Zemlje koje predvode u procesu pristupanja EU u regionu nisu nužno i najbolje u pojedinačnim reformskim oblastima pa je tako Srbija po otvorenosti, transparentnosti i odgovornosti uprave na trećem mestu u regionu a Crna Gora je pretposlednja, pokazuju rezultati PAR Monitora.
PAR Monitor je izveštaj o reformi javne uprave na Zapadnom Balkanu koji je pripremila regionalna Misli za Evropu mreža (Think for Europe, TEN) predvodjena Centrom za evropske politike (CEP) iz Beograda i izradjen je u okviru projekta WeBER, prvog regionalnog projekta civilnog društva koji prati reforme javne uprave.
Rezultati za Srbiju pokazuju da je jedna od najvećih slabosti nizak stepen transparentnosti odlučivanja na sednicama i izveštavanja o radu Vlade, saopštio je danas CEP.
Te ocene potvrdjuje i anketa civilnog društva WeBER-a koja je pokazala da gotovo dve trećine civilnog društva Srbije (64 odsto) smatra da način odlučivanja Vlade Srbije nije transparentan.
„Ako transparentnost rada vlade u jednoj zemlji posmatramo na skali od nula do pet, Srbija je za prakse izveštavanja o radu Vlade dobila najnižu ocenu, jer se godišnji izveštaji o radu Vlade i izveštaji o ključnim strateškim dokumentima gotovo uopšte, ili neredovno objavljuju i najčešće nisu javno dostupni“, rekla je programska direktorka CEP-a Milena Lazarević.
Ona je navela da je za transparentnost odlučivanja na sednicama Vlada dobila jedinicu zbog činjenice da se akta koje Vlada usvaja na sednicama ne objavljuju u svim slučajevima, kao i da se zaključci, kojima se često usvajaju važne odluke, objavljuju samo ako se to propiše u samom tom aktu.
„I druge zemlje u regionu imaju odredjene probleme sa transparentnošću vlada, ali uporedno gledano, Srbija je u ovom domenu medju najslabijima“, rekla je Lazarević.
Ipak, Srbija je s ocenom 3 najbolja u regionu kada je u pitanju „proaktivnost“ državne uprave u objavljivanju informacija na sajtovima pojedinačnih institucija.
Taj rezultat postignut je zahvaljujući praksi objavljivanja Informatora o radu pojedinačnih institucija, što je jedinstven institut u regionu.
Prema rečima programske direktorke CEP-a, Srbija nije dobila bolju ocenu u tom pokazatelju zbog izostanak truda da se informacije koje institucije stavljaju na svoje sajtove očiste od birokratskog rečnika i učine pristupačnijim i lakše razumljivim za gradjane.
Istraživanje je pokazalo i da civilno društvo ima vrlo pozitivan stav prema institucijama kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
„Gotovo 80 odsto ispitanih se slaže da je Poverenik, kroz svoju praksu, uspostavio visoke standarde poštovanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja“, rekla je Lazarević i dodala da je upravo zbog toga izuzetno važno da se integritet i kredibilitet te institucije održe i u budućnosti, posebno u svetlu predstojećeg izbora novog Poverenika.
Ona je dodala da je procenat saglasnosti u civilnom društvu znatno niži kada se postavi pitanje da li sankcije za kršenje prava na slobodan pristup informacijama dovode do dovoljno ozbiljnih posledica po odgovorna lica u organima državne uprave.
Regionalni PAR Monitor je ranije ove nedelje predstavljen u Briselu, u Generalnom direktoratu EK za politiku susedstva i proširenja (DG NEAR).
(Beta)