Centar za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) upozorio je danas da se ni pet dana od brutalnog ubistva Fedora Frimermana na splavu „Sound“, zbog koga su za sad privedna tri lica, ne zna da li vlasnici splava koji tvrde da je obezbeđenje istog pružala „profesionalna agencija za obezbeđenje“ govore istinu ili ne.

CEAS je pozvao Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije da objavi informaciju o tome koja je kompanija pružala spomenute usluge, te da li su osumnjičeni bili angažovani u njoj.

„Neophodno je usvojiti krovni zakon o privatnom obezbeđenju koji bi doprineo da se smanji broj ovakvih zločina i olakša njihovo rasvetljavanje. Podsećamo da je predlog Zakona prošao Vladu i da se nalazi u skupštinskoj proceduri“, navodi se u saopštenju ove organizacije.

CEAS je pozvao sve zainteresovane, a pre svega narodne poslanike, da pogledaju CEAS-ov izveštaj „U korak sa privatnim sektorom bezbednosti“, sastavljenom u saradnji sa Udruženjem za privatnu bezbednost Privredne komore Srbije, u kome su predstavljeni pregled stanja u ovoj oblasti i analiza predloga Zakona. U izveštaju su izneseni predlozi, do kojih se došlo u konsultacijama sa stručnjacima, koji bi postojeći predlog Zakona dodatno unapredili.

„To je moguće učiniti amandmanima na postojeći predlog. U Izveštaju se takođe sugeriše i koje je dodatne zakone potrebno usvojiti da bi se ova oblast adekvatno regulisala“, smatra CAES.

„Sadašnje stanje, bez postojanja krovnog zakona, čije je postojanje dobra demokratska praksa u skoro svim zemljama članicama EU, pogoduje netržišnom poslovanju, angažovanju neadekvatno obučenih i-ili kompromitovanih kadrova, lošoj evidenciji broja zaposlenih u sektoru, broja privrednih subjekata u sektoru i utaji poreza. Sve ovo doprinosi lošoj slici o privatnom sektoru bezbednosti u Srbiji koji je, inače, velika i legitimna privredna grana u celom savremenom svetu“, kaže se u saopštenju i dodaje da država Srbija, na šta je ukazivao i Poverenik za dostupnost informacija i zaštitu podataka o ličnosti, a na koji nas je drastično opomenulo i ubistvo na splavu „Sound“, nema adekvatno uređen mehanizam bezbednosnih provera zaposlenih u sistemu bezbednosti, u koji i na osnovu Nacionalne strategije bezbednosti spada i privatni sektor bezbednosti.

„Budući da svako zakonsko rešenje povodom opšteg postupka bezbednosnih provera ima kao jednu od posledica i ograničenja ljudskih prava, CEAS smatra da je neophodno da opšte odredbe o bezbednosnim proverama budu definisane kroz poseban zakon, a nikako kroz podzakonske akte. Država ne treba, kao što je sada praksa, da prepušta tako važno pitanje stihiji ili volji nadležnih ministara“, navodi se u saopštenju.

CEAS smatra poželjnim da opšte odredbe o bezbednosnim proverama budu dodate kroz odgovarajuće dopune Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, koji je „krovni“ zakon za sve tri službe bezbednosti u Srbiji (Bezbednosno-informativnu agenciju, Vojno-bezbednosnu agenciju i Vojnoobaveštajnu agenciju), kao i kroz novu upućujuću odredbu u Zakonu o policiji (povodom policijskih bezbednosnih provera), na te opšte odredbe kako bi bile obavezujuće i u primeni policijskih bezbednosnih provera.

CEAS se založio da se hitno usvajanje Zakona o privatnom obezbeđenju razmotri i u kontekstu početka pregovora sa EU, pre svega poglavlja o pravdi, slobodi i bezbednosti, te da treba usvojiti akt koji će biti u skladu sa očekivanjima EU u ovim oblastima i sa obavezama koje Srbija ima na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, a koji se tiču uređenja tržišta, ukidanja monopola i regulisanja javnih nabavki.

(Autonomija)