“Navedenim Predlogom odluke predviđeno je osnivanje visokoobrazovne ustanove pod nazivom Fakultet srpskih studija Univerziteta u Nišu…”, navedeno je u Predlogu koje je Ministarstvo prosvete poslalo Univerzitetu u Nišu i Filozofskom fakultetu. Dok se internetom šire predlozi zvanja onoga ko završi ovaj nakaradni fakultet, kao što su diplomirani “Srbin” ili “Srba” sa aludiranjem na mimove “Dnevne doze prosečnog Srbende”, glavni ork Dejan Vuk Stanković ima ozbiljnu nameru da otvori nova radna mesta za nove nade “naprednjaka”.

Iako je ovo predlog za osnivanje nove visokoškolske ustanove, kao student Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, izneću drugi predlog Ministarstvu i kritiku akademskoj zajednici tog univerziteta. Naime, svi smo dobro upoznati sa činjenicom kako je rektor Madić došao na funkciju. Za one koji su zaboravili, nakon što je bilo jasno da Sanja Podunavac Kuzmanović ima ubedljivu većinu glasova u izboru za rektorku, Skupština Vojvodine hitno menja članove Saveta koji potom svoj glas menjaju i daju ga Madiću. Obračun unutar SNS-kartela se završio u Madićevu korist pa je za nagradu za svoju besprekornu poslušnost svakoj vlasti, dobio na upravu svoj vijalet. Danas uživa podršku Sultana (gospođa izuzetno mrzi kada neko koristi dženderovanje) Maje Gojković. Jednom se usudio da uradi nešto svojom voljom, kada je došao na razgovor sa nama STAV-ovcima tokom blokade rektorata u julu prošle godine, i za to je dobio ozbiljne packe, parafraziram: “Ko si ti da ideš da razgovaraš sa njima”, iz vojvođanske Topkapi palate od strane presvetog Sultana (naše) Maje.

A ko je Dejan Madić? U biografiji stoje njegova gimnastičarska dostignuća, kao sportiste i trenera, članstva u sportskim organizacijama, itd. Dostojan prethodnik sadašnjeg dekana-poslušnika Patrika Drida. Po sopstvenim rečima, veliki poštovalac lika i dela Zorana Đinđića, istovremeno potpisnik na listi podrške Aleksandru Vučiću, iako nije član niti jedne stranke! Ova renesansa ličnost, kako ga je svojevremeno imenovao advokat i opozicioni odbornik Milan Alanović, ne bi bila toliko upitna da u svojoj kandidaturi za rektora nije naveo i radove istoimenog kolege iz Niša, Dejana Madića. “Ovo je drugi mandat rektora Madića, a već njegova prva kandidatura bila je propraćena neakademskim ponašanjem, kada je kao kandidat za poziciju rektora u svojoj bibliografiji naveo i reference istoimenog kolege sa Univerziteta u Nišu. Uprkos tome, Madić je tada izabran za rektora, što je omogućeno smenom članova Saveta UNS”, navela je ranije Mreža akademske solidarnosti (MASA).

Tu dolazimo do mog predloga.

Predlažem Ministarstvu prosvete, Skupštini Vojvodine, Vladi Vojvodine i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje potpuno ukidanje Univerziteta u Novom Sadu i pripajanje njegovih fakulteta postojećim univerzitetima. Zašto, pitate se? Zato što je akademska zajednica dozvolila jednom Dejanu Madiću da postane Rektor. Zato što se dopušta (našoj) Maji Gojković da određuje ko će biti dekan, rektor, studentski predstavnik. Zato što je sistematski svaki fakultet punjen stranačkim kadrovima. Zato što se na izborima za studentske parlamente kandiduje isključivo nakaradni Savez studenata pa izbori moraju da se blokiraju pet puta dok (naša) Maja ne pošalje batinaše iz SAFE obezbeđenja da biju studente. Uostalom, pročešljajte  studentske parlamente svakog fakulteta na Univerzitetu i videćete lica sa “blokada protiv blokada” i stranačkih skupova SNS-a.

Dalje, treba ukinuti Univerzitet u Novom Sadu zato što iz godine u godinu njegove ocene padaju. Pogledajte samo beogradski univerzitet, iako znam da će ovo biti teško, pogotovo Novosađanima. Ali, Univerzitet u Beogradu ipak drži do sebe i godinama – kako tako – odoleva pritiscima SNS-a. Dovoljno je navesti dugogodišnju borbu za oduzimanje doktorata drugom najmoćnijem čoveku u državi (kartelu) Siniši Malom.

Za sve ovo vreme “naprednjačke” pošasti jedini odsek koji se kolebao i pokušavao da se suprotstavi kompletnom preuzimanju Univerziteta je Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta. I naravno, po dobrom starom običaju, gledali su ih kao budale. Zamislite vi to, imaju profesorski komfor, redovne i dobre plate, zdravstveno i penziono, i budale uzmu nešto da se bune? Ej, oni kao nešto da menjaju sistem, sedite i trpite, pa kad vam dovedu polupismenog dekana ili rektora, a vi se što više doterajte i prigrlite ga, sa obaveznim smeškom i par pohvalnih reči, na jednom od mnogobrojnih susreta u Banovini, rektoratu ili holu vašeg fakulteta.

Probuđeni studenti su sa sobom, kao bujica, povukli pozamašan broj profesora iz apatije i internosti u jednu organizovanu grupaciju pod imenom “Slobodan univerzitet”. Profesori koji su, umesto kao pozadinci i “pasivni” podržavaoci, stali imenom i prezimenom uz, a ne ispred, svojih studenata. Delili su sa svojim studentima pređene kilometre, blokade, neprospavane noći, suzavac, batine, targetiranja i krivične prijave. Pošli su u pohod da vrate akademsku čast Univerzitetu, da zajedno sa studentima udare temelje novog Univerziteta dostojnog svog imena i našeg grada.

Nakon svega u proteklih nekoliko meseci, profesori koji su od prvog dana stali uz svoje studente su opet istisnuti od strane beskičmenjaka. Taj sebični evolutivni nagon za preživljavanje po svaku cenu je opet privremeno pobedio. Ti ljudi neće iščeznuti kada se sve ovo završi, nego će ostati tu među nama. Na pauzama za kafu će da nam se smeškaju, da se zanimaju šta se dešava u našim životima. Čestitaće nam na uspesima, tešiće nas u padovima. Dokle god niko ne dira u taj njihov komfor, jer su integritet i akademska čast na našem Univerzitetu odavno ugrožena vrsta. Dok jednom neko ili nešto ne dođe po njih… Ali tada je već kasno. Međutim, kako nas istorija iznova opominje i uči, svet nije menjala većina, već organizovana manjina koja je dovoljno hrabra da se bori i za većinu.

Kako vreme protiče, gledajući  iz daleka, sve sam optimističniji da će se moj predlog ostvariti. Ukinućemo Univerzitet u Novom Sadu koji je, zahvaljujući personama poput Madića, (naše) Maje Gojković, gomile beskičmenjaka, doveden u stanje u kojem je sada. Na staro-novo mesto će doći Univerzitet vredan svojih studenata i svog imena – Neoplantensis, našeg novog zȁsada za budućnost. Rektoru, sultanu (našoj) Maji Gojković, Dridu, i njima sličnima poručujem, rečima gorepomenutog poslušnika Madića, “ali neko na kraju mora da pobedi.”. Ovog puta to nećete biti vi.

(Autonomija)