Čistoćom” povereno doktoru istorijskih nauka Draganu Božiću. Za direktora “Lisja” postavljen je Stojan Ivanišević (“Dveri”) za koga se na nekim sajtovima verovatno šale kada kažu da nisu sigurni da je punoletan. Goran Sečujski (“Dveri”), u Gradskom veću zadužen za privredu, završio je Ekonomski fakultet, radi u Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija, a njegova biografija objavljena na stranačkom sajtu puna je kurseva i seminara koje je pohađao tokom školovanja. Dejan Mandić (SNS), dipl. ekonomista do sada zaposlen u “Tržnici”, a od sada u Gradskom veću zadužen za budžet i finansije, ostavio je (na stranačkom sajtu) u kolonama o radnom iskustvu, društvenim aktivnostima, političkom angažmanu i stranim jezicima – prazno mesto. Za direktora Novosadske televizije postavljena je Emilija Marić (SNS) iz Gospođinaca, ekonomista, koja je diplomu stekla na BK univerzitetu, u čijem je marketingu i radila. Predsednik je Foruma žena novosadskih naprednjaka. Ona je šesti direktor za poslednjih 12 godina na ovoj televiziji. Milanka Brkić (“Dveri), koja je zadužena za kulturu u Gradskom veću, radila je u PR službi RTV Vojvodine, a od septembra 2011. radi u Odeljenju za razvoj programa ove televizije. Kolege je opisuju je kao skromnu osobu koja je revnosno obavljala poverene joj zadatke.

Za Miloša Vučevića, novog gradonačelnika, njegova partija kaže da je čovek porodičan, ozbiljan, obrazovan i bez mrlje u biografiji. I bez poroka. Međutim, na sad već čuvenoj, sramnoj sednici Skupštine grada, vodila se i žestoka rasprava između Borislava Novakovića (DS) i naprednjaka Vučevića. Novaković je Vučevića optužio da kadruje u DS (jer je člana DS Petra Zagorčića bez pitanja predložio za člana Izborne komisije) i poručio mu je: “Prvo što će vam se dogoditi na mestu gradonačelnika jeste to da ćete dobiti krivičnu prijavu!”           

“Živim u Novom Sadu i meni je svejedno ko je gradonačelnik, koja stranka je na vlasti, ja nemam nikakve koristi od  njih. Samo znam da nikada više neću izaći na izbore. Strašno je što nova vlast ignoriše volju građana, otimaju vlast gde nisu izabrani… Narod samo ćuti i gleda. Polako ulazimo u bankrot, ako već nismo, svaki dan nešto poskupljuje, posao se i dalje kupuje… Baš nam je super ova nova vlast” – poruka je, jednog od obrojnih Novosađana koja, sudeći po prvim reakcijama, odražava većinsko raspoloženje građana glavnog grada Vojvodine, a koju vlast, ova i svaka naredna treba da čuje i zapamti! 

Branislava Opranović (Autonomija)