Posetioci ovogodišnjeg Zrenjaninskog antifašističkog festivala (ZAF), među kojima su bili i gosti iz većine balkanskih zemalja, kao i iz SAD-a, Španije, Nemačke i Velike Britanije, prisustvovali su mnogobrojnim koncertima i diskusijama, kao i Balkanskom anarhističkom sajmu knjiga. Organizatori, članovi neformalnog udruženja „Banat hardkor zadruga“, poručili su da ne očekuju pomoć, jer se pokazalo da je za postojanje takvih događaja u ovoj sredini potrebno da se sami za to pobrinu.

Nina Simonović, jedna od organizatorki ZAF-a, objasnila je za Autonomiju da je ovaj festival mesto susreta ljudi sličnog razmišljanja, na kojem se stiču novi prijatelji i sreću stari, prilika za razmenu mišljenja i novih ideja. Kako je istakla, za razliku od većine drugih festivala, ovaj nije podrazumevao nikakva očekivanja od lokalnih vlasti.

– Nismo zainteresovani za podršku bilo kojeg nivoa državne vlasti, ali ni različitih fondova. ZAF se organizuje i finansira autonomno, a to znači sopstvenim sredstvima i kapacitetima, uz solidarnu pomoć prijatelja koji se organizuju na istim principima. Zainteresovani smo isključivo za izgradnju autonomne prakse i samoorganizovanja – rekla je Simonovićeva, koja zastupa stav da je fašizam jedna od prokapitalističkih ideologija koja je u kapitalističkom društvu uvek prisutna, manje ili više razvijena, i čeka svoj trenutak.

– Istorijski periodi u kojima fašistička ideologija jača su periodi krize kapitalizma, kada je sistem u opasnosti od pucanja – tada se fašizam nameće kao lažna alternativa, i tako ispunjava svoju svrhu postojanja: očuvanje ekonomskog sistema po svaku cenu, kroz nacionalističku mobilizaciju i maskiranje stvarnih uzroka ekonomskih nejednakosti. U tom smislu, fašizam je prisutan i kod nas, a kao i svuda ekonomska kriza pogoduje njegovom rastu, jer snage zainteresovane za očuvanje klasnih odnosa favorizuju fašizam u periodu krize.

Posetioci petog po redu ZAF-a imali su priliku da, u okviru diskusija, učestvuju i u razgovoru o migracionim politikama EU i Srbije, tokom kojeg je zaključeno da je povećana represija nad migrantima u Srbiji. Učesnici su se složili da stotine migranata, koji žive u „sklepanim kampovima“ blizu šengenske granice sa Mađarskom, pogotovo kod Subotice, žive u strahu od nasilja, hapšenja, zadržavanja i deportacije, te da dodatno zabrinjavaju rasistički protesti zbog postojanja centara za tražioce azila u lokalnim sredinama.

– Fašisti nastoje da nas ubede da mi nismo ljudi, već Srbi, Nemci, Romi, Jevreji, belci, crnci…i da u našem interesu nije da budemo upućeni na ljude koji se nalaze u sličnom položaju u sistemu ekonomske eksploatacije, već na vlast koja sa nama navodno deli isto etničko ili rasno poreklo. U nastojanju da nas ubede u tu laž fašisti se organizuju u grupe koje šire svoju nacionalističku, patrijarhalnu i malograđansku ideologiju i predstavljaju se kao lažna alternativa postojećem stanju, a time zapravo učvršćuju to stanje i trenutni ekonomski poredak. Fašizam je otrovna laž, koja od različitih marginalizovanih kategorija ljudi, među kojima su imigranti, homoseksualci, Romi i slični, pravi žrtvene jarce i time spašava i skriva stvarne uzroke ekonomskih nejednakosti koji ne leže u ovoj ili onoj kategoriji stanovništva već u karakteru odnosa između ljudi, u samom sistemu eksploatacije, u onome što je suština kapitalizma – objašnjava Nina Simonović, koja je ocenila da je u našem društvu došlo do jačanja nacionalističkih, konzervativnih i patrijarhalnih ideologija.

– Taj proces se posebno odrazio na mlađe generacije, posebno na one rođene devedesetih, koje sada spadaju u konzervativnije elemente u našem društvu. Ipak, postoje i suprotne tendencije. Činjenica je da su pomenute ideologije toliko forsirane da nekada dovode do prezasićenja i kontraefekta. Neizvesno je kako će se situacija razvijati, budućnost je nenapisana, a borba koja će je odrediti se odvija svakodnevno i zavisi od svih nas – rekla je Simonovićeva.

Organizatori Zrenjaninskog festivala antifašizam vide kao sastavni deo borbe protiv kapitalizma i patrijarhata, odnosno protiv ekonomske eksploatacije i ideologija koje je podržavaju i opravdavaju, a od kojih je jedna i fašizam.

– U toj borbi moramo se osloniti sami na sebe, odnosno jedni na druge, i na osnovama solidarnosti i uzajamne pomoći izgraditi socijalne pokrete koji će biti u stanju da pruže odlučan otpor. To vidimo kao jedinu perspektivu za sve antifašističke pokrete u Srbiji, ali i kao perspektivu koja otvara bezbroj mogućnosti za slobodan život, a ne unifikovanu i monolitnu viziju budućnosti – poručuju zrenjaninski antifašisti, dodajući da, iako deluje da je pokušaj da se živi slobodno “opasan sport”, konformiranje i prepuštanje inerciji je na kraju ipak daleko opasnije po društvo.

Žana Majski (Autonomija)