U beogradskom Dorćol Platzu održana je tribina RAT I „BRAT“, na kojoj su učesnici razgovarali o ruskoj agresiji na Ukrajinu.

U razgovoru na temu medijske prezentacije ruske agresije na Ukrajinu učestvovali su advokat Rodoljub Šabić, novinarka N1 Aleksandra Godfroid, novinar Newsmax media Slobodan Georgiev, Novinarka lista Danas Jelena Diković, dok je razgovor moderirao novinar N1 Adam Santovac.

Pre razgovora okupljenima se putem video snimka obratio sociolog i predavač sa Harvarda Danilo Mandić. Podsetio je na rečenicu izgovorenu 1968. od strane američkog vojnika u Vijetnamu: „da bismo spasili to selo moraćemo da ga uništimo“.

Mandić kaže da Putinov režim godinama usavršava takvo razumevanje spasa. „Usavršavao ga je u Halepu, Idlibu, Homsu. Sravnite sa zemljom, pobijete hiljade civila, proterate ili zarobite većinu preživelih i onda te ruševine nazovete pobedom. Taj pristup je sada primenjen na one koje Aleksandar Dugin, i njemu slični, zovu ruski mir“ rekao je Mandić.

Adam Santovac započeo je razgovor osvrnuvši se na istraživanje u kojem je 80 odsto građana Srbije proruski orjentisano, odnosno, kako taj procenat građana Ruse posmatra kao našu „slavensku braću“.

Slobodan Georgiev rekao je kako su ti bratski odnosi jedna velika manipulacija i da su posledica „specijalnog medijskog rata koji se ovde sprovodi više od deset godina“. Istakao je da je ta manipulacija dostigla svoj vrhunac u januaru 2019. kada je Vladimir Putin posetio Srbiju.

Kako tvrdi Georgiev, to je bio „najveći medijski i javni događaj posle 5. oktobra. Inauguracija Putina u sveslovenskog zaštititnika i živog sveca. Ljudi će, pod tim medijskim pritiskom, kada za deset godina ne postoji ni jedna negativna objava o Putinu, misliti da je on svetac.“

Novinarka Jelena Diković kazala je kako se opsesija Srba Rusijom intezivirala tokom vladavine Aleksandra Vučića.

„Kada pitate građane ko najviše donira u Srbiju, oni kažu da prvo idu Rusi i Kinezi, tek posle Evropska Unija i Amerika. Radili smo istraživanje koliko Rusija ulaže u Srbiju i odgovor je ništa“, odnosno, ističe da Rusija pomaže Srbiju samo u kreditima.

„Tek kada bi N1 dobio nacionalnu frekvenciju onda bi moglo da se kaže građanima da te stvari nisu tačne“ rekla je Jelena, aludirajući na dominaciju prorežimskih medija u Srbiji koji imaju nacionalnu pokrivenost i time aktivno oblikuju javno mnjenje.

Aleksandra Godfroa, novinarka N1, dugo je živela u Rusiji i sa te pozicije kaže kako „brat, otac i majka ne postoje u međunarodnoj politici, to je fikcija“.

„To je mit u koji je lako verovati zato što vas drži u infantilnom položaju“, pri čemu Rusija ovde predstavlja starijeg brata, što je automatski neravnopravan položaj rekla je Godfroa.

„To je odnos koji Rusija ima prema Srbiji ali i drugim zemljama, uključujući i Ukrajinu. Do 24. februara su najviši zvanični Rusije ponavljali da je ukrajinski bratski narod. To je podlost jer negira pravo ukrajinskog naroda da bude narod, nego ga podvlači pod sebe“.

Aleksandra je još rekla, kako je živeći tamo primetila kako Rusi čak ni ne znaju gde se nalazi Srbija na mapi. „To počinje da se menja kroz ruske medije, preko Kosova. A da ne zaboravimo, Rusija je, kao naš najveći zaštitnik u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija, povukla svoju vojsku sa Kosova bez ikakvog objašnjenja, a značila je tim ljudima. Oni su otišli odatle jer su imali drugačije nacionalne geopolitičke interese.“

Rodoljub Šabić rekao je da je to što se radi u Ukrajini izvor nesreće za milione ljudi. “Imamo egzodus, nekoliko miliona ljudi je proterano iz svojih domova, i prvi put posle kubanske krize političari javno govore o mogućnosti nuklearnog rata, što je zastrašujuće i predstavlja kraj čovečanstva. Mi smo u situaciji da kao zemlja dajemo neke signale koji liče na osudu, jer je nemoguće ne osuditi. Ali generalno je taj stav nejasan, kolebljiv, vidljiviji je na međunarodnom planu nego što mu se ovde daje neki publicitet. Jer ovde je utisak da imamo previše razumevanja za to što Rusi rade.“

Šabić: Ne bi trebalo da imamo dilemu da agresiju Rusije i u praksi osudimo

„Kao narod koji je već jednom iskusio agresiju koju nije odobrio savet bezbednosti ujedinjenih nacija – ne bi trebalo da imamo dilemu – već da agresiju Rusije na Ukrajinu glasno, i u praksi osudimo.“, rekao je za N1 advokat Rodoljub Šabić nakon održane tribine „Rat i Brat“ u beogradskom Dorćol Placu.

Pozivajući se na različite analize, ističe da u Srbiji postoji snažna naklonost provladinih medija Rusiji, koja se prelila i na javno mnjenje. Dodao je da u Srbiji postoje različiti emocionalni odnosi, i u mentalitetu prisutan bratski odnos prema Rusiji, ali da je stvar pristojnosti i civilizovanosti prepoznati i osuditi ružnu stvar, pa makar je, kako kaže, učinio i rođeni brat. Šabić zaključuje da izjave političara poput one da „Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji“ Srbiji mogu napraviti mnogo problema u bliskoj budućnosti.

„Ovde kod nas, nažalost, ima dileme, i to istraživanja javnog mnjenja pokazuju. Veoma značajan broj stanovnika ima simpatija prema tome šta Rusija radi u Ukrajini. To je stvar koja je za ozbiljnu raspravu i verujem da je dobar deo tog javnog mnjenja kreiran sistematskom kampanjom koju su vodili naši mediji. Stvar je pristojnosti prepoznati ružnu stvar čak i kad je rođeni brat uradi“, rekao je Šabić.

Povodom obeležavanja 150 dana od napada na Ukrajinu, Inicijativa mladih za ljudska prava u saradnji sa Novim Optimizmom i ukrajinskom ambasadom organizuje izložbu ratne fotografije pod nazivom „Pozdrav iz Ukrajine“.Tema izložbe „Pozdrav iz Ukrajine“ je ruska agresija na ovu zemlju, odnosno ljudi i ratna dešavanja sa kojima se oni suočavaju od februara 2022. godine. Izložba će biti otvorena 26. jula u 19h, a trajeće sve do 25. avgusta. Svi zainteresovani građani i građanke, moći će da je posete svakoga dana u navedenom periodu od 16h do 21h.

(Danas/N1, Foto: Pixabay)