Pitam se ovih dana, šta će biti dugoročni rezultat devalvacije obrazovanja koja je zahvatila Srbiju? Kakve će biti posledice „poplave“ lažnih doktora nauka? Da li će inicijativa dela opozicije i akademskih krugova da se stane na put narušavanju ugleda akademskih institucija biti delotvorna? Ipak, poenta nije samo u tome da u ovom momentu, pomoću isticanja te pojave u prvi plan, opozicija naškodi režimu Aleksandra Vučića. Dugoročno gledano, stvar je složenija i ozbiljnija od toga.

Ako se nastavi ludilo sa lažnim i kupljenim diplomama, koje poput kancera razara naše društveno tkivo, Srbija će uskoro imati toliko „doktora nauka“ da prosto neće znati šta da radi sa svim tim „kapacitetima“. Bićemo, dakle, jedna prepametna država! Ali kakva će biti vajda od te i takve „pameti“? Biće, slutim, u Srbiji više „doktora nauka“ nego li krojača, kuvara, obućara, frizera, ugostitelja, električara i vodoinstalatera zajedno!

Ovde moram da parafraziram deo šaljivog (iako je vrag odneo šalu) pitanja Dragana Markovića Palme upućenog dr Jorgovanki Tabaković u jednom TV duelu pred izbore 2012. godine. Šta će, dakle, raditi Srbija kakvu sam opisao? Kakva je sudbina Srbije prepune kojekakvih „doktora bez ordinacija“? Kako društvu mogu koristiti ljudi koji nemaju ništa sem doktorske „titule“ i(li) neke lažne diplome uramljene na zidu spavaće sobe?

Doktori nauka, dakle, „rastu“ u Srbiji kao pečurke nakon kiše. E sad, da li je u fokusu javnosti mlađani ministar „doktor“ Stefanović ili nešto krupnija „zverka“ poznata pod nadimkom Toma diploma, to više suštinski nije ni bitno. OK, možda je bitno u ovom trenutku. Ako ništa drugo, naše uspavano društvo u vezi sa tim bar pokazuje neke znake buđenja iz višegodišnje kome. Toma diploma i ministar „doktor“ Stefanović će jednog dana neminovno otići sa vlasti. Bitno je šta će biti posle toga. Da li će se devalvacija obrazovanja nastaviti do potpunog izopačenja ili će neki novi, nadam se bolji režim tome stati na put?

Nažalost, poznajući naše društvo, meni sve nekako „miriše“ na ono prvo. „Miriše“ mi da će aktuelni režim za sobom ostaviti jedno potpuno razoreno društvo, za koje je pitanje da li će se ikada vratiti u, da tako kažem – normalu. S druge strane, iskreno se nadam da nisam u pravu. Nadam se da me instinkt vara, inače nam se još crnje piše !

No, kakve su šanse da Srbija uskoro ne postane jedno postapokaliptično društvo poplavljeno ne (samo) poplavama, nego kojekakvim „doktorima nauka“ koji nemaju niti obrazovanja niti bilo kakvog praktičnog znanja? Čast izuzecima. Nažalost, ako se uzmu u obzir aktuelna dešavanja i ono što je, slutim, tek u najavi – šanse za to su prilično male.

Dakle, ko preživi i ko doživi – pričaće. Dozovimo se pameti dok još ima neke nade !

Branko Nedeljski