Skip to main content

CINS: Filološki fakultet proverava da li je Jelena Trivan plagirala doktorat

Info 20. апр 2023.
3 min čitanja

Postupak u slučaju doktorata Jelene Trivan pokazuje postojanje ozbiljnih snaga u akademskoj sferi na Univerzitetu u Beogradu i njegovu „nespremnost da prihvati da bude potpuno zgažen“

Stručna komisija Filološkog fakulteta u Beogradu ispitivaće da li je savetnica premijerke i nekadašnja direktorka Službenog glasnika Jelena Trivan plagirala svoj doktorat, saznaje CINS.

Jelena Trivan doktorirala je sa radom „Biblioteke i multikulturalnost“.

Sada, skoro deset godina kasnije, formira se četvoročlana Stručna komisija, koja će ispitivati da li je taj doktorat originalan. Prema informacijama do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), postupak je pokrenut na osnovu zahteva za utvrđivanje neakademskog ponašanja, koji je potpisala grupa univerzitetskih profesora.

Komisiju čine četiri člana – dva daje Filološki fakultet, i po jednog Univerzitet u Beogradu i Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

Filološki fakultet je za članove izabrao profesorku Snežanu Samardžiju i docenta Stefana Stojanovića sa tog fakulteta.

Krajem februara, Univerzitet u Beogradu za svog člana je imenovao profesora Slovenske lingvistike na Univerzitetu u Gracu, Bobana Arsenijevića.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje to još nije uradio, potvrdila je CINS-u dekanka Filološkog fakulteta Iva Draškić Vićanović.

„Nije nikakav presedan ovo, dakle imali smo i situacije po godinu dana da Nacionalni savet za visoko obrazovanje ne da svog člana. Zašto – ja to zaista ne znam“, rekla je ona.

Inače, Nacionalni savet je telo zaduženo da prati razvoj visokog obrazovanja, a većinom ga čine fakultetski profesori koje bira Skupština.

Jedna od članica Nacionalnog saveta je profesorka i nekadašnja dekanka Filološkog fakulteta Aleksandra Vraneš, koja je bila mentorka Jelene Trivan tokom izrade doktorata. Na to mesto je izabrana pre oko godinu dana na predlog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Na pitanje kako gleda na to, Vraneš kaže da se u svim telima u kojima je ona ili neko drugi član vodi računa o sukobu interesa, „tako da o tome zaista ne treba da brinemo“. Na pitanje da li će se izuzeti od odlučivanja o tome ko će biti član te komisije, Vraneš odgovara potvrdno.

„Onako kako po zakonu pripada, naravno. Sve se radi po zakonu“, poručuje.

Jelena Trivan kaže da nije znala da se ovaj postupak vodi, niti bi on izazvao ikakvu njenu reakciju.

„To je postalo omiljeno sredstvo političkih obračuna koji uništava Beogradski univerzitet, dok privatni fakulteti štite svoje interese. Niti obavljam akademski posao, niti moj posao i rezultati zavise od zvanja, tako da sam pogrešno izabrana meta i nemam nameru da to komentarišem više“, kaže Trivan.

Arsenijević: Da postupak bude pravno čist

Profesor Boban Arsenijević, jedan od članova Stručne komisije koja će odlučivati o doktoratu, kaže da još uvek nije dobio zvaničnu informaciju da je izabran. Prema njegovim rečima, važno je da postupak bude urađen na potpuno pravno čist način, kako ne bi došlo do situacija da Upravni sud ima prostor da vraća odluke na ponovni postupak ili ih ukida. Upravo to se desilo u slučaju ispitivanja doktorata ministra finansija Siniše Malog.

Arsenijević kaže da postupak u slučaju doktorata Jelene Trivan pokazuje postojanje ozbiljnih snaga u akademskoj sferi na Univerzitetu u Beogradu i njegovu „nespremnost da prihvati da bude potpuno zgažen“.

Ipak, dodaje da, poznajući praksu u Srbiji, može da bude pritisaka i to sa različitih strana.

„Iskreno, ne očekujem da ih bude na mene lično. Mislim da će to pre ići eventualno na one članove komisije, koji su predloženi unutar akademske zajednice u Srbiji i od strane onih tela i institucija koja moraju po proceduri da učestvuju u tom celom procesu“, smatra.

Đorđe Pavićević, profesor na Fakultetu političkih nauka i sada poslanik u Narodnoj skupštini, jedan je od profesora koji je tražio da se doktorat Jelene Trivan ispita. On kaže da „postoji spremnost na Filološkom sada da se taj slučaj izvede do kraja, ali naravno to neće ići lako“.

On objašnjava da ove procedure na Univerzitetu i inače idu sporo zato što mnogi profesori odbijaju da budu u komisijama, a da je ovaj slučaj osetljiv, jer postoji dodatna politička dimenzija.

„Ono što je srećna okolnost jeste da to delo plagijata ne zastareva, ono se može utvrđivati bilo kada i ne može doći do toga da se taj slučaj na primer odbaci kao zastareo“, rekao je Pavićević.

Doktorat Jelene Trivan se u javnosti već dovodio u pitanje i to 2019. godine, kada je nedeljnik Vreme objavio da je ona bez navođenja izvora prepisala bar 15 odsto rada, između ostalog i iz knjige lidera Dveri Boška Obradovića.

Obradović je, nakon pisanja Vremena, Filološkom fakultetu podneo zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja, ali je, prema rečima dekanke, isti odbačen kao neuredan.

Trivan je demantovala tvrdnje Vremena, a potom i tužila njihovog izdavača, glavnog urednika i novinara. Pre oko godinu dana, Viši sud u Beogradu je presudio da je tekst naneo duševnu bol Jeleni Trivan i osuđene obavezao da joj plate 80.000 dinara. Pored toga, sud je odlučio da tekst ostane dostupan na njihovom portalu.

Međutim, ova presuda nije konačna, s obzirom da je slučaj trenutno na Apelacionom sudu.

(N1, foto: Medija centar Beograd)