Evropska Mreža za klimatsku akciju (CAN Europe) sa partnerima iz regiona, koji se zajedno bore da ublaže negativne strane klimatskih promena, objavili su studiju sa političkim preporukama, koje treba da pomognu zemljama Zapadnog Balkana kako da odrede jasanu i ambicioznu putanju smanjenja gasova sa efektom staklene bašte.
Svrha ova studije i preporuka je da informiše proces određivanja ciljeva unutar Energetske zajednice koje treba ostvariti do 2030. godine. Evropska komisija bi trebalo da, u jesen ove godine predstavi analizu zacrtanih ciljeva za 2030. Ovu će analizu razmatrati Ministarski savet Energetske zajednice u novembru iste godine.
Studija pokazuje da region mora znatno da smanji emisije štetnih gasova u narednim godinama. To znači da svaka zemlja regiona treba da postavi ambiciozne političke okvire i akcione planove, kako bi do 2050. postala klimatski neutralna. Kao potpisnice Pariskog sporazuma i Sofijske deklaracije, vlade Zapadnog Balkana dale su jasna politička obećanja da će doprineti ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa i postići klimatsku neutralnost do 2050. godine.
Studije pokazuju da zemlje Zapadnog Balkana nemaju mnogo manevarskog prostora kada je reč o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Emisije iz energetskog sektora u regionu čine u proseku 74 odsto svih emisija gasova staklene bašte. Glavni emiter je zastarela i neefikasna flota termoelektrana na ugalj – 16 pogona uglja Zapadnog Balkana zagađuje koliko i celokupna flota Evropske unije koju čini 250 jedinica! Stoga, iako je potrebna dekarbonizacija svih izvora koji emituju gasove staklene baste, najhitnije je regulisati energetski sektor.
Dok Srbija i Bosna i Hercegovina planiraju nove elektrane na ugalj, dobra vest je da su nedavno tri od pet zemalja Zapadnog Balkana otkazale izgradnju novih proizvodnih kapaciteta na ugalj – reč je o projektima Kosova e Re na Kosovu (500 MW), Pljevlja II u Crnoj Gori (254 MW) i Oslomej u Severnoj Makedoniji (129,5 MW). Ovaj trend treba nastaviti i istovremeno obezbediti da bude inkluzivan i participativan, odnosno da građani koji žive oko ugljenokopa budu informisani i uključeni u sve procese odlučivanja.
„Postavljanje ciljeva za 2030. godinu biće vodeći činilac buduće energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu. Stoga je od vitalne važnosti iskoristiti ovaj trenutak i odrediti ambiciozne ciljeve kako bi se do 2050. godine na Zapadnom Balkanu mogla ostvariti klimatska neutralnost, ispuniti obećanja data potpisivanjem Pariskog sporazuma i Sofijske Deklaracije, a iznad svega obezbediti čista i zdrava budućnost„, rekao je Viktor Berishaj iz CAN Europe.
(EUractiv)