Bugarski parlament je i pored upozorenja Evropske unije odobrio 22. oktobra produženje zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima na još šest godina, do 2020. godine. Odluka koja je doneta na incijativu nacionalističke partije Ataka, mogla bi da za posledicu ima sankcije EU. U Evropskoj komisiji navode da bi za podruženje zabrane morao da se menja Ugovor o pristupanju Bugarske, a da eventualne izmene moraju da odobre sve članice EU. To, takođe, otvara put za recipročne mere ili zahteve članica EU Bugarskoj.
Od 221 prisutnih poslanika u bugarskom parlamentu 171 je glasalo za predlog za produženje zabrane za još šest godina. Predlog su podržala 23 poslanika Atake, kao i 89 poslanika konzervativne stranke Gerb, ali i 59 od 84 socijalista koji nisu poštovali stav svoje poslaničke grupe.
Uoči ulaska u EU 2007, Bugarska je izmenila ustav kako bi omogućila strancima da kupuje zemljište ali je uvela moratorijum koji ističe 1. januara 2014. Zabrana je sada, nakon odluke parlamenta, produžena do 1. januara 2020.
„Bugarska će imati ozbiljne probleme sa svojim evropskim imidžom. Moderna Bugarska ne treba da svoju politiku zasniva na populizmu“, rekao je predsednik bugarskog parlamenta, socijalista Mihail Mikov.
Predsednik Bugarske ima pravo veta na zakone, ali Skupština može i odbaciti njegov veto.
Kupovina zemljišta je osetljivo pitanje u najsiromašnijoj članici Unije, gde se poljoprivredno zemljište prodaje za cenu skoro deset puta nižu od proseka EU.
Stranci mogu da kupuju zemljište preko kompanija registrovanih u Bugarskoj.
Brisel: Nema osnova za produženje zabrane
Portparolka Evropske komisiji Šantal Hjuz (Chantal Hughes) je rekla za bugarski radio BNR da se zabrana ne može produžiti dva meseca pre isteka.
„Ako Bugarska želi da moratorijum ostane na snazi početkom naredne godine, mora da dobije podršku svih članica EU, rekla je Hjuzova, koja je portparolka evropskog komesara za jedinstveno tržzište, preneo je EurActiv.com.
Ona je dodala da to znači da mora da se revidira Ugovor o pristupanju i da izmene ratifikuje svih 28 članica.
U okviru revizije članice bi mogle da traže recipročne mere, poput produženja ograničenja pristupa tržištu rada bugarskim radnicima, podseća EurActiv.com.
Šantal Hjuz je rekla da ugovor o pristupanju ne predviđa nikakvo produženje zabrane. „Zato mi očekujemo da Bugarska otvori svoje tržište u skladu sa svojim obavezama“, rekla je ona za bugarski nacionalni radio.
Stranka turske manjine MDL koja sa socijalistima čini vladu predvođenu Plamenom Orešarskim, najavila je da će „odluku koja je u suprotnosti sa Ugovorom o pristupanju Bugarske EU osporiti pred Ustavnim sudom“.
Maglena Kuneva, koja je predvodila pregovore o pristupanju Bugarske EU, rekla je da bi, ako se zabrana kupovine zemljišta produži, mogle da uslede sankcije EU.
Podsetila je da je Brisel već odbio zahtev Rumunije koja je pristupila kad i Bugarska EU 2007, da produži zabranu kupovine zemljišta.
I Srbija bi da produži rok do 2025.
Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije je predviđeno da Srbija u roku od četiri godine od stupanja na snagu tog sporazuma omogući državljanima EU da stiču pravo svojine na nepokretnosti, uključujući poljoprivredno zemljište. Taj rok je počeo da teče 1. septembra 2013, kada je na snagu stupio SSP, tako da bi Srbija trebalo da liberalizuje to tržište 2017.
Ministarstvo poljoprivrede najavilo je da Srbija planira da zatraži da se period tokom koga stranci ne mogu kupovati poljoprivredno zemljište produži na još osam godina po isteku četiri godine primene SSP, odnosno do 2025. To bi zahtevalo izmene SSP koje bi morale da ratifikuju sve članice.
(EurActiv)