Odlukom Višeg suda u Vranju prikazivanje filma „Neverni“ albanskog autora Ganija Veseljija zabranjeno je u Srbiji.

Kako se navodi u odgovoru koji je iz te institucije dostavljen Radiju Slobodna Evropa (RSE), sudsko veće je ocenilo da je osnovan predlog Javnog tužilaštva da ovo delo „zagovara i podstiče diskriminaciju i mržnju“.

Istom odlukom je prikazivanje još jednog Veseljijevog filma, pod naslovom „Tišina ubija“, dozvoljeno ali pod uslovom da se, između ostalog, sa najavne i odjavne špice ukloni obeležje Republike Kosova.

Producent filmova Gani Veselji kaže da je razočaran ovakvom odlukom i da neće ukloniti obeležje Kosova, pošto je tamošnja Vlada finansirala filmove.

Dva kratkometražna filma producentske kuće Colosseum Production iz Preševa našla su se pred sudom nakon što je policija u junu dobila anonimnu prijavu, uoči njihovog premijernog prikazivanja u Bujanovcu, da podstiču mržnju i diskriminaciju, što autori negiraju.

Šta kažu u Sudu

Javnosti još nisu predočeni svi detalji odluke koju je veće Višeg suda u Vranju donelo 14. avgusta.

U odgovoru koji je Radiju Slobodna Evropa dostavljen iz Suda, navodi se da je veće utvrdilo da film „Neverni“ (I pabesi) krši član 28. Zakona o kinematografiji.

U tom članu se navodi da je zabranjeno stavljanje u promet i javno prikazivanje kinematografskog dela koje podstiče diskriminaciju i širi nacionalnu, rasnu i versku mržnju. Takođe se navodi da se može izreći zabrana javnog prikazivanja kinematografskog dela sa pornografskim sadržajem ili sadržajem kojim se zagovara ili podstiče nasilje i otvoreno vređa ljudsko dostojanstvo.

Što se tiče drugog filma pod nazivom „Tišina ubija“ (Heshtja vret), sudsko veće je, uz određene preduslove, dozvolilo javno prikazivanje. Pored zahteva da se iz špice ukloni obeležje Republike Kosovo, traži se i da se naznači da se film ne preporučuje mlađima od 16 godina.

„Pri donošenju odluke veće Višeg suda u Vranju je pored svih ostalih provedenih dokaza i predloga Glavnog javnog tužioca u Vranju posebno cenilo osnovni i dopunski nalaz Filmskog centra Srbije, kao stručne ustanove koja obavlja poslove u oblasti kinematografije, utvrđene Zakonom o kinematografiji“, stoji u odgovoru Višeg suda u Vranju.

RSE je elektronskom poštom kontaktirao Filmski centar Srbije, uz molbu da obrazlože mišljenje dato u ovom slučaju, kao i da navedu članove komisije koji su doneli to mišljenje, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Ovo je prvostepena sudska odluka, na koju autori i producentska kuća imaju pravo žalbe. Drugostepenu odluku donosi Apelacioni sud u Nišu.

Šta kaže producent?

U izjavi za RSE Gani Veselji kaže da se nakon prvostepene odluke suda oseća veoma loše, pošto je taj projekat finansirala Vlada Kosova posredstvom Nacionalnog saveta Albanaca.

„Film je bio posvećen Preševu i naravno da sam imao najveću želju da se tamo prikaže“, navodi Veselji.

On kaže da ne može da se saglasi sa preporukom Višeg suda da se iz filma „Tišina ubija“ ukloni državno obeležje Kosova.

„Izjavio sam u sudu da neću ukloniti logo Republike Kosovo, jer mi moja profesionalna etika i moj moral to ne dozvoljavaju… Pre svega (država Kosovo) je direktan finansijer filma“, kaže Veselji.

U ranijoj izjavi za RSE on je objasnio da „Neverni“ i „Tišina ubija“ ne propagiraju nikakvu mržnju, već da su zasnovani na narodnim pričama.

„Neverni“ govori o čoveku koji je strastveni ljubitelj oružja i njegovom bliskom prijatelju koji ga prijavljuje policiji, dok je tema drugog filma trenutak kada neki mladi ljudi u pljački ubijaju svog ujaka a ubistvo se otkriva posle 20 godina.

Veselji kaže da je kroz ovaj projekat dobio sredstva za snimanje pet filmova, od kojih su četiri već snimljena, dok će peti biti završen u septembru.

„Ovih pet filmova neće imati priliku da se prikaže u Srbiji jer svi imaju logo Republike Kosova“, kaže Veselji i podvlači:

„Ovo je sada veoma ozbiljan problem za sve Albance, jer je to cenzura kulture, a ja apsolutno nemam šanse da se borim sa celom državom.“

Premijerno prikazivanje filmova „Tišina ubija“ i „Neverni“ bila je zakazana za 10. jun. Međutim, otkazana je nakon što je u lokalnu policijsku stanicu stigla anonimna prijava da filmovi podstiču mržnju i diskriminaciju.

Umesto na premijeru, Gani Veselji i direktor Doma kulture u Bujanovcu Jetmir Ismaili otišli su na ispitivanje u bujanovačku policijsku stanicu. Nakon što su dali iskaz, pušteni su na slobodu, a javno prikazivanje filmova je zabranjeno do daljnjeg.

Stanje pravosudnog sistema

Ragmi Mustafi, doskorašnji predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji, kaže za RSE da se odluka Višeg suda u Vranju ne može shvatiti nikako drugačije nego kao cenzura umetnosti i kulture Albanaca u Preševskoj dolini.

„Umetnička ekranizacija narodnih priča Preševa, Bujanovca i Medveđe, uz podršku Vlade Kosova samo je rasvetlila pravo stanje pravosudnog sistema u Srbiji. U suštini to je politički sud prema albanskoj kulturi“, smatra Mustafi.

Prema njegovim rečima, zabrana je „najbrutalniji oblik nasilja i pritiska koji utiče na identitet i kulturni život Albanaca“.

„Političke tenzije, kulturne razlike ili istorijski narativi ne bi trebalo da utiču na sadržaj kulturnih produkcija“, kaže Mustafi.

Šta je sporno u odluci suda?

Marko Milosavljević iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) ocenjuje za RSE da je teško komentarisati ovu sudsku odluku pošto ona javnosti još nije predstavljena u celosti, ali ukazuje da su sud, tužilaštvo i policija zauzeli stanovište da sloboda izražavanja za umetnike albanske nacionalnosti nije dopustiva.

„Ta zabrana je sada potvrđena sudskom odlukom“, kaže Milosavljević.

Prema njegovim rečima, sporno je i obrazloženje suda u vezi sa filmom „Tišina ubija“, čije emitovanje je uslovljeno izbacivanjem obeležja Republike Kosova.

„To nije u skladu sa obavezama Srbije iz Ohridskog sporazuma kojim se Srbija obavezala na priznavanje simbola Kosova“, kaže Milosavljević.

Podsetimo, u sporazumu koji su februara ove godine usaglasili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti u Ohridu, između ostalog, se navodi da će obe strane „međusobno priznati svoje dokumente i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate“.

Marko Milosavljević smatra da zabrana premijere dva filma Ganija Veseljija u Domu kulture u Bujanovcu ima veze sa odlukom direktora te kulturne ustanove na jugu Srbije da 2019. godine zabrani prikazivanje filma „Balkanska međa“, koji prikazuje akciju ruskih specijalaca na prištinskom aerodromu neposredno posle bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

„Ovo ja čitam kao neki vid osvete za to što tadašnji direktor Doma kulture u Bujanovcu to nije dozvolio. To nije bila dobra odluka i ona je sada na neki način bila povod, ali to ne može biti motivacija bilo kom tužilaštvu i policiji da se pozove na jednu zabranu i da onda izvrši drugu“, smatra Milosavljević.

U Srbiji, prema rezultatima popisa iz 2022. godine, živi više od 61.000 pripadnika albanske nacionalne manjine.

Od toga, ubedljivo najviše Albanaca živi u opštinama Preševo i Bujanovac, više od 56.000.

Sledi opština Medveđa u kojoj živi oko 1.000 Albanaca.

(Radio Slobodna Evropa, ilustracija: Autonomija)