Prvi srpski ustanak koji se obeležava kao Dan državnosti „pun je kontroverzi“ i potrebno je taj istorijski događaj demitologizovati, kaže Branka Prpa.
Prema njenim rečima, u Srbiji je na delu praksa da se istorija često falsifikuje, ali ne tako što se činjenice menjaju, već selektuju a to se dogadja i sa Prvim srpskim ustankom.
„Prvi srpski ustanak je pun kontroverzi, od načina kako je Karađorđe oslobađao Srbiju, do načina na koji se ponasao prema političkim protivnicima…“, rekla je Prpa gostujući u emisji „Hoću da znam“ na B92.
Ona kaže da je korpus Prvog srpskog ustanka „ostao u domenu romantizma“ i da niko do kraja nije opisao šta se zapravo tu dogodilo.
Prpa je, govoreći o srpskoj istoriji, istakla da se protekom vremena u našoj zemlji pojavljuje isti problem a to je da političke elite nemajući svest o istorijskom daju sebi za pravo da biraju iz tradicije ono što smatraju istorijskom činjenicom.
Kao primer ona je navela situaciju da se neprestano menjaju imena ulica i trgova, a da se ne shvata da se na taj način briše svoja istorija.
Prpa je ukazala i na paradoks u savremenoj političkoj i drugoj praksi – „obožavanje svoje istorije i nepoznavanje svoje istorije“.
„Stvorena je kultura mišljenja o istoriji, a pritom se ne govori o činjenicama u istoriji“, smatra ova istoričarka.
U poslednja dva veka Srbiju je obeležio sukob tradicionalista i modernista, ali su ključno pobeđivali modernisti, inače Srbija ne bi bila ono što jeste, smatra Prpa.
„Međutim, problem sa tradicionalizmom u Srbiji je što to nije klasičan konzervativizam. Dakle, to nije nasleđe aristokratije, nego tradicionalizam u čijoj osnovi je patrijarhalno društvo. U ekonomskom smislu, to društvo je karakterisala zadruga i nedostatak ideja o privatnoj svojini, što je sa sobom donelo posledice po političku ideju u Srbiji“, istakla je Prpa.
„Uništena je individualna filozofija a kolektivno ja se pojavilo kao supstitut za nedostatak individualizma kod pojedinca“, ocenila je Prpa i dodala da se na tom planu i događao sukob u proteklih 200 godina, „oko izbora suštinskog modela i definisanja nacionalnog identiteta“.

(B92)