U poslednjem izveštaju o napretku Srbije u polju vladavine prava, koji je izradila Evropska komisija, ocenjuje se da je u zemlji potrebno dodatno angažovanje kao i politička posvećenost na produbljivanju reformi i otklanjanju nedostataka, posebno u ključnim oblastima pravosuđa, sprečavanju i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodi medija, kao i procesuiranju ratnih zločina.

Radi se o godišnjem izveštaju u napretku Srbije, u ključnim poglavljima 23 i 24 u pristupnim pregovorima, u kojima su rezultati neophodni kako bi zemlja napredovala u procesu pregovora o članstvu.

Od početka ovog procesa, Srbija ima dva ključna preduslova za napredak u pregovorima koji bi eventualno vodili ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji: dijalog sa Kosovom i napredak u poglavljima 23 i 24.

Napredak u ova dva poglavlja je ključan za bilo koju zemlju koja cilja članstvo u EU.

„Kao što je predviđeno revidiranom metodologijom, nijedna dalja poglavlja ne bi trebalo da se zatvaraju pre nego što Srbija postigne ovaj cilj“, navodi se u dokumentu Evropske komisije, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.

Srbija od decembra 2021. nije otvorila ni jedno poglavlje u procesu pregovora o članstvu.

Neformalni zamrznuti pristupni pregovori sa Beogradom su posledica neuvođenja sankcija Rusiji, zbog rata u Ukrajini, koji je počeo u februaru 2022. godine, dva meseca nakon poslednje međuvladine konferencije sa Srbijom.

Korupcija i organizovani kriminal

Evropska komisija u dokumentu smatra da Srbija treba da poboljša rezultate istraga, podizanja optužnica i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, uključujući zaplenu i oduzimanje imovine stečene kriminalom.

Spominje se da je tokom prošle godine, broj pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, porastao na 30 sa 21 koliko ih je bilo u prethodnoj godini.

„Proaktivne krivične istrage još uvek nisu uobičajena praksa. Postoji rizik od politički motivisanog mešanja u istrage i krivično gonjenje korupcije na visokom nivou, iako su uvedene nove zaštitne mere“, napominje se u izveštaju o napretku u poglavljima 23 i 24.

Organizovani kriminal

„Proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, nije uobičajena praksa“, ocenjuju stručnjaci Evropske komisije.

Stoga se u dokumentu ističe da Evropska komisija preporučuje Srbiji da sistematskim praćenjem tokova novca poveća efikasnost procesuiranja predmeta teških i organizovanih kriminala, uključujući i slučajeve pranja novca, oduzimanja i oduzimanja imovinske koristi od kriminala.

Takođe, Srbija se kritikuje što se nije dovoljno angažovala u procesu istrage i krivičnog gonjenja oko napada na severu Kosova.

Nezavisnost pravosuđa

U dokumentu o vladavini prava u Srbiji, Evropska komisija poziva zemlju da obezbedi da Visoki savet sudstva i tužilaštva, Vlada i Skupština efikasno i proaktivno brane nezavisnost pravosuđa i tužilačku autonomiju u slučajevima spoljnog neprikladnog uticaja, uključujući i slučajeve neprimerenih javnih komentara članova Vlade ili parlamenta o tekućim istragama ili sudskim postupcima koji su, kako se navodi, u suprotnosti sa njihovim kodeksom ponašanja.

U principu, navodi se u ovom dokumentu, sadašnji poslovnici postavljaju osnovu za efikasnije reagovanje i mehanizme zaštite sudija i tužilaca u slučajevima nedozvoljenog uticaja.

„Međutim, još nije moguće u praksi uočiti značajno smanjenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce“, ocenjuje se u ovom izveštaju.

Ističe se da ni Skupština ni Vlada do sada nisu postupali u slučajevima nedozvoljenog uticaja, uz opasku da ostaje da se pokaže aktivnija i proaktivnija uloga srpskih institucija.

Veličanje ratnih zločinaca

Evropska komisija daje lošu ocenu Srbiji po pitanju procesuiranja ratnih zločina.

U dokumentu se ocenjuje da nije došlo do poboljšanja rezultata te da se nastavlja javno veličanje zločinca.

„Bilo je brojnih slučajeva veličanja ratnih zločinaca, davanja medijske platforme ratnim zločincima i negiranja ratnih zločina i genocida“, navodi se u izveštaju.

Vizna politika

Evropska komisija potvrđuje da je Srbija vratila vizni režim za šest zemalja, ali da se u planu viznog usklađivanja obavezala na dalje usklađivanje vizne politike samo godinu ili šest meseci pre članstva u EU.

„Ovo nije ispunilo očekivanja EU“, ocenjuje se u dokumentu.

Sloboda izražavanja

Od Srbije se traži da ojača sigurnost i bezbednost novinara i posebno da obezbedi da se visoki zvaničnici uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare; da se sve pretnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja brzo prate te po potrebi, javno osude, istraže ili krivično gone.

„S tim u vezi, nastavljeni su slučajevi verbalnih napada, kampanja klevetanja, pretnji i nasilja nad novinarima kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, uključujući verbalno i fizičko nasilje nad novinarkama. Ponavljane izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara ugrožavaju slobodu medija“, ocenjuje se u izveštaju Evropske komisije.

Primećuje se takođe da nakon mnogo odlaganog objavljivanja u februaru 2024. oslobađajuće presude na drugostepenom sudu, ubistvo Slavka Ćuruvije ostaje nekažnjeno posle 25 godina.

Evropska komisija poziva Srbiju da ojača medijski pluralizam, uključujući sprovođenje mera u skladu sa medijskom strategijom koje se odnose na funkcionisanje, mandat i nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i javnih emitera.

U izveštaju se spominje da je novi Zakon o elektronskim medijima pojačao mandat i regulatorne nadležnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ali se ponavljaju navodi misije OEBS/ODIHR (Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava) da je REM „zadržao pasivan pristup“.

”REM se nije pridržavao kraćih rokova i nije blagovremeno objavio sveobuhvatan izveštaj o izbornoj kampanji. OEBS/ODIHR je takođe otkrio ‘pristrasnost u medijima’ tokom kampanje, posebno u pogledu javnih emitera“, kaže se u dokumentu.

Evropska komisija preporučuje Srbiji da obezbedi transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja koji služe javnom interesu, kao i punu transparentnost u vlasništvu i reklama u medijima.

Drugi izvori javnog finansiranja, kaže se u ovom dokumentu, uključujući reklame, tek treba da budu predstavljeni u registru medija na transparentan, sveobuhvatan i jednostavan način.

LGBTQ zajednica i nasilje nad ženama

Evropska komisija traži od Srbije da primeni i blagovremeno izveštava o strategijama za borbu protiv diskriminacije koje obuhvataju prava LGBTQ osoba, rodnu ravnopravnost, nasilje nad ženama i deinstitucionalizaciju, kao i da se aktivno suprotstavlja zločinima motivisanim mržnjom te u tom sklopu, i uspostavi rezultate istrage i osuda.

Ocenjuje se da ima „ozbiljnog odlaganja“ u usvajanju akcionog plana i povezanog finansiranja za strategiju za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, i strategiji deinstitucionalizacije.

Novi akcioni planovi 2024. – 2025. o borbi protiv diskriminacije i rodnoj ravnopravnosti tek treba da budu usvojeni, a krivični zakon koji se odnosi na zabranu i kažnjavanje krivičnih rasnih dela tek treba da bude usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Primećuje se da je, od kada je zločin iz mržnje uveden kao otežavajuća okolnost u Krivični zakonik (2012. godine), izrečeno 14 pravosnažnih presuda.

(Radio Slobodna Evropa)