Istoričarka Branka Prpa ocenila je da Srbija i više od dve decenije nakon atentata na premijera Zorana Đinđića, ali i ubistva novinara Slavka Ćuruvije živi u „traumatičnom istorijskom trenutku“, u kojem su nerazjašnjeni politički motivi, slab pravosudni sistem i kontinuitet represivnih struktura stvorili duboku institucionalnu krizu.

Prpa ističe da su napori za demokratske promene često neuspešni, dok državna vlast, kako ocenjuje, i dalje prikriva zločine iz prošlosti, a ključni akteri reformi ili su eliminisani ili marginalizovani, čime je dugoročno onemogućeno uspostavljanje pune pravne i demokratske države.

„Mislimo da smo stenu dogurali do vrha, a ona se ponovo skotrlja dole. Ta društvena energija se obnovi i svaki put se na neki način izduva“, navela je ona.

Prpa smatra da snažan kontinuitet institucija i struktura moći potiče iz sistema izgrađenog tokom vlasti Slobodana Miloševića, koji je opisala kao „stoglavu hidru“ – strukturu koja se obnavlja uprkos političkim promenama. Dodala je da su akteri velikih društvenih pobuna u Srbiji „ili ubijeni ili eliminisani“.

Ona je ubistvo premijera opisala kao duboko traumatičan istorijski događaj koji je dugoročno oslabio državu.

„Kada ubijete premijera koji je nosilac novih ideja i vizije države, vi tu državu hendikepirate na duže vreme“, rekla je Prpa, ističući da takvi zločini ostavljaju trajne posledice na politički i društveni život.

Kao primer dugotrajne traume navela je atentat na američkog predsednika Džona Kenedija, ocenjujući da slične posledice ima i ubistvo Zorana Đinđića u Srbiji.

Govoreći o sudskim postupcima, Prpa je ukazala da su osuđivani izvršioci, ali da politička pozadina zločina nije do kraja rasvetljena.

„Dolazi se do izvršilaca, ali ne i do nalogodavaca, iako su oni ključni za razumevanje cele zločinačke aktivnosti“, rekla je ona, dodajući da su takvi procesi dugotrajni, posebno kada institucije prikrivaju sopstvene propuste.

Osvrnula se i na ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, ocenjujući da pravosudni epilog tog slučaja dodatno produbljuje krizu poverenja u pravni sistem.

Prema njenim rečima, kontradiktorne sudske odluke i ignorisanje materijalnih dokaza ukazuju na ozbiljne slabosti pravne države.

„Demokratska država podrazumeva nezavisnu sudsku i zakonodavnu vlast. Ako toga u praksi nema, onda nema ni demokratije“, naglasila je Prpa.

Istakla je da država ne može da sudi sama sebi bez stvarne podele vlasti i funkcionalnih institucija.

Prpa smatra i da Srbija ima dug istorijski problem nedostatka demokratskog kontinuiteta, navodeći primere političkog progona kroz različite epohe i državne sisteme.

Kao ilustraciju institucionalnog kontinuiteta represivnog aparata navela je slučaj Dragoljuba Jovanovića, univerzitetskog profesora i političara koji je bio progonjen i pre i posle Drugog svetskog rata. Prema njenim rečima, bezbednosne strukture su kroz različite režime često zadržavale iste kadrove i metode rada.

Govoreći o dosijeima tajnih službi, Prpa je navela da i razvijene demokratije primenjuju stroge procedure dostupnosti ličnih arhiva, uz zaštitu privatnosti i podataka trećih lica.

Osvrnula se i na političko nasleđe Zorana Đinđića, ocenjujući da je njegova politika bila zasnovana na promišljenoj i konzistentnoj viziji razvoja države, društvenom angažmanu i dijalogu.

Posebno je istakla ulogu Demokratske stranke, koju vidi kao istorijski važnu političku organizaciju intelektualne orijentacije i šireg društvenog pogleda.

„To je bila politika koja podrazumeva izlazak iz pasivnosti, rad za opšte dobro i veru u potencijale društva“, zaključila je Prpa.

(Insajder, foto: N1)