U izveštaju „Stanje demokratije u Srbiji 2020“ koji je objavio Centar savremene politike, ocenjuje se da je došlo do značajnog pogoršanja demokratskih procesa u Srbiji, a da su toj oceni najviše doprineli bojkot izbora i vanredno stanje, uz to da bi se i bez njih trend pogoršanja nastavio, dok je poboljšanja bilo ali ona su bila više na papiru i bila su usmerena na to da se „postigne što manje a da se iz toga što više profitira“, izjavio je danas predstavnik Centra savremene politike Aleksandar Ivković.

Ivković je na diskusiji „Stanje demokratije u Srbiji: Najveća prepeka za pristupanje EU?“, koja je održana preko Zoom platforme rekao da je „svaki prethodni izveštaj imao negativnije ocene od prethodnog“, ali da su izveštaji prethodnih godina taj negativni trend slabljenja demokratije „pokazivali postepeno, korak po korak“ dok poslednji izveštaj pokazuje „dramatično pogoršanje“.

„Veoma je bilo sumnjivo skupljanje potpisa (za učešće na izborima), za polovinu izbornih lista postoji mogućnost da su čak lični podaci građana bili zloupotrebljeni“, kazao je Ivković.

On je naveo da se u izveštaju navodi da je u izbornom danu bilo duplo više neregularnosti u odnosu na izborni ciklus 2016. godine, što pokazuje i to da je na poslednjim izborima glasanje bilo poništeno na deset puta više biračkih mesta nego na prethodnim.

„Sve ovo je dovelo do ocene koju smo izneli o samom izveštaju o izborima za Fondaciju ‘Fridrih Ebert’ da su ovo bili najsporniji izbori u poslednjih 20 godina. To je posledica bojkota. Takođe se desilo vanredno stanje, Skupština se ne sastaje 44 dana, to je vrlo negativna tendencija za parlamentarizam u Srbiji“, rekao je Ivković i dodao da su u tom istom periodu svi drugi parlamenti u drugim evropskim državama našli način da nastave sa radom.

Ivković je ocenio da je to bila „posledica odluka vladajuće stranke da tako postupi“, i da vladajuća stranka snosi odgovornost.

„Negativne ocene bi se sigurno nastavile i bez ta dva faktora“, rekao je Ivković i dodao da je bilo i nekih poboljšanja, ali takve vrste da su u pitanju proceduralne izmene koje su predstavljene kao uspeh „iako je to samo prvi korak ka stvarnoj reformi koja bi uključivala i primenu tih usvojenih dokumenata“.

Ivković je dodao da je verovatni cilj tih izmena „da se postignu poeni“, a da u ta poboljšanja može da se ubroji usvajanje budžeta, koje je urađeno u zakonskom roku.

Predstavnik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak je rekao da je „veliki problem što se kod nas napretkom smatra poštovanje zakona“ i dodao da je „to pretpostavka, sve ostalo su izuzeci“.

Međak je rekao i da mi „de fakto“ potvrđujemo da je moguće da se „na papiru pokazuje napredak“ a da se u državi sve lošije živi.

Na pitanje da li Srbija ima stvarnu želju za ulazak u EU Međak je odgovorio da „ako je ima, nije je pokazala“, kao i da se to odnosi i na vlade koje su ranijih godina formirale demokratske opcije.

Politikolog Boban Stojanović je rekao da su izbori 2020. godine „prekretnica iz razloga što su izbori najgori do sada“, kao i da postoji opasnost da Srbija potone u „čisti autoritarizam“, iako će i dalje postojati izbori.

On je ocenio da je „situacija loša“, kao i da je promena koja se desila u ovoj godini to što su ranije organizacije civilnog društva pričale o tome kako vide situaciju u Srbiji, a da sada to vidi i Evropa i svet.

Predstavnici civilnog društva očekuju nepovoljan izveštaj EK o napretku Srbije u evrointegracijama

Očekivanja civilnog društva u Srbiji oko sadržaja izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija, čije je objavljivanje najavljeno za 6. oktobar, su da će zbog pogoršanja demokratskih procesa on biti nepovoljan, da su dešavanja oko izbora i uvođenja vanrednog stanja dovela do toga da i EU i svet vide da stanje u Srbiji „nije normalno“, kao i da EU može da postavlja strožije uslove i da pomogne u tom procesu, ali da se za demokratiju moraju izboriti „interne snage“.

Politikolog Boban Stojanović je na pitanje – šta možemo da očekujemo od izveštaja Evropske komisije, i da li EU ima mehanizam da utiče na poboljšanje demokratije u Srbiji, koje je postavljeno svim učesnicima diskusije „Stanje demokratije u Srbiji: Najveća prepeka za pristupanje EU?“, koja je održana preko Zoom platforme, odgovorio da će „izveštaj sigurno biti loš“, kao i da je opozicija prošle godine mogla bolje da iskoristi razgovore sa režimom, kome su posredovali evroparlamentarci.

On je naveo da „raduje“ što su određene poslaničke grupe u evropskom Parlamentu zainteresovane za dešavanja u Srbiji i dodao da bi za poboljšanje demokratije trebalo da se izbore opozicione stranke, kao politički faktor koji ograničava vlast, ali da je njihov delokrug ograničen.

„Do sada je Vučić bio u idealnoj situaciji, Srbija je izgledala spolja kao normalna država, više ne. Nadam se da će EU imati malo političke odgovornosti prema nama koji ovde živimo da proba da reši, makar minimalno, probleme“, rekao je Stojanović.

Predstavnik organizacije Evropski pokret u Srbiji Vladimir Međak je rekao da on ne očekuje da izveštaj Evropske komisije o Srbiji bude dobar ili loš, već da će „ako pokrije sve što se desilo biti realan“.

„Očekujem da treba da se ispoštuje ono što je rečeno u Zagrebačkoj deklaraciji (o novoj metodologiji proširenja EU), da će biti direktniji i manje diplomatski“, rekao je Međak i dodao da posledica izveštaja treba da bude sazivanje međuvladine konferencije na odovarajućem nivou, na kome će biti utvrđen plan rada za narednu godinu.

Međak je rekao da za stanje demokratije u Srbiji treba da se izbore političke partije, organizacije i građani Srbije, i da se ne treba oslanjati isključivo na pomoć EU, ali da EU može da bude oštrija prema vlastima u Srbiji i da postavlja strože uslove, kao početkom 2000. godina.

„Demokratiju u Češkoj i Poljskoj nije donela EU, miran raspad Čehoslovačke nije dogovorila EU već Česi i Slovaci jer su imali normalno rukovodstvo“, podsetio je Međak i dodao da „u samoj EU sada ima pad situacije i oko vladavine prava“, kao i da se EU bori sa „gomilom kriza“ koje odvlače pažnju sa Zapadnog Balkana.

„Odluka je naša interna, da li nama EU treba da donese demokratiju? EU može da pomogne kad postoji želja da se nešto uradi. Ne može EU da uspostavlja demokratiju u državi, to je posao za interne snage. Ne želimo da nam bilo ko sa strane uspostavlja vlast, ne treba tome težiti, suština je domaća želja da se demokratizujemo. Tada EU može da pomogne, može da bude oštrija“, rekao je Međak.

On je dodao da novi dokumenti o metodologiji proširenja predstavljaju „ozbiljnu promenu u odnosu na ranije proces“, tako što stavljaju proširenje na mesto strateškog prioriteta.

Predstavnik udruženja građana Centar savremene politike Aleksandar Ivković izjavio je danas da očekuje da će u izveštaju Evropske komisije „situacija oko izbora i vanrednog stanja“, za koju je naveo da je među glavnim faktorima koji su doveli do dramatičnog pogoršanja demokratskih procesa u Srbiji, „biti relativno jasno opisana“.

Ivković je rekao i da izveštaj Evropske komisije ima stotinak strana „i da će tu uvek biti nešto za šta će vladajuća stranka moći da se uhvati“, da je ostvaren napredak, „što će biti promovisano na sva zvona dok će drugi delovi biti minimizirani“, zbog čega je pozvao nezavisne medije „da predstave ove druge ocene koje će biti problematične za stanje u Srbiji na ispravan način“.

Predstavnica nevladine organizacije „Crta“ Tara Tepavac je rekla da je i prošle godine Evropska unija „na svoj način“ podvukla sve probleme domaćih institucija, i da se u tom smislu očekuje da će i u ovom izveštaju „ukazati na probleme i da neće gledati kroz prste“.

„Čak i da nije bilo drastičnih promena, činjenica da imamo dugogodišnji trend da se urušavaju institucije, čak i da nemamo pikove u tom trendu, je zarbinjavajuća. Videćemo na čemu će biti fokus“, kazala je Tepavac.

Godišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu evrointegracija trebalo bi da se nađe na dnevnom redu Evropske komisije 6. oktobra, zajedno sa izveštajima o drugim zemljama kandidatima.

Ovaj plan iznet je u listi potencijalnih tačaka dnevnog reda Komisije za septembar i oktobar, koji je objavljen prošle nedelje.

Prošli izveštaj o napretku Srbije objavljen je u maju 2019. godine, a ove godine, izveštaji su pomereni zbog epidemije korona virusa.

(Beta)