Nemačka štampa se na različite načine bavi finansijskom krizom, pre svega u Španiji i Grčkoj.
Grčka drama bi mogla imati fatalne posledice – pre svega za same Grke, a ne za EU, piše list Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Sve izgleda moguće, od totalnog siromašenja do vojnog puča. Jer, vojska je još šezdesetih godina pokazala da ne preza od preuzimanja vlasti, i to baš u sukobu sa levičarskim snagama. Šta će reći sada, kada država uskoro ne bude više mogla da tu vojsku plaća – zbog intervencije levice? Upravo taj scenario preti, jer ideje favorita na novim izborima, Aleksisa Ciprasa, da ostane pri evru, ali da ne otplaćuje dugove, ne slažu se jedna s drugom. Bez politike štednje, evro će propasti. A oni koji ponovno uvođenje drahme vide kao oslobađanje od jarma, naći će se u čudu, jer, umesto partnera iz EU, plaćaće – sami. Nova valuta bi, bez ekonomske snage, bila tako slaba da bi značila ostanak bez imovine svakog Grka koji nije uspeo da skloni svoj novac u inostranstvo. Krvariće uglavnom socijalno slabi. Čak i ako misle da nemaju šta da izgube, njihovo glasanje za levicu moglo bi da ih odvede u veće i dugotrajnije siromaštvo. Ostatak EU bi to svakako preživeo. Bankrot Grčke se već napola očekuje, a i psihološki bi značio oslobađanje od balasta. Ekonomska relevantnost Grčke je ograničena, a finansijski svet je na to već pripremljen. Sve u svemu, ima razloga za optimizam.“
Švebiše cajtung (Lojtkirh) ne deli to mišljenje: „Kada je reč o budućnosti evra, stvari stoje gore nego ikada. Grci masovno sklanjaju novac na bezbedna mesta. Italija plaća velike sume da bi svoje obveznice uopšte učinila zanimljivim. Španija se nalazi u nezdravoj situaciji: privreda te zemlje se topi, dok država mora da izdvaja sve više novca zbog dugova. Nemačka kancelarka kao da ne može više da spreči raspad evrozone. Ona čak mora da žrtvuje principe koji su Nemcima sveti. (…) Ona će morati da prihvati odustajanje od politike tvrdog novca. Povećanje inflacije je bolje od kolapsa zajedničke valute. Kada bi se evro raspao, Nemačka bi odjednom imala dugove kao i Italija.“
I Španci podižu novac iz banaka
Internet-list Dojče mitelštands nahrihten prenosi da „Španci podižu sav novac sa svojih bankovnih računa“: „Zastrašeni klijenti banke Bankia prošle nedelje su sa svojih bankovnih računa podigli milijardu evra. Ta banka je delom podržavljena a mali ulagači su izgubili dve milijarde evra; oni sada žele da prebace novac na sigurno. Posle vesti o masovnom podizanju novca iz banke, njene akcije su pale za 27 odsto. Slična navala na banke se ocrtava i u Grčkoj. Karolos Papuljas, koji će biti šef države do ponovljenih izbora 17. juna, već je upozorio šefove stranaka da veliki broj ljudi podiže novac iz banaka. Papuljas se pozvao na navode Grčke centalne banke prema kojima je samo prošlog ponedeljka podignuto 800 miliona evra.“
Minhenski dnevnik Zidojče cajtung piše o Španiji „Na rubu nervnog sloma“. „Vlada očajnički pokušava da potisne dve debate. Tako je premijer Rahoj kategorički odbacio i pomisao na to da bi država mogla da zatraži finansijsku ’prvu pomoć’. A ministar finansija Kristobal Montoro pokušava na svaki način da potisne iz diskusija reč ’Koralito’, koja označava vrata tora, i kojom su 2001. u Argentini nazvane mere za ograničavanje plaćanja gotovim novcem. Tada su građani u bankama mogli da podižu samo manje svote. Iako sve više stručnjaka podseća na taj scenario, Montoro tvrdi da je on već i tehnički neostvariv. On je nedavno primio ministre finansija 17 regiona, da bi proverio njihove planove štednje. Oni treba da u oblastima obrazovanja i zdradstva uštede 10 milijardi evra.“
STUPS: Bestijarijum