Obeležava se sedam godina od otvaranja pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, a 2020. ostaće ubeležena kao prva u kojoj nijedno pregovaračko poglavlje nije otvoreno i u kojoj je Srbija ostvarila izuzetno mali napredak na putu ka EU, saopštio je beogradski Centar za evropske politike (CEP).

CEP je ocenio da su za ovakav ishod prvenstveno odgovorne vlasti u Srbiji i to zbog izostanka konkretnih rezultata u borbi protiv korupcije, pogoršanja situacije u pogledu izbornog procesa, pritisaka na nezavisne medije, organizacije i pojedince.

Navodeći da je pandemija dodatno ogolila sve nedostatke funkcionisanja demokratskih institucija u Srbiji, CEP ukazuje da je tokom vanrednog stanja u Srbiji došlo do pojačanih napada na neistomišljenike, do pojave velikog broja ekstremističkih grupa, lažnih nevladinih organizacija (GONGO) i do cvetanja fantomskih medijskih platformi koje služe za širenje lažnih vesti, a da je često mesto za širenje dezinformacija bila i skupštinska govornica.

CEP smatra da se u Srbiji „neopravdano kasni sa primenom obaveza u ključnim oblastima, pa se uspesima smatra svako ispunjenje davno obećanih promena, poput usvajanja nove Medijske strategije ili Strategije reforme pravosuđa“.

Zato CEP poziva vladu „da pokaže posvećenost reformama i iskrenu odanost evropskim vrednostima i evropskom putu“, dodajući da je neophodno da vlasti prestanu da zbunjuju građane i ohrabruju protivnike EU „slanjem dvosmislenih poruka o ‘najznačajnijim’ međunarodnim partnerima“.

CEP pored toga smatra i da vlasti „treba da usvoje sve preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava pri OEBS-u (ODIHR) o uslovima za održavanje slobodnih i fer izbora, da se obezbede konkretni i merljivi rezultati u rešavanju ključnih slučajeva korupcije i organizovanog kriminala, da se omoguće uslovi za nezavisno i nepristrasno delovanje sudske vlasti, zaštite sloboda govora i sloboda medija“.

Vlada se u saopštenju poziva i da „značajno unapredi transparentnost procesa evropskih integracija i omogući redovan pristup informacijama o ključnim koracima i dinamici usklađivanja domaćih propisa sa pravilima i standardima EU“, kao i da „iskoristi novu metodologiju proširenja EU koja može pomoći i ubrzati put Srbije ka članstvu, jer će omogućiti sveobuhvatni, sektorski pristup neophodnim reformama“.

„Sa druge strane, mi, predstavnici civilnog društva, očekujemo od EU da insistira na rezultatima u ključnim oblastima, da strateški uključuje Srbiju u zajedničke politike, i da pojača komunikaciju sa vlastitim građanima u vezi sa neophodnošću integracije zemalja Zapadnog Balkana“, navodi se u saopštenju Centra za evropske politike.

(Beta)